Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТОВИ ОРБИЈЕ

Маџид-паша и бугарски Гешов) обе стране састали су се у Букурешту, и тамо је 19/2 1886 закључен мир, по коме је враћено стање пред рат.

Укупни губитци у овом рату били су, код Срба: официра, погинуло 14, рањено 97, заробљено 5; војника, погинуло 746, рањено 4.570, заробљено 1.641: код Бугара: официра, потинуло 17, рањено 43, заробљено 2; војника, погинуло 754, рањено 4.189, заробљено 2.999.

Резултати рата били су за Орбију војнички неуспех, за Бутарску признање уједињења. Последице рата биле су: још већа политичка подвојеност између (Орбије и Бугарске.

Литература: В. Ђорђевић, Историја српско-бугареког рата 1885 (1—П, 1908); М. Богатинчевић, Белешке о раду коњичке бритаде у рату с Бугарима 1885—1886; М. Марковић, Моје успомене; мајор Кунц, Српско-бугарски рат 1885 (превод мајора JR. IT. Павловића): Д. Ђурић, Српеко-бутарска, војна 1885—1886 (Ратник); капетан Бендерев, Сербеко-блтарската војна; Воено историческа комисина, Историја на Орпскоблтарската војна (1995).

Рат с Турском 1912/13. Шочетком 20 века несносно стање српскота живља у Старој Орбији и Македонији све се већма, погоршавало. Мешање европских сила у турске ствари (реорганизација ушраве у европској Турској, међународна. жандармерија) остало је без резултата. Младотурски покрет не само што није раскротио са феудалним империјалистичким идејама, већ је био носилац још опаснијег, чисто националног турског, режима. Анархија, која је водила истребљењу хришћанског живља у Турској, натерала. је балканске државе, да се ставе у заштиту својих сународника. Сем тога, Србија, је, да би. добила економску независност и „ослободила. се несносног положаја, у који је стављена на Берлинском Конгресу, моpama тражити излазак на море.

Интереси балканских краљевина били оу општи и заједнички. Али су српскобугарске диференције дуто ометале споразум. Међушим, основни услов за успешан рад против Турске био је претходан споразум, на првом месту Србије и Бутарске, па по том Грчке и Црне Горе. Русија и Француска биле су непосредно заинтересоване за стварање балканског савеза, који би био уперен шротив тројног савеза, односно Аустро-Угарске. Отуда. је са знањем и потпором Русије склопљен између Орбије и Бугарске споразум 3а акцију против Турске 99/2- 19129, а на основи тота, споразума потписан је уговор о савезу за рат против Турске. 19/6 1919 потписана, је између Србије и Бугарске војна конвенција, која је садржала. војничке, као што је уговор од 29/9 садржао политичке услове савеза. (Оба споразума. предвиђена су за време од 8 година. Овај

савез послужио је за основу акције (Србије, Бугарске, Грчке и Црне Горе против заједничког непријатеља, Турске. У мају 1912 склопила је Бугарска политички савез и војну конвенцију са Грчком, а приступање и Црне Горе савезу било је тада већ свршен факат. У току лета 1912 савезне краљевине извршиле су припреме за рат.

6/9 1912 предале су савезне балканске државе у Цариграду колективну ноту са захтевањем завођења нове административне, аутономне, поделе у Европској Турској у духу 5 23 Берлинског Уговора о миру, и то на 4 области: Македонију, Стару Србију, Епир и Арбанију, под заштитом великих сила и са аутономијом (парламенат, милиција, тувернер-хришћакин). Порта је категорички одбила предлог балканских краљевина и, под изговором држања маневара, 10/9 наредила делимичну мобилизацију своје војске у Европској Пурској и концентрацију 4 корпуса око Једрена. И ако заморена ратом са Италијом у Триполису (од 1911) и унутрашњим немирима (у Арбанији, Арабији и Курдистану), финансиски изнурена, тек што је у августу 1912 отпустила из Европске Турске око 120.000 ислужених војника Анадолаца, Турска је наредила мобилизацију, верујући да се Cpбија и Бугарска не могу споразумети, и да ће са својим средствима у Европској Турској изаћи на крај са савезницима. На. то су 17/9 савезници објавили општу мобилизацију. 18/9 је онда и Турска наредила општу мобилизацију. Европске силе су интервенцијом 25/9 у Београду, Софији, Атини и на Цетињу и 27/9 у Цариграду задоцниле да отклоне судар. Агустро-Утарска је држала, да ће Турска тући савезнике, те је изјавила, да ће бити неутрална, под условом, да се рат на Балкану локализује, мислећи да тиме заустави интервенцију Русије у корист савезника.

За то време избили су и погранични сукоби, који су дали повод за објаву рата. На српској граници били су се од 210 крвави бојеви на Мердарима 'и код Васиљевачких караула. 4/10 увече српски посланик у Цариграду предао је декларацију српске владе, која је била исто што и објава рата. Истога дана и Бутарска је објавила рат Турској, а 6,10 и Грчка. Црна Гора објавила је рат Лурској још 95/9, и отпочела је непријатељства. Турска. је онда, налазећи да су захтеви балканских краљевина у ноти од 6/9 непријемљиви, такође објавила, савезницима. рат. Под притиском ових заплета на Балкану, Турска је 5/10 закључила са Италијом мир у Лозани, по коме је Италија добила Триполис, али је у Либији, и поред тога, продужила, мали рат.

Србија је мобилисала 10 пешадиских и 1 коњичку дивизију, са брдеком и тешком артилеријом ван састава. Укупна, је јачина (са једном бугарском дивизијом

= 098 —