Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РЕД

ромашно становништво у целом пространом сливу Дрине, а сем тога су од највећег економског интереса за целу државу, и зато се томе мора што пре приступити. Р. Бојане и стим у вези исушење већег (плитког) дела Скадарског Језера даће неколико десетина хиљада хектара, најплодније земље у крају најоскуднијем, и тај пасивни крај претворити у активан.

Р. Дрима има велики значај како за обезбеђење од поплава, тако и за искоришћење огромних водених снага.

То исто углавном важи и за остале реке у Јужној Орбији, које су веома значајне услед тога што се хране водом са високих планина (в. Водене снате).

На Морави, било да се она једним делом подешава за пловидбу, било да се тради засебан пловни канал (Морава-Вардар, в. Канали ва пловидбу), у сваком случају предстоје радови на, Р., веома значајни за привреду и индустрију у тој, иначе врло плодној, долини. На Моравским притокама, као више или мање на. свима другим рекама предстоје радови или за местимичну корекцију тока или за Р. већих делова, па и целих река.

Било је случајева, на малим рекама, да се, са неколико десетина хиљада поратних динара државне помоћи и којом стотеном надница добровољне радне снаге заинтересованих сопственика. земљишта, могла извршити делимична Р. и исушењем добити по 9—300 хектара најплодније земље. То су мале површине, али су многобројне; укупно износе око 1,000.000 хектара. Стога су ови мали, прости и јевтини радови од веома великог економског зкачаја. Добра земља лежећи под водом, као бара или рит, не даје никакав приHOC, и сем тога легло је болести, а кад се то земљиште исуши, болести нестаје и земља даје максимум приноса.

Нема тако велики општи значај, али је од врло велике локалне важности, озбиљно проучавање понорница и уређење бар њиховота понора и поновног изласка на површину, прво нарочито за обезбеђење од поплава или исушења земљишта, а друго у циљу искоришћавања воде (као водене снаге, за пиће, наводњавање, индустрију и друге потребе). Велики значај имају ови радови у пределима жкарста: део Херцеговине, Црне Горе и Далмације, као и аридни крајеви (мањега обима) у Источној и Јужној Орбији, где је велика оскудица и у води и у зиратној земљи, па се овим радовима, може и у једном и у другом погледу знатно помоћи.

М. Јовановић.

РЕД, политички и књижевни лист. Излазио је у Београду 1894, под уредништвом Павла Маринковића. У. 7

РЕДАКЦИЈЕ ~ (реценсије) старословенског језика називају се обраде, које је старословенски језик добио код Руса, Бу-

= 7391 =

тара, Срба и Хрвата. Зало има руске, бутарске и српско-хрватске Р. или реценсије старословенских споменика. У српској Р. су знаци ж и л замењени гласовима. оу (у) и е, Ђ и Ђ једним полугласником, обично » (ређе >). Остали су се гласови и облици старословенског и даље употребљавали (Бг са честом заменом гласом И, Ђ такође не увек правилно). 4. B

PEBMHO MBAH JIOBPO ({Regino), xyMaHHCT (почетак 15 века, Фелтре, Венеција Ђулија). Р. је један од многих талијанских хуманиста, што су их још крајем средњега, века романски становници наших приморских градова позивали, обично, из Италије, да код њих, латинским или талијанским језиком, врше канцелариске послове. Пошто се већ истакао као врстан радник те врсте у неким талијанским традовима, Р. је дошао, око 1430, у Дубровник, где је од 1419 службу нотара и секретара вршио Петар, 2 за њим Иван и Бартол, Сфондрати, родом из Кремоне. Р. није, изгледа, умро у Дубровнику, али је ипак проживео онде око тридесет година, дружећи се много са породицом Сфондрати и другим TaMOшњим својим земљацима, али и са неким угледним дубровачким патрицијима, напосе с Николом Растићем (Кезн) и Буком Бобаљевићем (Мојстиз Вађаниз), одличним песницима, онога доба, па је и њима наменио више латинских епиграма. и талијанских сонета. Ове су те песме, и ако незнатна садржаја, формално дотеране, а сачувале су се делом у његовом аутографу (власништво Дра. Мата Грацића.у Дубровнику), делом у једном рукопису млетачке библиотеке, а објавио их је М. Решетар у Грађи за повијест књижевности хрватске (3) WH A, Segarizzi, Atti dell Accademia scientifica venetotrentino-istriana, Ђ. ОГ.

РЕКА (Ријека, Ешште), град у Италији. Лежи подно краских брежуљака (Калварија) у крајњем североисточном куту: Кварнера, који се овде зове и Речки Залив, на десној страни Речине, која је на истоку раставља од града Сушака у Краљевини СХО. И од севера ивичи територију Р. међа наше државе (срез Кастав), тако да на западу остаје само уска пруга, која. је веже с Истром (Италијом).

Клима на Р. је блага: средња годишња температура. је 14-5" С, јануара 5:87 (0, јула 24:05 0; амплитуда. је 18:27 0. Атмосферске падалине доста су обилне: око 160 см на тодину. Највлажнији је месец октобар, са 24 см. Снег ретко кад падне, и брзо окопни. Бура није онажо јака као у Сењу. Према југу Р. је отворена ка Јадранском Мору, које јој отвара путеве ка осталим морима и заморским земљама, док је са залеђем преко краских врлети везује железница: једна, вештачки грађена, пруга преко Карловда са Загребом, где се цепа