Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТОВИ СРБИЈЕ

до 16/9, а неборачки до 18/9, истина у непотпуном формациском стању (пукови 3 батаљона место 4, у батаљону 700—750 људи место 1.000).

Мобилизација бугарске целокушне војске наређена је 7/9. Мобилизација. је имала, велике тешкоће, нарочито због тога, што је требало мобилисати знатан број јединица, које нису имале кадрова. Ипак је она углавном била завршена, око 20/9.

Концентрација српске војске наређена. је 15/9, и извршена је по етапама, како се развијала. политичка, ситуација. У прво време сва је војска, сем граничних одреда, била концентрисана, код Ниша. Последња је превезена Дунавска. "дивизија, железницом до 23/9. Остале су трупе концентрисане пешке. Ту је вршено попуњавање спреме, превозом железницом. (а. ове просторије, српска је војска, у току 14—17 10, извршила, покрет ради изласка. на гранични фронт, и 18/10 била. је овако распоређена: Зимочка војска од Брегова до Св. Николе; Нишавска војска: Моравска дивизија код Свођа, Шумадиска пред Пиротом, Дунавска у Широту, Дринска у Ђелој Паланци, коњичка бригада пред Шумадиском дивизијом.

Бугарска, војска била је углавном концентрисана на јужном фронту, са избаченим заштитним одредима на западном (према Србији). Међутим је од 30/10, кад је сукоб са Србијом постао неизбежан, почета концентрација на западни фронт. До почетка . непријатељстава концентрисано је, на дугачком фронту (од 250 км) од Брегова до Патарице, 49% пешадиских батаљона, 6% ескадрона и 12 батерија у чисто кордонском распореду поред саме транице, и то: Западни корпус (мајор Гуџев): Изворски одред (капетан Филипов), 1324. батаљона и 1 ескадрон код Колунида; Трнски одред (капетан Генев), 7% батаљона, 1 ескадрон и 2 батерије главном снатом код Филиповца (2 батаљона) и Радомира и Брезника (2 батаљона) и претходнидама код 'Трна (2% батаљона, 1 ескадрон и 1% батерије) и Врапче (1% батаљон и % батерије): Оливнички одред (капетан Петров), 13% батаљона, 7 ескадрона и 4 батерије, главном снатом у Оливници (6 батаљона, 1 ескадрон и 92 батерије) и Софији (3% батаљона, 4 ескадрона и 1 батерија) са претходницама у Цариброду (1% батаљона и 1 ескадрон), у Дратоману (% батаљона), у Омиловци (1 батаљон, 1 ескадрон и 1 батерија); Комштички одред (поручник Зафиров), 2 батаљона, у Изатовци. Оеверни одред (капетан Узунов): Бреговски одсек (1% батаљона), Кулски одсек (1% батаљона), Белопрачиски одсек (1% батаљона) и Берковачки одсек (19%. батаљона), одсек Видинске тврђаве (7 батаљона, % ескадрона, 5 батерија. традске и 26 оруђа пољске артилерије са 5 митраљева старог типа). Главна, резерва. са летећим одредом 4% батаљона, 1 еска-

дрон и 1 батерија на простору Бела—ЈЛатушевци—Владиченци— Шипот.

Војиште је представљала просторија, између Искра и Софиског платог и Моравске Долине. У инжињерском смислу BOјиште није било ниуколико припремљено са српске стране, а са бугарске је од почетка октобра предузето утврђивање пољском фортификацијом (Оливничког положаја, као и положаја око Трна и дуж гракичног фронта, па су током времена сви ови положаји били добро утврђени. Поправљена је и наоружана и тврђава ВиДИН. Ратни план за рат са Бугарском није постојао за време мира, него је састављен и разрађен тек после Пловдивеког преврата, и састојао се у овоме: главном снагом концентрисаном око Пирота, надирати нишавско-софиским војиштем, старајући се, да се што пре заузме Софија. Тежиште акције је на десном крилу. Са правца од Трна и Брезника дејствовати у бок и позадину тлавних бугарских сната, ако би оне биле западно од Софије. Помоћном снагом, концентрисаном на Тимоку, продрети на Подунавско војиште, заузети Видин, па даље радити према ситуацији.

Одређене снаге (само активна војска) за извршење овога плана биле су у моменту почетка акције завршиле стратетиски развој овако: Тимочка војска. (ослабљена Тимочка дивизија са делом П позива) на фронту Неготин—Зајечар—Књажевац—Ов. Никола, спремна да настуша на фронт Кула—Белограчик (фронт око 100 км); Нишавска војска (4 дивизије, коњичка бригада и делови Џ позива) у две трупе: главна сната од 3 дивизије и KOњичке бригаде код Пирота, и то: Шумадиска дивизија код Планинице са вадатком, да наступа друмом Пирот Грн и да дође у везу са Моравском дивизијом; Дунавска код Извор—Нишор са задатком да.

избије на линију Вишан—Калотина; Дрин-.

ска код Суковског Моста у резерви, спремна да попуни празнину између Дунавске и Шумадиске дивизије; коњичка бригада. са 19 тардиским батаљоном и 1 батеријом, да наступа ка селу Одоровцу и да избије на линију (СОтањанци—Извор. Споредна. снага, Моравска. дивизија, својом главном снагом на Дешчаном Кладенцу, а једном помоћном колоном од 5 батаљона) на. Власини, са задатком, да наступа ка 'Трну.

Ратни план Бугарске за рат против Србије није постојао за време мира. И он је био састављен тек онда, кад је било јасно, да до рата са Орбијом мора доћи, и кад су се већ имали податци о концентрацији српске војске. По томе плану, бугарска. армија на западном фронту имала је циљ, да на утврђеним положајима поред границе и позади њих задржи српOKO наступање докле тод може, а затим да се цело снага концентрише на јако утврђеном (Оливничком положају, и на њему да се држи до доласка трупа ca

— 692 —

бије