Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

за Београд и за Будимпешту, друга, преко Ов. Шетра са Словеначком, Бечом и Третом.

Пре Оветског Рата Р. је била најзнатнији поморски трад Хрватске и Угарске, а, после Трста други поморски трад Аустроугарске монархије, са живом трговином и необично јаком индустријом (преко 60 већих и мањих творница). Откако је државном траницом оцепљена, од свога приреднота, залеђа, Р. је знатно жлонула и опустела.

Р. се дели на стари (торњи) и на. нови трад са луком. Стари град има уске, кривудаве и тдешто стрме, Kaменом тарацане улице, и високе старинске куле, без икаквот украса. Нови град, саграђен понајвише на равном тлу, што је насипањем отето мору, пресецају правилне и широке улице са лепим кућама и палатама. Најживахнија је улица, Корзо са градским сахат-торњем у средињи, кроз који је главни пролаз из једнота у други део града. Између цркви одликују се: столна и жупска црква Св. Марије, мрамором богато украшена, и негда исусовачка црква Св. Вида (ротунда) у највишем крају града, где се виде и остатци старота Кастела. Р. обилује изворима добре воде; поред водо_ BCAA, Ca Звира на Речини, има више лепих јавних фонтана (чесама око 990). Осим мањих шеталишта и неколико тргова усред града два су парка на периферији: на истоку, уз Речину, Зсовнено (Шкољић) и на западу Сјагашто Pubblico (Чичилиново), који има читаву шумицу лаворике и егзотичних раслина.

Још од пре рата Р. има неколико познатих индустриских предузећа: Фабрику Торпеда. (УУћиећеаа), Љуштисницу Риже и Фабрику Окроба, Бродоградилиште, Рафинерију Рудних Уља, Фабрику Биљних Уља, Фабрику Дувана, Пивару и Фабрику Леда, Фабрику Чоколаде, Термо-Електричну Централу као резерву Хидро-Електричне Централе код Грохова на Речини, Шлинару, Кланицу. За подупирање трговине и индустрије постоје Ha, P.: 'ТалијанскоСловенско-Мађарска, Комора. за, Тртовину и Речка Комора 842 'Трговину и ИндустриЈу, 15 различних новчаних завода и друштава, и 6 оситуравајућих друштава.

Највећа вредност Р. је њена: модерна, лепа, и пространа лука. Копненим крајем дуж целе обале (исток-вашад) иде железница. Јуку чине три, ка западу отворена одељења. Porto Рппараје је главна лука (50:2 ха), коју на југу заграђује од пучине 1.700 м дуги лукобран Сарт, У тој луци 360 м дуTy обалу Riva Тћаол 4 Бехмеј, пред самим колодвором, држи у закупу, као своју слободну зону, Краљевина ОСХО. Даље је ка, западу Рогво РефшоНно, петролејска, лука, (2 ха). Лукобран Садп на корену је шеросечен 18 м широким каналом, којим се пролази из главне луке у (пређе Вагозв)

__РЕКА

луку Краља Александра, која, као шпроштирени наставак старе Речине, припада. нашој држави.

Р. има 50.000 становника, по народности Талијана и Хрвата и нешто Мађара по вери су римокатолици и нешто православни и јевреји. Околина је чисто хрватска. Стари град Р. већ је у римско доба био знатно место: ТагзаНса или ТћагзаНсшт, Како то име није римско, већ је старије, илирско или келтско, значи да су Римљани у Тарсатици нашли старије, илирско или келтско, насеље, јер су у том крају живели илирско-келтски ЈЛибурни и Јаподи. Име ТагзаНса сачувало се до данас у имену места Трсат, на брегу с леве стране потока. Речине, по коме се трозвала, Р. Под римским тосподством ТагзаНса је била сшуђаз у Либурнији. ( римском животу на Р. сведоче знамените ископине из 17 и 18 века и фебруара 1914: темељи римских зграда и велики број римских предмета. Постоји још: римски лук (веле цара ЖЛиберија Клаудија) и знатни остатци римског зида од Р. до Наноса. Крајеве око Р. населили су око 600 Хрвати, чија се држава, око 950, како сведочи цар Константин МУП, простирала од Цетине у Далмацији до преко истарских тора (Учка) код Албоне (Лабин). O траду Тарсатици после доласка Хрвата мало има вести. Знамо, да се још 799. држала. као ступаз шагие та, и да је код ње погинуо фурлански војвода Ерик Страсбуршки, проваливши тамо по запсевести франачкога краља Карла. 'Тасатика је разорена 809, у рату између цара Карла Великот и византискота цара Никифора. После тога нема о њој помена. Тек 20/12 1281 спомиње се први пут ФР. (Флумен). Тада, је млетачка република одредила, да посебна комисија, испита штете, што су их млетачки поданици из Задра и Раба починили код Р. неким члановима млетачке породице Граденито. Значи, да је римска Тарсатика сасвим пропала, а на њеном су месту околни становници Хрвати подигли ново насеље Р.: опште име, које у Јужних (Оловена долази и као властито име река и места. Р. је под крај 18 и на почетку 14 века припадала немачкој тосподи, кнезовима, од Девина, (Дуино, код Трста). 1337 била. је у власти крчких кнезова. (Франкапана), који су на домак Р. држали Винодол и трад Трсат. Р. је заузео кнез Бартол Франкапан у рату са девинским кнезом 'Ђуром. Утовором од 1/4 1365 Бартолови синови, кнезови Стеван и Иван, препустили су Р. девинским кнезовима, и са њима се помирили. 1399 изумрла је мушка лоза девинских кнезова, па је Р., баштинским правом по танкој крви, добила породица У/ађЉее, Дли већ 1467 Р. су држали Хапсбуртовци, који су је ослободили од кмет-

— (98 —