Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НАТУРАШЋИНА

у Војводини. Много је допринео, да се отворе српске учитељске школе у Шакрацу и Горњем Карловцу и више женске школе у Новом Саду, Сомбору и Панчеву. Литература: М. Шевић, О Ђорђу Натошевићу (1991). [А

НАТУРАШЋИНА, врста злих демонских бића, која се јављају у облику различних животиња. Човек, чим их угледа, треба да. од њих бега што може брже, јер, ако та случајно стигну и претеку, умреће за неколико дана. Н. се обично виђа ноћу, а често је и невидљива, него се само чује како свира и игра. 11. _B.

НАУМ, светитељ и просветитељ Јужне Србије из краја 9 и почетка 10 века. Н. је био брат Св. Климента Охридског и један од сарадника словенскога апостола. Методија, који су после Методијеве смрти (885) били прогнали из Моравске. Преко Београда и Бугарске Н. је, са Климентом, дошао као мисионар међу Словене око Охридског Језера и знатно утицао на потпуно христијанивовање тога краја. У почетку је Н. помагао Клименту као учитељу и организатору просветних институција, а када је Климент посвећен за величког епископа (898), Н. је наставио његов учитељски рад у области Кутмичевица око Охридског Језера. Око 900 Н. је подигао на јужној обали Охридеког Jeзера манастир Св. Арханђела, који је доцније по њему назван Ов. Наум. Ту је Н. провео десет година у испосничком животу. Умро је 23/12 910. Црква му слави помен 20/7. По жељи Н. саставио је 898 пресвитер Константин, доцнији епископ, поучно Јеванђеље, а по жељи деволског епископа Марка, четвртог словенског етископа, написао је Н. кратку биографију један од Климентових ученика.

· Литература: Л. Мирковић, Свети Наум Охридски (1924). Ра

НАУМ СВ. манастир Ов. Архангела Михаила, у Битољској Области, на јужној обали Охридског Јевера, на граници према Албанији. Лежи над самим обалским одсеком стеновитог хрида, који залази у језеро посред ниске песковите обале, с ле-

ве стране ушћа реке Чераве, главног из-

ворног крака Црнога Дрима. Од Охрида, на северној обали језера, израђен је сада до Н. О. аутомобилски пут, који води дуж источне обале испод торостасних раседних одсека кречњачке планине Галичице. Мното је лепши и пријатнији пут од Охрида до Н. О. језером.

Манастир Н. (О. зове се по своме оснивачу, Св. Науму. Подигнут је 905, у доба примања хришћанства, те је један од најстаријих наших црквених и националних . споменика. У својој задужбини Ов. Наум је живео као монах до краја свога живота. (910). Ту је и сахрањен, а гробница му је у параклису с јужне стране цркве. Црква. је зидана од тесаног камена и цигаља,

са два кубета изнад главнога храма и нартекса, скромнијег изгледа од других охридских старих црквених грађевина. Ова. је црква новија, подигнута место старе у 11 или 13 веку. 1806 поново је живописана, а такође и доцније. O црквеној слави (20/6) скупља се овде много побожног народа из свих околних крајева. Око цркве су велики манастирски конаци, које је народ подигао већином после пожара од 1802, када је манастир страдао заједно са многим старинама.' За прославу Св. Јована Владимира подигнут је сада крај старе цркве, на стени над самим језером, храм Св. Јовану Владимиру у виду високе куле од армираног бетона. на којој су урезане јубиларне тодине 1015 до 1925; ту је параклис Ов. Сави и звонага). Литература: Јиречек-Радоњић, Историја Срба, 1 (1922); Ст. Симић, Охрид (1995). В. Радовановић.

НАУПАРА, манастир код Крушевца. Црква. је посвећена Богородици (Мала Госпођа). Није познато, ко је ни кад подигао Н. Архитектуром Н. припада црквама из доба кнеза ЈЛазара и деспота Стевана. И према традицији, она би била подигнута од кнеза Лазара. Када је 1382 монах Доротеј издао повељу својој цркви у Дренчи, он је, поред осталога, тој цркви приложио и »двор у Наупари са придворницом«. 1835. Н. је обновљена, и том приликом је црква претрпела опсежнију рестаурацију, која је поједине делове архитектуре потпуно променила. Рестаурацију су извршили настојатељи Сава Петровић, архимандрит манастира СОв. Романа и ШПахомије, јеромонах истога манастира.

| B. И-Ћ.

НАУПОРТУС (ХМапроге из), у римско доба име вароши југозападно од Љубљане, код Врхнике (Ођег-Гафасћ),. Н. се налазио у земљи келтског племена Тауриска, у провинцији горњој Панонији. Помиње се у далматинско - панонском устанку (6—0 век по Хр.). Н. је био врло напредан трговачки град, јер се налазио на путу Аквилеја—Дунав. Порушен је кад су се римске легије побуниле, при доласку цара Тиберија на престо. После је његова тртовина прешла на Емону (Љубљана), када је она основана. JJ. B.

HAYIIHMLIA, MepamaH HaKHT, BpocTa минђуша, који се уплиће у витице. Носи се у Босни и Херцеговини. И. 3.

НАФТИНИ РУДНИЦИ. BH. Петролејски рудници.

НАХИЈЕ. В. Административна подела.

НАХТИГАЛ РАЈКО ~ ДР., лингвиста (1877). Н. је учио гимназију у Новом Месту и Љубљани, а словенску филологију код В. Јагића у Бечу. 1901 постао је доктор философије. 1901—1902 путовао je ради студија у Русију, 1902—1913 био је