Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

народна песма створи, она постаје свачија. Ипак њу стварају и одржавају само даровити појединци. Неке од тих твораца или гуслара из Вуковог доба знамо. Најважнији су: Филип Вишњић, родом из Босанског Подриња, који је у младости ослепео од богиња, и после тога почео певати уз гусле и с гуслама путовао. Шрви устанак провео је Вишњић уз српску војску на Дрини; тада је и створио низ оних изванредних песама из циклуса ослобођења. Србије. Од њега је Вук записао и иначе врло лепих песама (на пр. Омрт Марка Краљевића). Вишњић је за цело најача песничка фигура међу гусларима, од којих је Вук записивао песме. Други је Тешан Подруговић, родом са Гацког Поља у Херцеговини. Он је био доста година хајдук. Разликује се од осталих певача тиме, што није никада ударао у гусле (бар пред Вуком Караџићем), него је био »казивач«, толико добар, да та је Вук особито хвалио. Од њега је Вук забележио већи број врло лепих песама (на пр. она одлична Женидба Душанова). Подруговић је најчешће интелектуалан и духовит, док је Вишњић емоционалан и некад мистичан. — Трећи важан гуслар је старац Милија, родом из Старог Колашина, одакле је пребегао у (Србију. Од њега су две врло лепе и највеће песме у Вуковом зборнику: Бановић Страхиња, и Женидба Максима Црнојевића. — Важни су још туслари: старац Рашко, Ђуро Милутиновић, Стојан хајдук, Анђелко Вуковић и др. затим неке жене (слепа Живана). Заједничке особине народних КЕ. П. јесу уједно и опште особине примитивних епова у свима, светским књижевностима. Те особине су, прво, унутрашње; оне су последица културног стања, у коме се налазио творац Е. П. Најглавније су: 1. Хвала, јунаштва (»јуначке« песме) и физичке снаге, и са тим у вези понекад грубост и суровост. 2. У вези са претходним, мала, улога жене, која се у песми јавља готово само као мајка. 3. Простодушна вера у чуда, у надприродно, са хиперболом. 4. Првобитна простота живота, који воде личности у народној песми, па ма оне биле и цареви. Затим долазе спољашње карактеристичне особине. Оне су последица усменог одржавања песме, које повлачи разнолике техничке поступке, који потпомажу тако одржавање песме. То У многобројна општа места, заједничко добро свих народних песника, помоћу којих се израђују теме: шаблонски почетци и завршетци, стихови и групе стихова, стални епитети, стајаћа имена, стајаћи бројеви, шаблонски планови за целе песме.

Литература: П. Поповић, Преглед српске књижевности (1910). Остала. литература наведена је у тој књизи уз 88 44 до 58. Види још: Б. Водник, Одабране хрватске народне пјесме (1912): (О. Јежић,

НАРОДНО ДЕЛО

Живот и рад Ф. К. Франкопана (1920); Једно књижевно историско откриће, (С. К. Гласник, 16, П, 1921; И. Димитријевић, Хумор у народној поезији, Мисао, УП; Л. Мирковић, Хришћанско-етички елеменат у две народне песме (Прилози за књижевност и т. д., књ. Ш). С. Матић.

НАРОДНИ ДНЕВНИН, лист за политику, народну привреду и књижевност. Власник. и уредник био је Петар 'Ћурчић. Излазио је у Београду 1881—1891. У. 7

НАРОДНИ ДОМ. БВ. Читалнице.

НАРОДНИ ЖЕНСКИ САВЕЗ СХС, удружење свих женских друштава у држави. Основан је у Београду септембра 1919. Састављен је из: Орпског Женског Оавеза, Савеза војвођанских женских организација и појединих женских организација, из Хрватске и Оловеначке. Циљ савезу је: рад на удруживању што већег броја женских удружења за рад на националном, социјалном, економском, просветном и здравственом пољу; рад на заштићавању и унапређивању интереса жена и детета; делање на узношењу жене до потпуно равноправног члана у држави и друштву.

Б. М.

НАРОДНИ КЛУБ У ЦРНОЈ ГОРИ. Б. Политичке странке у Црној Гори.

НАРОДНИ ОДБОР ЗА ПОМОЋ ГЛАДНИМА У РУСИЈИ основан је 30/4 1922 у Београду, у време велике глади у Русији. Преко својих пододбора, организованих по целој земљи, и помоћу разних хуманих друштава, Н. 0. је прикупио суму од 4,241.842. динара; осим тога медикамената. и разних ствари у вредности око два милиона динара. Прилоге, медикаменте и ствари однели су у Русију нарочити делетати. Поред тога Н. 0. предузео је био и поматање бугарских избеглица у СХС, и прикупио је и издао им 210.752 динара. Н. 0. је ликвидирао 18/5 1995. B. M.

НАРОДНИ | УНИВЕРСИТЕТИ. У нашој држави има више Н. У. (Београд, Загреб, Сарајево, Оплит, Нови Оад, Ниш, Окопље, Вршац, Пожаревац и т. д.). На њима се држи сваке тодине, обично зими, извесан број предавања (у Београду и Загребу сваки дан). Београдски Н. У. приређује још и концерте и уметничке или друге изложбе. Н. У. у Београду основан је 1922. Загребачки Н. У. постојао је још пре тога. Предавања на H. У. држе се из свих наука, из књижевности, историје, философије, биологије теологије, астрономије, технике, медицине и т. д. Она су увек намењена широкој образованој публици и удешена, су тако, да их иоле школован слушалац може са коришћу пратити. Зато је и успех наших Н. У. до сад био добар. У Београду на пр, прође тодишње кроз Н. У. више од 50.000 људи. 2 ОВ.

НАРОДНО ДЕЛО је установа, која ради Ha подизању просвете и васпитању на-

Ае