Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НАРОДНА СКУПШТИНА

сова. Ако у једном изборном округу, који бира девет или више од девет посланика, само две листе добију количник, онда се укупни број мандата не дели између те две листе, него се један мандат додељује оној листи без количника, која има највише гласова.

ТХ. Пошто израчуна који су кандидати са којих листа изабрани, главни бирачки одбор издаје тим лицима пуномоћства. Преглед пуномоћстава врши Народна Скупштина.

Х. Данас важи изборни закон од 3/9 1920, с изборном новелом од 27/6 1921.

Пословни ред. !. На првом састанку Скупштина бира привремено председништво, које се састоји из једнога председника и четири секретара. До избора привременог председништва, скупштинском седницом руководи председник по старости. Привремено председништво саставља списак посланика на основу извештаја главних бирачких одбора и на основу пуномоћстава, која су послана. Скупштини, било непосредно било посредно. На основу тога списка врши се идућег састанка избор верификационог одбора, који броји 21 члана. Верификациони одбор дужан је свршити свој посао у року од седам дана. Претрес у пленуму почиње пошто протече 24 часа откако је извештај верификационог одбора штампан и раздан посланицима. О оним изборима, које је верификациони одбор оценио као правилне, претрес може трајати највише један дан, и о њима се гласа као о једној целини. Претрес оних избора, чију је правилност верификациони одбор оспорио, води се о сваком избору понаособ. О једном избору пико не може товорити дуже од пола сата, а цео претрес мора се завршити у року од пет дана. Окупштинско решење може гласити, да се избор оснажи, или да се уништи, или да се о њему нареди извиђај (у случају извиђаја Окупштина мора решити ствар у року од три месеца). У претресу и решавању о извештају верификационог одбора учествују сви посланици, али нико не може гласати о своме властитом избору. Први акт оверених посланика. је полагање заклетве краљу и на Устав. Док не положи заклетву, посланик не може вршити посланичку дужност.

П. После оверавања пуномоћстава Скупштина бира стално председништво, које се састоји из председника, два потпредседника и четири секретара. Избор председништва. врши се свакога сазива. ПШредседник не може учествовати у дебати нити гласати.

Ш. Пословник помиње ове сталне одборе: 1. законодавни одбор за изједначење закона; 2. верификациони одбор; 3. одбор шефова. група; 4. административни одбор; 5. имунитетски одбор; 6. одбор за молбе и жалбе; 7. финансиски одбор. Поред ових сталних одбора постоје и нарочити

одбори, који се бирају ради проучавања, појединих о законских предлога. (Стални одбори, осим финансиског одбора, бирају се на целу периоду. Финансиски одбор бира се наново сваког редовног сазива. Одбори се бирају или акламацијом, ако су се све странке сложиле на заједничку листу, или тајним гласањем, по пропорционалном систему, ако странке истичу свака своју листу. Одбор шефова група. бира се на нарочити начин: свака група, која броји најмање шест чланова, одреbyje једног одборника (две мале групе, ако броје укупно шест чланова, могу одредити једнога заједничког одборника). Осим законодавног и финансиског одбора, други одбори раде само онда када и Скупштина.

ТМ. У својој средини Скупштина сама врши полициску власт преко свога председника. Председник има на расположењу известан број жандарма. Без председниковог одобрења никакви државни органи не могу чинити у Скупштини акте власти. Ради одржања реда у својим по-. словима, Скупштина има дисциплинску власт над својим члановима. Дисциплинске казне су ове: опомена на ред, записана опомена. одузимање речи, привремено искључивање. Осим ове последње казне, коју изриче (Скупштина, остале казне изриче председник. -

МУ. Скупштински је поступак јаван: публика може присуствовати скупштинским седницама, и Скупштина је дужна објављивати извештаје о своме раду. Одборским седницама публика не може присуствовати, али на седнице законодавног одбора пуштају се новинари. Своје седнице Скупштина може претворити у тајне.

МТ. Дан и сат скупштинске седнице заказује председник са пристанком (Скупштине. Скупштину отвара председник у напред одређени сат; закључити је не може без њеног пристанка, осим случаја. нереда и оскудице кворума. Дневни ред утврђује се крајем сваке седнице за прву идућу седницу. Решење о дневном реду доноси Скупштина по предлогу свога председника, а по саслушању владе.

МУП. O скупштинском претресу постоје ове опште одредбе, које се примењују, уколико о дотичном предмету не би постојали нарочити прописи; у претресу учествују народни посланици, министри, државни подсекретари, владини повереници. Председник даје прво реч првопријављеном товорнику за, а потом првопријављеном товорнику против, а и после тога стално пази, да после говорника 3а, дође товорник против. Министри, државни подсекретари и владини повереници товоре чим се пријаве, не чекајући Ha ред. Ако товори о повреди пословника. или дневнога реда учестају у циљу опструкције, Скупштина може решити, да се пе даје реч посланицима, који желе да говоре о тим повредама. У претресу за-

COD: