Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

наставник и доцент за руски језик на, заводу за оријенталне језике и у Експортној Академији у Бечу, 1911—1913 био је лектор за руски језик на Университету у Бечу, 1913—1917 ванредни професор словенске филологије са особитим обзиром Ha словеначки језик и литературу на Университету у Грацу, 1917—1919 редовни професор словенске филологије у Грацу, а од 1919 редовни је професор за исту струку на Университету у Љубљани. Главна 'Н. дела cy: Ein Beitrag zu den Forschungen iber die sogenannte Бесједа трех cpBjargTemej {Archiv fur slavische Philologie, 23, 24); Die Frage einer einheitlichen albanischen Schriftsprache {1917); Freisingensia, I—IV | (четири студије o фрајзиншким споменицима), Часопис за згодовино ин народописје, ХП, Часопис за словенски језик, књижевност ин згодовино, IL IV: Doberdo-Doberdob, Carnioa, VIII, Die Akzentbewedung in der russischen Formen- und Wortbildung (1922); Донески к впрашању о постанку глаголице (Разправе, 1); Староцерквенословански евхологиј (Разправе, П): О елбасанскем писму ин писменству на њем (Архив за арбанаску старину, језик и етно-

логију, 1). Ф. Рамжовш. НАЧЕЛНИН ОНРУЖНИ. 8. Окружни начелник. .

НАЧЕЛНИК ОПШТИНСКИ. В. Општина.

НАЧЕЛО НАЈВИШЕГ ПОВЛАШЋЕЊА. В. Повлашћење.

НАЧЕРТАНИЈЕ (1844) је план за пропатанду и општи устанак хришћана у Европској Турској, ради стварања једне јаке националне државе на Балкану. Н. је управо устав организације за стварање ове државе, која је требала да се простире од Бихаћа у Босни до Добруџе и до Источне Румелије на истоку и југоистоку, а на југу до Битоља и до Скадра т. ј. да захвати Србију, Црну Гору и све хришћанске крајеве Европске Турске. Творац ове организације и Н. је српски државник Илија Гарашанин. По Н. сва, ова територија, на којој је вршена пропатанда, била, је подељена на две половине. Источну. половину имао је под својом управом један, а зашадну половину други коловођа. Коловође су имали своје атенте. Атенти су у својим рејонима постављали начелнике по нахијама, а начелници су под собом имали кметове по селима. Изведено по узору немачких и талијанских тајних националистичких удружења, Н. је предвиђало организацију, у којој нико од учесника није познавао никога, сем свога непосредног претпостављеног. На тај начин организација је била заштићена у случају издаје. Врховна управа, међутим, имала, је у својим рукама целу организацију и знала је све њене часнике и чланове до последњег сеоског кмета. Врховни поглавар организације био је Илија

НАШИЦЕ.

Гарашанин, а његов помоћник Јован Мариновић, родом Босанац, доцније министар. Међу агентима било је, поред православних Орба, и католика, који су ширили идеју о јединству народа, без обзира на веру, и о неопходности ослобођења и уједињења.

На овај план дао је пристанак и црноторски владика Петар П Његош (владика, Раде), коме је, ако уједињење успе, обећано прво место међу црквеним великодостојницима. Међу Арнаутима Миридитима радило се преко Биб Доде (чији је унук, Пренк Биб Дода, осамдесет година. доцније такође био наш ослонац међу Миридитима). Пропаганда је била толико jaka и наишла је на тако погодно земљиште, да су агенти неколико година доцније муке имали да умирују запаљени народ. Централизација Босне, после Омерпашиног похода на Босну, поводом буне, Жоју су подигли Алија Кедић и Ибрајимефендија, омела је целу акцију ове организације у Босни. Затим су дошли унутрашњи догађаји у Орбији, и сва акција по Н. остала је мртво слово на хартији, све док на престо Орбије није опет дошао кнез Михаило, који је поново узео Илију Гарашанина за свога, министра спољних послова. Али и рад Илије Гарашанина по Н. и велики планови кнеза Михаила били су пресечени неочекиваном смрћу кнежевом.

Имајући смисла да добро процени прилике, да одмери ондашњу снагу Србије, И. Гарашанин у своме Н. предвиђа само ослобођење хришћана од Турака. У Н. нема помена о ослобођењу наших сународника, од Аустрије. Али кад је 1848 дошло до буне Орба у Војводини, Гарашанин је, насупрот Вучићу, тражио да се притекне у помоћ прекосавским Србима. Он је одбио орден, који му је Аустрија, после угушене буне, понудила.

Литература: Годишњица Николе Чупића, 17. ИМ. Миленовић.

НАШ ЛИСТ, дечји лист. Издавало га је Министарство Просвете, под уредништвом Стевана Бешевића 1921—1994, у Београду. Штампао се ћирилицом и латиницом и био је намењен школској омладини.

У. ПО

НАША ДЕЦА, дечји лист. Џод уредништвом Јелене Зрнић излазио је у Београду 1920—1995. Имао је два издања: ћирилицом и латиницом. У. 77.

НАШЕ ДОБА, лист за политику, просвету и привреду. Излазио је у Новом Саду 1885—1906. Издавач и уредник био му је Др. Отеван Павловић. ЈИ

НАШИЦЕ, трговиште у (Олавонији, у ' области осечкој; на ивици Подравине подно планине Крндије; раскрсница железничких пруга: Копривница—Вировитида— И —Осек, Н—Плетерница—Нова Капела-Батрина и Н—Доњи Михољац. Има-

0510.