Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Каменица, Шлепица и Речица, а са леве: Травант, Крена и Луковица (ПТраканић). Дужина Р. тока је 349 км, а површина. слива 4924 КМг. Il. B.

РЕПА ШЕЋЕРНА (Веја ушваг засћатега) добијена је од дивље репе, која. расте на обалама Средоземног Мора. У целој Европи, па и у нашим крајевима, настала је за време Оветског Рата велика пертурбација у производњи Ш. Р. Наша, шећерна индустрија је још млада, а у новим покрајинама производња Ш. Р. била је углавном сконцентрисана на великом поседу. После (Светског Рата нису мали поседници имали великог интереса, за тајење Ш. Р., јер су остали пољопривредни производи били на релативно. високој пени. Првих година, после Светског Рата морао се увозити шећер са стране, и тај је увоз знатно теретио увозни биланс. Тек кад су остали производи наше пољопривреде почели падати у цени, па кад се уз то почела и на селима, осећати већа несталшица новца, нарочито у оним крајевима, где је било још и јаче неролице, било због лоше тодине, било због елементарних штета, успеле су шећерне фабрике, не снизујући цену Ш. Р. и дајући знатне зајмове, задобити и знатан број мањих поседника ва културу Ш. Р. 1923/24 била, је уз то за Ш. Р. веома повољна, а при томе је релативна суша у јесени олакшала увоз репе споља, те је тако те године први пут домаћа производња, изнела, око 13.000 ватона шећера, а, домаћа потрошња рачуна се на, 8.000 ватона тако, те је први пут од домаће производње остала, и већа количина шећера, за извоз. Изгледа да наша производња Ш. Р. није још положена на сасвим ситурне и здраве темеље. То се види већ по теме, што су произвођачи Ш. Р. осетили потребу да се организују. Шрилике међутим у нас'нису неповољне за производњу Ш. Р. Земља је добра, саобраћајне прилике нису лоше, а у погледу климе, и ако има извесних тешкоћа за културу Ш. Р., ипак нису несавладиве. — Сем за производњу шећера употребљава се Ш. Р. и га. производњу шширита. С. Јурић.

РЕПАР, полумесечни лист за заштиту произвођача шећерне репе и ширење идеја задругарства, путем подизања, малих произвођачких шећерана, за рачун самих произвођача. Излази у Београду. Основао. та. је 1995 о свом трошку Данило Јевановић са. Лазаром Грубићем, а доцније је постао орган Удружења Шроизвођача Шећерне Репе. Излази полумесечно.

37. JI.

РЕПАРАЦИЈЕ (РАТНА ОШТЕТА). ВВ. у

Додатку.

РЕПАРАЦИОНА КОМИСИЈА установљеHa је чл. 233 Версајског Утовора, о митру од 28/6 1919 и додатком Ш и УП за уре-

РЕПУБЛИКА СВ. ВЛАХА

ђење плаћања. репарација од стране централних сила. Комисију сачињавају по један делетат Уније, Енглеске, Француске, Италије, Јапана, Белгије и државе ОХО. Делегат СХО учествује у расправама и гласа, кад се испитују питања, која се односе на Аустрију, Мађарску или Eyrapску (Дод. П 5 9). В-љ. ШП.

РЕПИЋ ОСВАЛД, ветеринар (10/2 1859, Покрче, Корушка). Овршио је гимназију у Бељаку и ПЏазину, а ветеринарство. у Бечу. У Србију прешао је 1889, где је служио у државној ертели у Љубићеву 4 тодине, као окружни ветеринар у ДАлекеинцу, Пожаревцу, Параћину, Шаланци, Великој ЏШлани и Младеновцу. 1919 10Oшао је у Јужну Србију, у тиквешки округ, а од 1920 служи као гранични ветеринар у Ђевђелији. — Писао је у Миру у Целовцу, у Оловенском Југу, Самоуправи и Мисли. Писао је о словеначким културним приликама и превео је неколико Цанкаревих приповедака. Отручне чланке о сточарству и болестима стоке писао. је у Тежаку, Пољопривредном Гласнику, 20 коњарству у Витезу, органу Кола. Јахача, у Београду. У Трговинском Гласнику изаили су његови радови о спољној ветеринарско - привредној политици (робије. Р. је стално сарађивао у Ветеринарском ara скику у Беотраду, а сада, у Југословенском Ветеринарском Гласнику. Ф. 3.

РЕПИЧ АЛОЈЗИЈ, вајар (11/3 1866, Врхпоље, код Випаве). Учио је стручну школу у Љубљани и Академију у Бечу, а сада, је професор средње техничке школе у ЈБубљани. Главна су му дела: надгробни споменик кардинала Мисије на Ов. Гори код Горице, Вилхарев споменик у Постојни (1902), много црквених радова, ста– туе знаменитих (Оловенадца. Ф.

РЕПУБЛИКА, недељни Политички лист. Излазио је у Београду 1907—1909, 1990 до 1996 са трекидима. У. ЛП

РЕПУБЛИНА СВ. ВЛАХА вове се кадшто негдалшња. дубровачка. република, по своме свецу заштитнику СОв. Влаху, бискушу у Севастији Калпадониској (— 390). Црква празнује његов дан 3/2. Име Р. (О. В. трађено је према Република. Св. Марка, за нетгдашњу млетачку републику. Као што је крилати лав Ов. Марка символ млетачке републике, тако је лик СОв. Влаха у његовој бискупској одежди, као символ дубровакче републике, излаган на виђеним местима њене територје. ЏШајпознатији се такав кип Ов. Влаха налази над вратима, од Џила, кроз која улази пут од Гружа у Дубровник, те као главна градска улица Шлаца (Отрадоне) води до тлавне пољане (трга), тде има највише зграда. из доба републике. На сред пољане диже се Орландов стуб, знамење слободнога, судства, и слободе у опште, јер. ко сам себи суди, слободан je. Ha десно

Бе 747