Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТОВИ СРБИЈЕ

вић, Опсада Једрена, 1912—1913 тодине; Чланци и расправе у Ратнику и Књижевном Гласнику и архива Главног Ђенералштаба. Рат са Бугарском 1913. Шрема Уговору о миру, закљученом по завршетку рата (са, Турском 17/5 1918, Турска, је устукила своје територије у Европи савезницима, и то: Тракију, до линије Енос-Мидија, и источни део Македоније Бугарској, Јужну Македонију и део Ешира Грчкој, Стару Србију Орбији и Црној Гори. Македонија, 'између Шаре и Родопе, Архипелата и Охридекот Језера имала се, шрема, уговору о савезу између Србије и Бутарске као спорна територија, ако се не би могла организовати као зутономна, поделити (између Србије и Бугарске. Та би подела, у територијалном смислу, задовољила, само Бугарску, јер је Србији имао да припадне највише део на северу. од линије: вис Големи Врх (на шпређашњој бугарско-турској граници), преко Градишта на западној граници (Овчег Поља, пресецађући Вардар између Зеленикова и Велеса, па вододедницом Бабуне и 'Греске на коту 1.200 Илинеких Шланина до манастира Губавца на Охридском Јеверу. Утовором је било предвиђено, да за елучај спора. приликом разграничења. земљишта у Македонији, врховни арбитр за решење буде руски цар, чије ои решење имало бити дефинитивно и обавезно. Оваку јужну границу у Македонији, Србија је могла примити само под условом испуњења. осталих тачака. утовора и основне идеје рата Орбије ca, Турском, изласка на Јадранско Море, јер. је на, тој перспективи поглавито био и заснован савез од стране (Орбије.

Међутим, у току рата са Турском, Орбија не само да је испунила све своје савезничке обавезе на Македонском војишту, него је, и преко предвиђених обавеза, а по тражењу бутарске владе, одмах после Кумановске битке послала. Бугарској две своје дивизије и тешку артилерију (32 батаљона. са 92 топа), које су одсудно допринеле да ова заузме Једрене (13/8 1913). Исто тако помогла. је Србија, и остале савезнике: Црну Гору са 16 батаљона и 40 топова, и Грчку, ослобађајући, победом код Битоља, од опасности леви бок и позадину главне прчке снаге.

Међутим Бугарска, не само да није извршила, обавезу у уговору, да пошаље појачање Србији од 100.000 војника, већ је једну своју дивизију, која је требала, да. оперише у саставу П српске Армије, ушпутила, на, самостално дејство.

Како је Орбија, и поред свих великих савезничких усдута, које су је коштале више од 17.000 жртава у бојевима под Једреном, Скадром и Битољем, била, при“ нуђена, под претњом рата од стране Аустро-Утарске, да своју војску повуче са. Јадранског Мора, Србија је морала, тра-

жити, да јој се за њене велике заслуге призна право на оне земље, које су јој, ма и донекле, могле накнадити поседе на обали Јадранског Мора.

Стога је Србија, још ју току рата са Турском, чинила у томе смислу усмене и писмене шредставке бутарској влади, али ова не само што није одговорила на представке, већ је у новембру 1912 тајно претоварала са Аустро-Утарском на штету Србије, а у марту 1913 приступила тајном споразумевању са Турском, противно уговору о савезу са Србијом, и обуставила, је ратну акцију на Чаталџи, да би могла, пребацити своју војску против дотадањих својих савезника.

Српска је влада, у очекивању решења мирним путем, предала 12/5 1913 бутарској влади ноту о ревизији уговора, мотувишући је незадовољавањем уговорних одредаба од стране Бугарске и давањем од стране Србије Бугарској необавезне помоћи на Маричком војишту. На ову ноту бутарска је влада одговорила. тек б/6 катеторичним одбијањем ревизије уговора. Међутим, видевши да се питање разтраничења. не може свршити споразумом између савезника, српска је влада прелала решење спорног питања врховном арбитру, руском цару. Бугарска. је влада. међутим избегавала. решење арбитра, и сва настојања руске владе, у априлу и мају 1913, нису довела до резултата.

26/5 1913 руски је цар, личним шисмом, упућеним српском и бугарском краљу, апеловао на њихову увиђавност, да се савез одржи и да се не срља у братоубилачки рат, већ да се сачека решење арбитра, како утовор прописује. Док је одговор српског краља био потпуно у духу помирљивости у очекивању решења врховног арбитра, одговор бугарског краља. (29/5 1913) био је увреда за Русију.

У исто време Бугарска, подстицана, Аустро - Угарском, (и, нарочито, војничком партијом, припремала се, да. оружјем реши питање поделе, и тако ода стави пред свршени чин и арбитра и остале силе. У том циљу она је, одмах шо закључењу уговора са Турском, почела вршити концентрацију својих трупа према Србији и Грчкој.

На бугарском крунском савету 9/6, на коме је пресудну реч водила бугарска. Врховна Команда решено је, да се руски цар у улози арбитра замоли да донесе своје решење, у оквиру и на основи југовора о савезу, у року од 7 дана, т.ј. до 16/6, а ако то не буде учињено, да се нападну Срби и Грци. 12/6 добивен је одговор од руског министра Спољних Послова, да Бугарска не очекује ништа. од Русије и. да заборави да постоје какве руске обавезе од 1902.

Истога, дана, одмах по поноћи, Бугари су извршили напад на предстраже 1 српске Армије код Злетова (борба. је престала, око 2 часа по подне), а. 13/6 Oymap-

== 19: