Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

но, а Турци су само шојачали утврђења. на. Брдици. –

Указом од 82 1913 формиран је Шриморски кор (ђенерал П. Бојовић), у који су ушле дотадање Приморске труле и још Дринска 1, минерска чета, дивизион Дунавеког пољског артилериског пука, један "хаубички дивизион (12 брзометних хаубица 12 см), једна опсадна батерија (5 цеви дугачких 12 см топова), једно одељење великог мостовог трена, одељење аероплана (4 комада) и једно рефлекторско одељење. Цео Примореки кор транспортовал је преко Содуна у 3 ешелона, и ститао је последњим деловима, 18/3 у Сан Ђовани ди Медуа. Џри искрцавању другог ешелона, турска крстарица Хамидија тукла је арпилеријом транспорт и потошила два брода (тубитци 60 војника и 920. коња). 21/8 штаб кора и. трупе 3 ешелона. отишли су у Барбалушу, одакле су трупе, после великих тешкоћа, због излива, Дрима и кишовитог периода, пребачене на Бардањолтеки одсек.

У то време опсадне трупе око Скадра биле су овако распоређене: на сектору Тарабош било је 14 црногорских батаљона са 95 топова (око 8.000 људи): на сектору Бушатско—Брдачком—Дринска. П са, дунавским пољским дивизионом; на Бардањолтеком сектору 5 црногорских бата љона, са 30 топова, (око 16.000 људи); на Штојском сектору 9 црногорских (батаљока, 4 топа (око 4.000 људи). После извршеног рекотносцирања, командант Шриморског кора. решио је, да на одсеку Великог Бардањолта. групише тлавну снагу кора и тамо да изврши одључан напад, једновремено са нападом на остале секторе. Предузето је груписање сната, и пласирање артилерије као и остали припремни радови, и све је ово завршено до. 28/3, када. је била израђена и разаслата ваповест за општи напад на Скадар стим, да ће се време почетка напада налнадно одредити (29/8 у 6 часова). Међутим 29/3 у 1 час добивено је телеграфско наређење Врховне Команде, да се одмах прекињу операције против Окадра, да се дитне опсада и да се трупе Приморског кора повуку на. угодан положај, и тамо Ce држе дефансивно. Према овоме главна, сената, ПШримсереког opa повучена је на линију ЛЉеш—Оан Ђовани, где је извршено укрцавање кора, одакле се кренуо и штаб корпуса 15/8 и преко Солуна ститао у Скопље 90/8.

Међутим је 10/8 Есад-паша, предао Скадар Црногорцима са правом ивласка. 110саде са оружјем и 14/3 промарширао. је тарнизон кроз ЈБеш са Кеад-пашом на челу. Командант кора одобрио је изда так тродневног оброка хране за све људство Есадовог одреда.

Ово је била последица, интервенције великих сила, које су тада већ биле репиле, да Скадар не припадне ни Србији њи

_ РАТОВИ СРБИЈЕ |

Црној Гори, те су биле изјавиле жељу, да. се тамо операције прекину.

За то време т. ј. у току зиме 1912—1913, извршена је нова дислокација трупа 1 и Ш Армије: Дринска 1 дошла је на привремено становање у ЈЛесковац и Крушевац; Тимочка П у Кавадар, Неготин, Велес, Штип, Ђевђелију; Моравска. бригада у Лесковац; Дунавска 1 између Скопља и Врање; Моравска П у Охрид, Струту и Елбасан са малим посадама у Тетову и Гостивару. На тај начин престала, је акција Т и Ш Армије, а 31/12 наређено је, да се хаубички пук (4 батерије 120 мм хајубица, и једна батерија 150 мм мерзера) транскортују у састав П Армије под Једрене, где је ститао ноћу 5—6/1 1913.

Међутим су се 'у средњој и јужној Арбанији још водиле борбе мањег значаја са остатдима, Џавид-пашиних труша, као и са племенима. Хаса, ЈБуме и Дукађина, где је аустро-угарска политика, подстицала, Арнауте на отпор према Србији.

П Армија добила је западни и северозападни сектор при опсади Једрена, и тамо је дејствовала шо наређењима, бутарске Врховне Команде. По паду Једрена. (13/8 1913), П је Армија повучена на одмориште, '2 затим превезена у Србију: Дунавска П око Врање, где се прикупила, 12/4, а, Тимочка. Т код Широта, тешка артилерија отишла, је у састав својих јединица. Шри превозу јединица Ш Армије, почетком априла, Бутари су 'успоравали свим средствима. транспортовање српских јединица и чинили све, да што дуже за– држе њихов повратак у Србију.

Почетком априла 1913 српска Врховна Команда, наредила. је трушисање 1 Армије у сливу Вардара, у циљу одбране од евентуадних бутареких покушаја, јер су шримећени покрети бугарских трупа према, Вардарском сливу.

После дутих преговора 17/5 потписан је: у Лондону Утовор о миру између Орбије: и њених савезника с једне, и Турске с друге стране.

Губитци у овоме рату били су: око 5.000. погинулих официра, подофицира и војника, рањених преко 18.000, и 7—8.000 умрлих од рана и болести. — Заробљено је преко 7.000 официра, подофицира и војника, 125 топова и велики плен у материјалу сваке врсте.

Резултати рата, били су: севећено. Косово, ослобођење из турског ропства. браће у Старој Орбији и Македонији, IOститнута, веза са Црном Гором. И поред уложених напора, крви и материјалних жртава, излаз на Јадранско Море није поститнут. Литература: 8. Максимовић, Рат Србије са Турском 1912—1913 (курс предавања на вишој школи Војне Академије); Маре, Фрпско-пурски рат у 1912 До 1913 тодини (Г и 1); М. Миленовић, Рат 1912. Дневник наших победа (| и ID; Ж. Џавловић, Опсада (Окадра; Н. Аранђело-

= 111