Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

»НАРОДНА« МЛИНОКА ИНДУСТРИЈА Д. Д.

9. има здружено око 200 добротворних, просветних и културних друштава. С

»НАРОДНА«, МЛИНСКА И ГОСПОДАРСТВЕНА ИНДУСТРИЈА Д. Д., Загреб. Основана је 1920. Капитал је 30,000.000 Дин. Друштво је основано ради национализације неколико млинова, а, циљ му је: заједничка набавка сировине и материјала. за, производњу ради смањења производних трошкова. Друштво има већину акција ових млинова: Загребачки Паромлин, Шрви Осјечки Млин на Ваљке, Барањски Џаромлин у Дарди, Први Хрватски Млин на Чигре у Карловцу, и у трговачким друштвима »Сава« и »Супрема«. Друштво је основано уз учешће Прве Хрватске Штедионице. C..JE

НАРОДНА ОДБРАНА основана је почетком октобра. 1908, када је постало јасно, да је рат између Србије и Аустро-Утарске само питање времена. Н. 0. је муњевитом брзином захватила и запалила све редове и слојеве народне, не само у Орбији, него и све националистичке редове нашега народа у свима крајевима где он живи. Само у току октобра и новембра 1908 широм Орбије основано је 223 окружних и среских организација Н. 0. У Београду су се 8/10 1908 у дворани општине београдске састали најугледнији грађани и образовали су СОредишни Одбор Н. 0. Још у току тога истога месеца отпочело је образовање одбора Н. 0. чак и по селима. Идеја Н. 0. почела се ширити не само ван граница Србије, у Аустро-Утарској, него чак и међу нашим сународницима у Америци. — За време балканских ратова идеја Н. 0. привукла је многе борце националисте са свих страна (Оловенскога Југа па чак и из Америке и Аустралије у Орбију и Црну Гору. А када је почео Светски Рат, Аустро-Угарска је ставила ван закона све оне своје поданике, за које је знала или макар само слутила да имају веза са Н. 0. Оптужени у сарајевском атентату на Фрању Фердинанда и његову жену суђени су због својих веза са Н. 0. Међутим, показало се да извесне личности, које су тобоже биле посредници у везама између Н. 0. и оптужених, нису у опште ни биле чланови Н. 0. И у свима осталим аферама, које је

_ Аустро-Угарска изнела ради суђења за време Светског Рата, повлачило се стално име Н. 0. После рала Н. (., под председништвом војводе Степе Степановића, има чисто културни циљ, да ради на културTOM препорођају нашега народа и да створи душевну везу и заједницу међу свима деловима Оловенскога Југа.

ИМ. Миленовић.

НАРОДНА ПРОСВЕТА, орган Удружења Југословенског Учитељства. Шрви главни уредник био је Милутин СОтанковић. Излази два пута недељно, ћирилицом и латиницом, у Београду од 1919. У. JI:

НАРОДНА РАДИНАЛНА СТРАНКА У УГАРСКОЈ. В. Радикална странка у УтгарCROJ. НАРОДНА – СКУПШТИНА. Изборни Закон. |. Избора има општих и накнадних. Општи се врше у целој земљи, а накнадни само у оним изборним телима, која су, пошто је Скупштина изабрана, остала без посланика. Општи избори су редовни, ако се врше онда, када истече уставни рок Скупштине, или ванредни, ако се врше пре истека њенога уставног рока. Дан избора одређује се краљевим указом. За све изборе у земљи одређује се исти дан. Редовни избори морају се извршити пре 90/10, јер тада почиње редовни сазив. Код ванредних избора, избор нове Скупштине мора се извршити најдаље у року од три месеца после распуштања старе Скупштине.

П. Изборни окрузи у Орбији, Босни и Херцеговини, Хрватској и Славонији поклапају се углавном с административним јединицама; у (Словеначкој, Далмацији, Војводини поклапају се углавном са судским јединицама. Црна, Гора у старим траницама чини један изборни округ. Само три вароши (Београд, Загреб, ЈБубљана) чине засебне изборне округе. Изборни окрузи бирају онолико посланика, колико на њих долази, сразмерно њиховом броју становника, рачунајући Ha 40.000 становника једног посланика (вишак преко 25.000 даје право на још једпог посланика). Највећи изборни окрузи су у Словеначкој, а најмањи у Србији. Пошто је наш изборни систем једна комбинација бирања по окрузима и бирања по срезовима, изборни се окрузи деле даље на изборне срезове, који се углавном поклапају с административним срезовима. У пракси се узима, да их не може бити мање, али да их може бити више него посланика. Колико на који округ долази посланика и на колико срезова треба та према томе поделити, одређује сваких општих избора т. зв. Државни Одбор, који састављају председник и оба потпредседника Народне Скупштине, председник Државног (Оавета и председници врховних судова. Број посланика није сталан; он се повећава, односно смањује, са растењем, односно опадањем, укупног становништва. Садашња Скупштина. броји 313 посланика.

Ш. На изборима могу гласати само она лица, која су заведена у бирачки списак. Бирачки спискови су стални, T. J. уместо да се праве за сваке изборе изнова, они се једном направљени, непрестано исправљају. Бирачке спискове састављају општински судови, који уводе у њих само она лица са бирачким условима која су у дотичној општини настањена шест месеца. Бирачки списак исправља се сваке године, и то по службеној дужности од 1 до 3111, а на захтев

—: 18 —