Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

у Војводини 1:40%. Највећи број обољења

био је у месецу јуну —17:4% обољења. Од трахома, боловало је 1923 преко 15.000

лица. Добр. Поповић.

»Народно Здравље«, орган санитетског одељења. Министарства Унутрашњих Дела. Основао та је и уређивао начелник тог одељења, Др. Владан Ђорђевић 1/6 1881 до 26/7 1884. Лист је излазио привремено, а имао је службени, научни и поучни део. Годину дана после Др. Владана Ђорђевића, њега је уређивао секретар истог одељења, Др. Јован Данић, после чега је обустављен. Поново је покренут 1896, као додатак Српском Архиву, најпре под уредништвом Др. Милана Јовановића-Батута, а после Др. Јована Данића. Од 1914 он је престао излазити, и није покренут ни по ослобођењу, кад је почео излазити Српски Архив без тога додатка. 8. С.

НАРОДНО ИЛИРСКО СКЛАДНОГЛАСЈА ДРУШТВО у Загребу. Основано је 1839, по узору књижевног удружења у бискупском семеништу Кола младих родољуба. Оно је себи поставило за задатак да таји црквену и народну песму. Први музички функционери били су: Павао Јожа (равнатељ певања) и Едуард Финк (равнатељ оркестра). Правилник удружења био је на латинском језику, али се већ у првој тодини у записнику почело писати илијрским језиком. Друге године био је равнатељ певања, Мијо Хајко. 24/4 1841, о имендану бискупа Хаулика, друштво је приредило свој први јавни концерат. На програму су, уз неколико страних тачака, биле и Тужно спева витез на планини од Вигнера, који је певао Џавао Белас, дует од Јуратовића: Устанимо браћо мила, који су певали: Адолф Месарић и Шавао Ђелас, Варјације верху домородне илирске теме од Киршхофера, који је на виолини извео Едуард Финк, Чезнуће Граничара за свој дом од Проха, певао је Адолф Месарић, Боже живи нашег оца и епишкопа, од анонимног аутора. Ове, ма и неуметничке творевине можемо сматрати као једну од полазних тачака у стварању националног стила у нашем уметничком музичком стварању. Чини се, да је ово схватио и сам Људевит Гај, па! је у Даници исте године (бр. 18) о том и у спољашњем погледу веома успелом концерту сам написао приказ под насловом: Народна, музикална, забава. Зато су са свих страна доморотци почели подупирати ово друштво. Удружење је интенсивно радило, а при том је Јосип Јуратовић удешавао и приређивао много композиција за његов оркестар. У програмима многих забава налазимо увек по коју нову илирску композицију. Окладногласје је свој архив снабдело с илирским музичким творевинама, и та је дела радо повајмљивало осталим домородним удружењима, по провинцији. Тако је Складногласје по-

_ стало расадником илирског музичког ства-

НАСЕЉА

рања и дошло је до угледа. Зато је ЈЛисински Окладногласју посветио своју красну композицију за мушки хор Оче наш. — 1845 усвојена нова основа за друштво, према којој »највеће тежње Илирског Народног Окладногласја Друштва је онамо смерајуће, да народно благостање свога народа једна једина и права светиња му буде, и да ово благе мајке своје синове у духу, ћути и омекша и на могући степен изображености доведе«. У удружењу су у овом смислу и даље деловали осо0бито виолинист Едуард Финк, пијанист Камило Шкрабал, виолинист и пијанист Мијо Хајко, који су на забавама наступили као

"солисти. — Џри крају 1847 удружење је,

услед опште политичке атмосфере, почело

· нагло назадовати. Услед устанка, 1848,

било је семениште распуштено, и тако је и Окладногласје вамукло. Литература: Б. Шеирола, Преглед повијести хрватске музике. А. Добронић. НАРОДНО-ЦРНВЕНИ САБОРИ. ВБ. Српски народно-црквени сабори.

НАРОДНО-ЦРКВЕНИ ФОНДОВИ. В. Српски народно-црквени фондови.

НАРОНА (Магопа), у грчко-римско доба варош близу данашњег Метковића, код села Вида. Јамачно је ту постојало једно стално трчко насеље већ у 4 веку пре Хр. Од старих зидина није много остало. Само су доста знатни остатци од традског зида. Овај зид подигнут је јамачно већ у републиканско доба. Џо њему се може закључити, да је Н. била напредна варош. Већ у то доба у њој има лепих јавних грађевина. Џомиње се на пр. један храм бога Либера (становници Н. и околине бавили су се несумњиво много виноградарством, као и данас становници у том крају). Изгледа да је у Августово доба Н. већ имала своје позориште. Није искључено да је у то време она већ била римска колонија. И иначе је Н. већ пре Христовог рођења била знатно место. У њој је био суд за један велики део нашег Џриморја. Због тога је ту долазио и Цезар. За, време рата између Цезара и Помпеја, један Цезаров војвода изабрао је Н. као базу ва своје операције. Од Цицерона. сазнајемо за интересантан детаљ, да му је један роб побегао племену Вардеја близу Н. У Н. и околини нађен је знатан број римских старина (натписи, новац — 06Oбито много из Аполоније и Драча — геме, грнчарија и т. д.). Н

НАСЕЉА. У издању Српске Краљевске Академије (Српски Етнографски Зборник) изашле су, под уредништвом Јована Цвијића, од 1902 до краја 1926, са прекидом 1914—1921, 94 књиге Н. и то првих 10 под именом Н. Орпских Земаља, а остале под именом Н. и порекло становништва. Уз првих 6 књига изашло је и 6 свезака Атласа, са многим фотографијама, ски-

OC AV a