Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

ска, Врховна Команда издала је својим Армијама директиву за довршење стратегиског развоја. У вези стим издала је 15/6 ТУ Армији наређење за ноћни напад на. Брегалници.

На тај начин, почео је, без објаве рата, српеко-бутарски рат 1913. : · Србија је из рата против Турске задржала мобилисаних 10 пешадиских и 1 коњичку дивизију, попунивши их са два континтента рекрута, и мобилисала. је пукове Ш позива, укупно 348.000 људи, од којих 248.000 бораца, формираних у три Армије и трупе ван састава Армија.

Бугарска је из рата против Турске за-.

држала мобилисаних 11 пешадиских и 1 коњичку дивизију, попунивши их са два контингента рекрута, и формирала од допунских и ополченских јединица, (2) и од људства новоослобођених крајева (2) још 4 дивизије, света 16 дивизија, укушно до 440.000 људи, са око 350.000 бораца, формираних у 5 Армија.

17/5, на дан закључења мира са 'Турском, српска се војска налазила, 'у оваквом распореду: Г Армија, (штаб у Скопљу): Дунавска 1 код Куманова, са по 1 пуком у Кратову и Кривој Паланци; Дунавска П код Куманова; Моравска II код Скопља; Шумадиска, 1 ју прикупљању (из Метохије и са Приморја) код Скопља, Дринска, 1 код Велеса; Моравска Т у шприкупљању (од Битоља) код Велеса, 'Тимочка П код Неготина (тлавнином) и у Ђевђелији, коњичка код Ниша са 1 тпуком код Скопља. III Армија (штаб у Шризрену): Шумадиска ШП сменила је Шумадиску 1 у Метохији, Дунавска П на Косову. Јаворска, бритада, у Санџаку. П Армија, (штаб у Пироту): Тимочка 1 код Широта, 8 и 1 пук Ш позива у Широту, 4 и 6 пук Ш позива, 'на путу из Ужица и Шапца за Пирот. Моравска бригада. на траничном фронту према Арбанији од Пишкошпеје до Подградца. Пукови III mroзива; 2, 10, 11 и 12 на, Косову, 5, 9 и 15 на, оситурању железничке пруте Беотраџл Ниш—Ђевђелија, 8 и 13 у покрету ка Зајечару, 7 у Беотраду. Искадрони 1 позива: по 1 у Београду, Пожаревцу, Шапцу и Крешевцу. Градска артилерија. (одред) и 14 пук Ш позива у Зајечару.

Концентрацију српске војске диктовао је првенствено политички циљ рата: очување територије на левој обали Вардара, а по том конвенција са Грчком (да су главне масе ју близини). Стога је српска, Врховна Команда концентрисала, главну масу (8 пешалиских и 1 коњичку дивизију) на Овчем Пољу. Остало је постављено за обитурање 'Ликвеша, 'и старе границе 0, Бугарском.

У току концентрације измењен је састав српских Армија из рата са Турском, те је формирано три Армије и трупе ван армиског састава. Врховна, Команда, оста– ла, је иста: Т Армија, Престолонаследних Александар, начелник штаба Ђенерал П.

РАТОВИ СРБИЈЕ

Бојовић): Дунавска Т и П, Шумадиска 1 и Пи Моравска Џ. Свега 72 батаљона, 27 пољских, 3 брдеке, 3 хаубичке, 2 градске батерије, 11 ескадрона и 3 аероплана. П Армија (ђенерал (О. Степановић, начелник штаба пуковник 8. Живановић); Тимочка l, 1, 3, 4, 6 и 14 пук Ш позива, хаубички пук (5 батерија), 4 позициске батерије, 20 традских оруђа, резервни инжињерски (батаљон, болничарска чета и толубија пошта. Свега 35 батаљона, 1% пионирски батаљон, 9 пољских, 4 позициске батерије т градска артилерија. 1 Армија (Ђенерал Б. Јанковић, начелник штаба пуковник П. Пешић): Дринска 1, Мортавска 1 и Тимочка. П. Света 42% батаљона, 3% пиониреских батаљона, 20 пољских, '3 брдске батерије и 6 ескадрона. Команда Косовеких трупа, (Ђенерал М. Живковић, начелник штаба пуковник Д. Поповић): Дринска П, Јаворска бритада, 10, 11 и 12 пук Ш позива. Свега 28 пешадиских и 1% пионирски батаљон, 3 пољске, 3. брдске, | позициска батерија, и 3 ескадрона. На расположењу Врховне Команде: коњичка дивизија, црногорска. дивизија (која се тек прикупљала у Окопљу), 6 пешадиски прекобројни шук 1 позива, Моравска бритада ] позива, 2 батаљона 5 пука Ш позива. 27/5 упућена је Шумадиска II из 1 у састав II Армије ка, Зајечару, где се концентрисала, 6—16/6.

Овако формирана, српска војска концентрисана, је у току маја 1918, 'и извршила је стратетиски развој у три трупе: Јужна — ] и 1 Армија и коњичка, дивизија, на, Вардарском војишту, средња — П Армија, на Нишавској зони са центром OTпора у Пиротском утврђеном логору, и Тимочка, труша од импровизованих трупа, код Зајечара.

Изненадни бутарски напад Ha Брегалници 17/6 није омео извршење стратеписког развоја српске војске, већ је определио српску Врховну Команду, да развој трупе на Вардарском војишту избаци на предњу траничну зону од Царевог Врха преко Ретких Ђука па дуж Злетовеке Реке и Брегалнице до Криволака, и да на њој прими битку. Деснокрилна. Ш Армија развила се са две дивизије (Тимочка, П и Дринска 1) у првој линији дуж Брегалнице, од Пепелишта—каграјула, Швеоба до према седу Драгову на левој и од села Тестемелци—кота 319—Јежево Брдо—кота 650 на десној обаши, свега, 33 километра. Армиска, резерва (Моравска, 1) била је на десној обали Азмака, код Сари-Хамзали. 1 Армија развила, се на, десној обали Злетовске Реке од левог крила Ш Армије до Злетова. Од Злетова, до Ретких Бука није било поседнуто, већ су кретариле патроле добровољаца, а, позади овота одсека, на линији КратовоПлавица— Црни Врх—Градиште, биле су тлавне снаге (Моравска, П, Шумациска, I и коњичка). На, Осогови, на одсеку Ретки Буки—Царев Врх био је одред Дунав-

= 715