Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

у болницама; војника 679 погинуло, 2.898 рањено, 152 нестало, 1.516 умрло у болницама. Заробљено је 9.159 турских официра и војника и заплењено 304 оруђа, 17.318 пушака, 13 застава, 176 коња и много сваковрсног материјала.

Резултати рата били су: ослобођење, проширење територије, независност државе и нов међународни положај. Последице су биле: разочарење у Русију и почетак аустрофилске политике.

Литература: Рат Србије са Турском за ослобођење и независност 1877—1878 тодине (Издање Врховне Команде српске војске, 1879); В. Ђорђевић, Српско-Турски рат. Успомене и белешке, УЛШ—ХШ (1907); И. Павловић, ђенерал, Грађа за историју устанка и ратова 1875—1878 тодине (1911); И. Павловић, ђенерал, Грађа за историју српско - турског рата 1876—1878 тодине (1914); Генерал Лер, Енциклопедија воених и морских наук (1895): Г. Бобриков, В Сербији 1877—1878 (1891).

Рат са Бугарском 1885. Пловдивским превратом од 6/9 1885 и манифестом кнеза Александра Батемберта од 8/9 1885, којим се протласио за кнеза Бугарске и Источне Румелије, извршено је формално њихово уједињење, а тиме је поремећена. равнотежа на Балкану на штету Србије. Српска влада је стога одмах изјавила великим силама, да су овим догађајем повређени животни интереси СОрбије, и захтевала је повраћај равнотеже или равне компенсације, у противном је задржавала, за себе слободу да ради оно што сматра да одговара њеним интересима. Велике силе су онда одмах сазвале у Цариграду конференцију, која је дуто већала и решавала,, али није ништа конкретно решила. Међутим српска је влада, видевши да питање неће бити решено на конференцији, 9/9 објавила, мобилизацију активне војске, чиме је хтела показати своју готовост за сваку евентуалност. Непосредан повод за рат био је један гранични инциденат. Србија. је 2/11 објавила, Бугарској рат.

По ондашњој формацији могла, је Србија извести у рат много већу војску, али је она, због унутрашњих прилика, због недовољног наоружања. за целу војску, а нешто и због тога што је подцењивала. бугарску војску, извела само стални кадар са резервом и нешто мало трупа Ш позива, у укушној јачини 44 батаљона, 13 ескадрона, 20 пољских и три брдске батерије (132 оруђа), а са осталим родовима. војске света 741 официра, 57.261 б0раца и 10.044 небораца.

Српска. је војска образовала, две трупе: Нишавску (главну) и. Тимочку (споредну) Војску. У Нишавску војску улазиле су: Моравска, Шумадиска, Дунавска и Дринска дивизија и коњичка, бригада; у Тимочку војску: Тимочка, дивизија. Мобилиса-

РАТОВИ СРБИЈИ

не дивизије биле су од 3 пука пешадије по 3 батаљона, једног артилериског пука од 4 батерије (сем брдског, који је имао 3 i, један ескадрон, пионирска. чета, санитетска чета са 2 пољске болнице, пекарска и месарска чета и комора. Укупна јачина дивизије била је око 12.000 бораца.

Бугарска, је извела све што се могло мобилисати и наоружати, и то северна Бугарска, која је развила свој мирнодопски кадар (13.576), формирала, је 8 пешадиских пукова по 4 батаљона, 2 коњичка пука, један' коњички жандармериски пук, гардиски и два самостална ескадрона, 2 пољека артилериска пука (са две брдске батерије), пионирски батаљон. (Свега. је било 485 официра и 48.159 војника. Сем тога, око 4.100 добровољаца. и 14.000 ополченаца (Ш позив). Јужна Бугарска мобилисала је 22 батаљона (дружина), 1 ескадрон коњице, 1 жандармериски ескадрон и два добровољачка, батаљона и једну полубатерију (4 оруђа) и пионирску чету. Свега око 42.000 људи (од којих 600 коњице, 300 артилераца и 950 пионира). Укупно је бугарска војска имала ORO 108.000 војника. ;

Бугарска, је војска била подељена у три велике групе: Источни корпус (52 дружине, 13 ескадрона, 7% батерија — 53.000 људи и 52 топа), Западни корпус (36% дружина, 6 ескадрона и 7 батерија 29.463 људи, 57 оруђа) и Северни одрел (177. дружина, 1% ескадрон и 6 батерија, — 15.025 људи и 37 оруђа). У почетку је према. Србима оперисао Северни одред и из Зашаднот корпуса 25%. дружине, 5 ескадрона и 6 батерија — укупно 35.287 људи и 79 оруђа.

Материјална спрема и једне и друге војске била је непотпуна и недовољна. Код Срба је поглавито недостајало муниције за Кокину пушку, пионирске, санитетске спреме и телеграфског материјала. Код Бугара није било доста, коња, амова, санитетске и пионирске спреме. Знанствена. спрема, била је приближно на истој висини, морална код Орба слабија, јер рат није био популаран, код Бугара виша, због одушевљења. за. рат.

Мобилизашија у данашњем смислу речи кије постојала, ни код једне стране. И на. једној и на другој страни она, је извођена. латано, постепено и тако дуго, да се о! бргини мобилизације у опште не може говорити. Овоме су углавном биле узрок политичке прилике, које нису дозвољава– ле брз прелаз у операције. Указ о мобилизадији српске активне војске изашао је 9/9. План ва извршење мобилизације није постојао, он је израђен тек по објави мобилизације и достављен је трупама 19/9. Никакве припреме ва. мобилизацију нису биле извршене; све је рађено на лицу меСта, при извршењу мобиливације. Ипак је мобилизација текла a брзо и успешно. Сви борачки делови били су мобилисани

= 60: — >