Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

од 35.000 људи) била: 184 батаљона, 47 ескадрона и 100 батерија, свега 283.860 људи. (Ови савезници мобилисали су укупно 725.000 људи, од којих 553.000. 60раца. Турска је мобилисала. – ужкушно 307.000 људи од којих у БВардарској Агрмији (против Србије) 5, 6 и 7 армиски корпус (8 низамеких и 1 коњичку дивизију), две редифске дивизије 1 класе и 4 редифске дивизије П класе. Укупно око 145 батаљона, 24 ескадрона и 200 топова, са осигуравајућим деловима и Агрнагутима. OKO 104.000 људи.

Мобилизација. српске војске била је још у миру израђена до детаља 'и честим вежбама и пробним мобилизацијама доведена, готово до савршенства, тако да је и изведена поттуно по плану. Мобиливација је објављена, 17/9 стим, да је први дан 90]9, али већ од 18/9 стизали су војници на мобилизациска места тако, да је пешадија, оперативне војске (1 и Ш позива) завршила мобилизацију за 4 дана, коњица и артилерија за 6 дана. ПТ позив одређен за заштиту границе био је мобилисан одмах, и постављен на граници за заштиту концентрације. 4/10 почела је дејствовати Врховна. Команда, а 5/10 преместила се у Ниш.

Мобилизација турске војске у Европи била је условљена блатовременим превозом људства из Мале дАзије, које је по плану за мобилизацију требало да попуни дивизије европске Турске. Како се овај услов није мотао испунити збот дејства грчке флоте, а с друге стране није могла бити савладана обест Арнаута, који нису хтели да иду далеко од својих села, то је и мобилизација турске војске била извршена врло рђаво. Од 99 дививија са 277.000 људи (П инспекције), колико је планом било предвиђено, могло се мобилисати свега 18 дивизија, и то непотпуног састава.

Концентрација, српске војске извршена, је тачно по предвиђеном и разрађеном плану. Према плану желегницом су превезене 25/9—6/10 Дунавска 1 и Џ, Дринска 1 и П (без 4/1) и 1 и 2 пук коњичке дивизије до Врање (Дринска П до Лесковца). Остале су трупе концентрисане сувим (пешке), и то: Тимочка 1 до Широта, одатле пешадија железницом, а остали пешке у 'Нустендил, Тимочка Ш у Врањи (Мазарић), Шумадиска 1 у Куршумлији, Шумадиска П у Рашкој, Моравска. У Врањи, Моравска П на простору Мердаре—Реткоцер, Дринска ШП од Лесковца, до Лебана, и Моравска, бритада 1 код Тупалског Виса. Ови маршеви били су завршени до 6/10, када, је извршен стратегиски развој овако: Врховна Команда, (Њ. В. Краљ Џетар 1, начелник штаба, ђенерал Радомир Путник) — Ниш. 1 Армија (Њ. B. Престолонаследнихк Александар): коњичка дивизија, Моравска 1, Дринска. , Дунавска 1, Дунавска IL и Тимочка, JI, градски артилериски пук, 1 хаубичка и

РАТОВИ СРБИЈЕ

1 мерзерска батерија, у долини Јужне Мораве око Врање, од границе до Шрибоја. П Армија (ђенерал С. Степановић): Тимочка I и бугарска УП Рилска дивизија код Ћустендила и Дупнице. Ш Армија Њфенерал Б. Јанковић): Топличка група (Шумадиска 1 и Моравска П) на шростору Преполац—Мердари; Медвеђска груша (Дринска, П, без 4/11) у. Медвеђи, Моравска, бритада. код Тупалског Виса, армиска, артилерија (6 брдских брзометних, 2 градске и 2 хаубичке батерије) код Топличке групе. Ибарска војска (Ђенерал М. Живковић): 16 батаљона, 2 ескадрона, 3 пољске брзометне, 3 брдске (Де Банж), 1 хаубичка и 1 тешка батерија, код Рашке и Бољевца. Јаворска бригада (пуковник M. Анђелковић): 4/1 и 3 прекобројни пук, Т ескадрон, 1 брзометна, 1 брдска (Де Банж) и 1 позициска батерија на Јавору и Кушићу. ~

За концентрацију Tpyma ка српској граници, Турској су стајала на расположењу за концентрацију УП корпуса железничка, прута Окопље—Ристовац и Скопље—Митровица; трупе УП корпуса, које су биле ван домашаја ових линија, мотле су бити концентрисане за 3—4 дана, као што је план концентрације предвиђао. На тај начин цео УП корцус могао је бити концентрисан за 4 дана. Али је извршење концентрације и стратетиског развоја УП корпуса на Косовској вони било компромитовано тразугданошћу Арнаута (редифа), који не само што се нису хтели удаљавати од својих крајева и ићи на одређена места, већ су силом задржа вали и низамске трупе, да не иду, већ да остану и да бране њихове домове. Због тога је изостало формирање Феризовићскот одреда, који је требао да формира део 20 низамске дивизије, и редифи Шриштинске, Гиљанске и Призренске дивизије. На место овог одреда морао је бити формиран Приштински одред, од делова 20 низамске и редифа Приштинске дивизије. Редифи Новопазарског и Ојеничког пука, такође су остали у бливини својих кућа. Стога су 20 и 21 низамска дивизија, додељене војсци, која је имала да оперише против Црне Поре. Отуд је УП корпус, према Орбији, имао само ПШриштински одред, концентрисан код Приштине, 19 низамску дивизију, концентрисану код Куманова, и ОСкопску редифеку дивизију, концентрисану | KOJ Окошља. ~ Дивизије УТ корпуса требале су да се концентришу код Куманова. Оне су ишле пешке од Битеља, и стигле су после 5 дана, због форсираних маршева у знатно смањеном саставу и јако заморене. Дививије МУ корпуса требале су да се концентришу код Скопља, поглавито железницом СолунСкопље. За заштиту границе и стратетиског развоја, избацио је УП корпус одреде: ga Страцину (1 низамски, 2. редифска. батаљона, 1 ескадрон и 1 батерија), у Биљачу

— 699: