Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РЕГАЛНА ШРАВА

Савременик, Кејсћемећг, Змлађ slowianski), Са пропатандним чланцима и лично сарађивао је код оснивања Народне Галерије у ЈБубљани. HO JL

РЕГАЛНА ПРАВА била су у старом хрватско-угарском праву она права, која су била задржана за краља, те су спадала у садржај. његове суверене власти. Но у дсцнијем развоју разликују се велика Р. П. од малих (бига геваНа талога и шипога). Прва су и даље остала резервисана краљу (то је нарочито регал ковања новца, ретал копања руда и регал царински), а друта су била везана уз племићска, добра, која. су имала кметове, односно могла су их стећи привилетијом приватна лица. 'Ту су спадали регали точења алкохолних шића, право држања касапнице, право млина, граво узимања малтарине и превознине на. рекама, право држања сајмова. Ту се још убројава право лова и риболова, што их има властелин на свом поседу, затим право извршивања судства над кметовима и др. Оа ликвидирањем властелинских и кметских односа и сталешких привилетија у опште, нарочито средином 19 века, почело је нестајати Р. П. ЈИ А.

РЕГЕН ИВАН ДР., средњошколски професор (912 1868, Tipara, при Шољанах, Крањска). Промовисан је у Бечу 1897. Био је професор у Бечу 1897—1918, када је отишао у пенсију, и живи као приватни научник зоолог у Бечу. 1991 изабран је за ванредног професора Универсинтета у Љубљани, али избор није примио. Потпором Бечке Академије уредио је шриватни лабораториј, где испитује, помоћу орипиналних конструисаних апарата, физиолотију цврчања и слуха у попца, а и морфолотију и екологију попца и друтих ортоптера. Шубликовао је око двадесет радова, који су писани на немачком језику. Један од главних радова, је: Uber die Anlockung des Weibchens von Gryllus campestris durch telephonisch ibertragene Stridulationslaute des Mannchens, Kin Beitrag Zur Frage der Orientierung bei den Insekten {Piliigers Archiv, 155, 1913),

J.UN.

PEFMCTPM TPFOBAUHM jaBHH Cy CIMHскови, у које се уносе правно-релевантне околности трговца или трговачкога друштва. Сврха им је, да лица, која улазе у тртовачки промет, буду обавештена о тим околностима. Зато су основани на принципу публицитета. Овако лице је овлаштено загледати у њих и захтевати претисе о њима. Незнањем уноса у те регистре не може се нико изговорити (у Оловеначкој и Далмацији извињава. нескривљено незнање). А с друге стране, ко се у трговачке регистре поуздаје, не може одатле претрпети правну штету. Р. TT. peдовно декларирају чињенице. Изузетно имају уноси у њих конститутивни карактер (на пр. правна егзистенција диони-

— 030 —

чкога друштва и задруге, правна ваљаност закључака тлавне скупштине дионичкота друштва и задруге и т. д.). Воде их трговачки судови. У Хрватској, Славонији, Војводини, Босни и Херцеговини Р. Т. су две врсте: за фирме трговца појединца и за фирме трговачких друштава. У СОловеначкој и Далмацији воде се Р. '. у три одељења: 58 фирме трговца појединца, јавних трговачких и командитних друштава, за фирме дионичких друштава. и командитних друштава на дионице и за фирме друштава са отраниченим јемством. Поврх ових регистара, воде се у ОСловеначкој и Далмацији посебни perHестри за задруте. М. С.

РЕГУЛАМЕНТИ (1770-и 1777) су збирке аустро-утарских државних уредаба O устројству српске православне цркве у карловачкој митрополији. Главна тендентија донашању Р. била је, да се ограниче и потпуно потисну народне повластице, које су аустро-угареки Срби добили од цара Леополда 1 у доба њихова прелаза са Балкана на териториј Угарске, Хрватске и Олавоније. По тим повластицама равнао се сав тадашњи народни и црквени живот православних (Срба под аустро - утарском влашћу, те је њихова народно-црквена ортанизација. представља ла једну врсту државе у држави. Стога су државне власти већ и раније. а нарочито својим рескриптима и декларацијама од 1797, 1799, 1781 и 1734, енејртично ~ настојале, да карловачком митрополиту одузму сваку прађанску власт над народом, а црквену да ограниче што је више могуће. Када је 1769 сазван народно-црквени Сабор у Карловце за избор новог митрополита, место умрлог Џавna Ненадовића, царском комесару на том Сабору наређено је, да не допусти избор новога митрополита док народни представници, у смислу царичиних жеља, не донесу закон о уређењу српске цркве у карловачкој митрополији. Сабор је шприступио расправљању, али је државна власт успела да изазове сукоб између народних представника и епископата, те 38– кон није могао бити донесен. Ту прилику употребила је Илирска Дворска Депутација да наметне Србима своје тенденције, и царица Марија Терезија потврдила је 97/9 1770 т. зв. први Р.

Тај Р. подигао је узбуну у српском народу, чим се сазнало за његов садржај и разумела“ његова тенденција, да се коначно потру све раније добивене народне повластице. У том Р. биле су уредбе: о држању и тумачењу народних привидетија, о митрополитовој власти над свештенством и народом, о протопопијатима, парохијама, о вођењу парохиских шротокола (матица), о свештенству, о венчањима и сахранама, о манастирима, о консисторијама, о штампарији, о Сабору, о празницима и т. д. На крају су додати