Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РАТОВИ СРБИЈЕ : =

ске Т. На одсеку Царев Врх—Крива IJaланка—Полеми Врх развијена су. 3 пешадиска пука са 2 батерије, а остатак (5 пукова са масом артилерије Дунавcke I и П) на утврђеном Срацинском положају. Средња и Тимочка група. извршиле су развој на старој граници према, Бугарској, са центрима отпора у Широтском и Зајечарском утврђеном логору.

Концентрација бугарске војске вршена је овако: Црним Морем од Мидије до Варне, па железницом ка Софији (5 дивизија), пругом Једрене— Пловдив -— Coфиђа. — Дратоман и Софија — Ћустендил (1, 4 и 9 и делови 5 и 6 дивизије) и пругом Дедеатач—Серез—Демир - Хисар—дДојран, па обичним преко Струмице за Штип и Кочане (7, 8, 2, 3, 11 дивизија и Македонско-Једренско ополчење). Покрет ГУ Армије од Дојрана ка Струмици вршен је по територији, која је пришадала Орбији, на којој су се налазили елаби делови за обезбеђење тамошње условне транице. Командант српске 11 Армије извештавао је Врховну Команду о пролазу сваке бутгајске колоне, па чак и о томе, да се у бутарској војсци развила колера.

(Стратегиски развој бутарске војске завршен је 15/6, и то на јужном делу ратишта, на Бреталничком фронту, и према. Грчкој развијено је 3 Армије (П, ТУ и У) од 7 дивизија и Македонско-Једренског ополчења, а остатак снале (2 Армије) рагвијен је дуж старе српеко-бугарске Ppaнице, са једном слабом дивизијом у стратегиској резерви код Струмице, у 'потцуно кордонском распореду.

Распоред сената 15/6 био је оваки: II ADpмија, на линији Кукуш—кота, 665—шут Серез—Негован; ТУ Армија на, Брегалници; У Армија око Грљана; 11 Армија на линији Врапча—Драгоман—Комштица; 1 Армија на линији Ђелограчик—Чушрен са. одредом код Куле; 4 дивизија између Струме и Коњова; коњичка дивизија према, Власини, На Брегалници IV Армија. била је овако развијена: Штаб (Ђенерал Ковачбв, у исто време и министар Војни) у Радовишту: десна трупа: МакедонскоЈедренско ополчење (Ђенерал Генев), 15 батаљона, 9 батерија, % ескадрона, на, JIMнији Китка—Пашаџик; Рилека дивизија, (29 батаљона, 17 батерија), предњим делховима, на подножју Рајчанског Рида ка. Злетовској Реци и дуж ове до утока. у Брегалницу, главнина, око села СпанчевоБања и на падинама Рајчанског Рида; центар, 8. Тунџанска дивизија (96 бата љона, 9 батерија) и бригада 3 дивизије (8 батаљона, 3 батерије) око Штипа од брma Оелце— Криве Лакавице; лева груша, Тракиска дивизија (24 батаљона, 9 батеприја) код Радовишта, са предњим деловима дуж десне обале Криве Јакавице и према Валандову—хХудову. Армиска резерва, 6' дивизија, код Радовишта.

Политички моменат био је пресудан ва српски ратни и почетни операциски план.

Требало је иницијативу за напад оставити Бугарској, јер је од тога зависило држа– ње Румуније. Орпски ратни план ограничавао се стога само на одбрану завојеваних области у рату са Турском. Почетни операциски план био је: стратетиски дочек нашада Ba Брегалничком фронту, а по његовом одбијању прелаз у наступање стим, да се наступање Ш Ар мије против Штипеке труше изврши у вези са грчком војском, да би се ова бутарска група по могућству опколила, У долини Струмице. За то време 1 Армија имала је да помаже 11 Армију насту-

· пањем ка Кочану, држећи се при томе

левим крилом одбране, ради заштите од напада Бутара од Ћустендила. Ш Армија. и Зајечарека трупа имале су да бране своје траничне одсеке.

Бугарски ратни и почетни операциски план, судећи по догађајима, био је овакав: пребацивањем целокушне војске са Тракиског војишта према српском и грчком поседу у новим областима и на старој граници према Србији, створити мотућност успешног нападног рата, са цЦИљем једновременот и брзог тучења. српске и грчке војске и заузимања српског земљишта, у западној Тракији и Македонији.

Још у току пребацивања. труша. из 'Гракије, Бугари су 8 и 9/5 напали грчке трупе у долини Антисте и -пописли их, чиме су осигурали свој рокадни правац ca Чаталџе и Булаира ка Македонији.

Ноћу 28—29/5 Бугари су заробили једну слабу патролу из српске Дунавске 1 пред Кривом Паланком. Већ ови нашади показали су намере бугарске војне и: политичке управе. Последица таког понашања. било је убрзање потписа конвенције између Србије и Грчке (19/5) и појачање патрола на целом фронту. 2/6 Бугари су на Грвавим Барама, код Ов. Николе, отворили ватру: на. српске предетраже, а. ноћу 3—4/6. једно одељење од 50—80 бугарских KOмита покушало је да заузме Злетово, али | је “одбивено. Орпски председник Министарства известио је 4/6 депешом, да се меже очекивати, да ће нас Бугари нашасти без објаве рата, те да, се због тога буде на опрези, и у случају напада не штедети их. Трупе су о томе биле обавештене, те су стога напади на предстражу 8 пука између Камените Чуке и Ретких Ђука, 6/6, као и напад 300—400 бугарских добровољаца. 12/6 на. предетраже Моравске П на простору РатковциНеокази и пушкарање на Ретким Букама, били одбивени без озбиљних тубитака.

Чим је стратегиски развој бугарске војске био завршен, бугарска Врховна. Команда, издала је командантима. П и IV Apмије наређење, да изврше нашад на. грчку и српску војску ноћу 16—17/6.

Овим нападом развила се Брегалничка битка (в. Брегалничка битка. и Бој на Ретким Букама). У тој битци IV бугарска

= 714: -—