Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

слуга за аустриско војно водство. 1726 на карловачком сабору помињу се кнез Јован Р. из Баната, од те породице, и као квез београдски Гаврило Р. Овај Гаврило представљао је београдске Орбе за време аустриске окупације Србије. Са патријархом Арсенијем ТУ иселио се у Аустрију поново један део Р. Од њих су неки служили у аустриској војсци и истакли се својом храброшћу.

Р., који су остали у Турској, били су и даље једна од водећих породица. Њихове везе са Русијом у доба Катарине ШП, показују их поновно као противнике турске власти и као људе од утицаја. Од тих Р. истакао се за време Карађорђева устанка Максим Р. из Штиткова у Старом Влаху. Њега су Турци 1804 затворили, али се он спасао и добегао у Србију, и постао је старовлашки војвода поред Хаџи-Продана, са којим се није слагао. 1813 напустио је Србију, а 1815 поново се вратио. Од 1817 туби му се траг.

Други Р. из тога времена, Јован, кога је Порта 1804 поставила за беотрадског базрђанбалпу и који је водио неке преговоре са Русима и 1821 имао веза са хетерестима у Влашкој, био је авантуриста, непоуздан тип и нимало истинољубив. Он се издавао за рашког кнеза и настојао је и код Руса и код Порте, да добије на управу Стари Влах. У бедним приликама. вратио се у Србију, а живео је и умро у Ужицу око 1866.

Литература: А. Јовановић, Коло, 4. 1902. В. Ћоровић.

РАШЧИЦА, понорница у (Оловеначкој, северозападно од Доброт Поља, а јужнојуговашадно од Рачна, Поља. Изворишну челенку Р. образују неколико потока, који извиру са брегова западно од Великог Осолника и Дворске Васи: Над Кротам (905 м), Остри Врх (748 м), ПШлатник (870 м) и Брег (741 м). Извориште Р. је на североисточној страни Платника, одакле тече према истоку, а од Карловице и ПозниROBA према северу-северозападу. На томе току прима са леве стране више тпоточића, али су јој најглавније притоке даље на, северу: Чрна Вода и Кобилни ПЦурек. Прва од њих извире на југоисточној страки брега Над Крогам. Са изворишта тече на североисток, око села Боба учини лакат и управи ток према југоистоку, где се, источно од Томажина, улије у Р. Одатле Р. у вијугавом току тече према североистоку и понире у земљу јужно од села. Поникве, на висини од 464 м. На своме току гони неколико воденица и пилана. Дужина Р. тока је 16:7 км. После подземног тока појави се даље на североистоку, као речица Шипца, која извире на, јужном крају Рачна Поља, односно Копањеког Поља. II B.

РЕБРОВИЋ МАТИЈА ДЕ РАЗБОЈ, rene-

ралмајор (1756, Туен — 96/12. 1830, Пра). 1771 стушио је као пешак у: Отулинску гра-

РЕГАЈЛИ

кичарску пуковнију, 1/10 1778 постао је заставник, 1786 поручник, 1/9 1788 натпоручник и учествовао је у рату против Турске. 1790 постао је капетан, 1796 суделовао је у рату против Италије у боју код Лоди, Мартинсбрук и Сан Ђулиано, 1799 је постао мајор. Ратовао је против Француза код Минхена и Милдорфа. 1806 постао је потпуковник, 1808 шуковник, 1609 заповедник опсервашионог збора, те се одликовао у успешном вођењу збора у бојевима против Француза код Граба, Билаја и Госпића. После Шенбрунског примирја, 1/9 1810 постао је генерал и ступио је у пенсију. Није желео да ступи, након предаје Хрватске Французима, у француску војску. 1813 реактивиран, постао је бритадир, учествовао је у рату против Француза у бојевима код (Вајхселбутртга, Облака и Циркнице. За успешно деловање добио је витешки ред Марије Терезије и барунство. После рата Р. је био бритадир у Беловару, 1815 код блокаде Гаета, 1816—18920 бритадир у Госпићу. 1821 је пенсионисан. 2

РЕВИ ЕНКОНОМИН Е ФИНАНСИЕР ДЕ БЕЛГРАД (Кеупе ćconomique et Нпапсјеге де Вејвгаде), Стручни месечни часспис. Излазио је у Београду, под директоретвом Др. Душана Мишића и уредништвом Др. Жана, Шаморела 1923 (од октобра) и 1994. У. JI

РЕВИ ЈУГОСЛАВ (Кеупе Yougoslave)

књижевни и политички часопис. Ивлазио је два пута месечно у Паризу 1919 до 1920, под уредништвом Александра Арнаутовића. У 77.

РЕГАЛИ ЈОСИП ДР., новелиста и уметнички критичар (22/12 1881, Љубљана). Овршио је гимназију у Љубљани (1899), а права у Бечу. Промовисан је 1909. Био је адвокатски приправник у Љубљани, Марибору и Целовцу, а сада је адвокат у Љубљани. — Р. је писао новеле и цртице у Љубљанском Звону, Словенки, Оловенском Народу, за Словенску Матицу и др., и објавио је збирку приповедне прозе Рељефи (1905). Са пластиком и интенситетом израза спајао је Р. идејну тенденцију, да даде нешто типично словеначког. У загребачкој Новој Нади објавио је такоDep нешто декадентске прозе и песама, а неколико песама је донео и Љубљански Звон. Главни Р. рад је литерарна и, у првом реду, уметничка критика. Са расправама, чланцима, критикама и извештајима о уметницима и изложбама птирио је Р. разумевање нове књижевности приликом прве појаве »модерне« после 1900. Посебно треба споменути његову мокографију о сликару M. Јами (Дом ин Свет, 1911, одштампану такођер у књизи Др. И. Цанкара, Обиски, 1920). Р. је извештавао о тим стварима и у српским, хрватским, немачким и пољским ревијама (Орпски Књижевни Гласник, Нада,

= 129. —