Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РЕМЕЦ

чак у најмодернијем кинематографско. расецаном облику (у 12 сцена). Р. је написао и историску романтичку драму Заклети трад (1996).

Литература: Дом ин Свет, Младика (1993). И. о.

РЕМЕЦ ФРАНЦ ЈОСИП, преводилац (22/11 1850, Рупа, код Крања. — 4/11 1883, Љубљана). Овршио је у Крању и ЈЉубљани 7 разреда гимназије, и био. је од 1870. телеграфски чиновник у Трсту, од 1879 у Љубљани. Р. је сарађивао као дописник за руску књижевност у ЈБубљанском Звону и преводио је разне труске писце за, Оловенски Народ, Словенску Матипу и Крес. Најважнији му је превод Ив. О. Тургењева Ловчеви Записки (Оловенска Матица, 1883—1894). Шисао је такођер о народним обичајима (Летопис Словенске Матице, 1885).

Литература: | Јереб, Звон (1883).

РЕМИК је појас, нанизан парама или пулијама. Носи се у околини Косова. У Скопској Црној Гори је искићен срменим везом и дугмићима, белим и плавим.

Љубљанески H. 1.

77. 9. РЕМИЋ је врста подбрадника. Носи се у Окопској Црној Гори. 17. 3.

РЕМНИЦИ су леви и десни део младине капе, која је сва нанизана сребрним новцем. Изобичајено је. Носила се у Средачкој Жупи, области Призрен.

179.

РЕМШНИК, планина 'у Оловеначкој, на. граници наше државе са Аустријом, између река: Брежког Потока-Сатау Потока– Горење Џеснице-изворишта Чрманице, око 14 км. источно-североисточно од трга, Маренберта (у долини Драве), односно 23 км западно-северозападно од Марибора. P. je претежно састављен “OJ лискуновитих шкриљаца, преко којих на северу, делом и на југу, леже терцијерне творевине, т. BB. ајбисвалдски слојеви, а местимице се јавља. кристаласти кречњак. Планина се пружа од запада према истоку, и у истом се правцу снижава, од 800 до 625 м, Док је врх Р. висок 758 м. На вападу се Р. наставља у планину Радовину. Р. је rOшумљен, са изузетком малих партија.

II.

РЕНАК ЖОЗЕФ (Кештасћ), француски политичар и публициста (30/9 1856, ПШариз — 1990, Џариз). Р. је у младости био Гамбетип секретар, о коме је говорио У неколико књига. У Орбију је долазио три пута. 1874, као члан Сопјгепсе ТосапцемШе, написао је једну топлу историју нашет народа (Ееибдез зиг les peuples slaves et I Europe orientale, IX, Serbie et Montenćgro, 1874, 1876), Шисао је низ чланака о Источном Питању у Кеупце politique et littećratre 1879—1880, mw објавио је утиске са свота пута у две књиге (Моуаве

— 746! —

en Orient, 1879). 9a време Светеког Рата. водио је, под пееудонимом Поли, дневну кронику у Фигару, и товорио јео Србима на једној свечаности на Сорбони 8/2 1917 (ЕНогЕ 5Зегђе, 1917). М. И.

РЕНДИЋ ИВАН, вајар (27/8 1849, Супетар, Брач). Вајарство је учио у Венецији и Фиренци. 1873—1900 живео је у Трету, затим у Загребу, а данас на Брачу. Израдио је низ споменика: Гајев (Крапина), Качићев (Макарска, Загреб), Гундулићев: (Дубровник), ПШрерадовићев (Загреб), тробних споменика: Шрерадовићев (Загреб), госпође Горуш (Река), Старчевићев (Пестине, крај Затреба) и многе портретне бисте. А. Ш.

РЕНДУЛИЋ ЏО, новинар (28/12 1890, Фоча, Босна). Р. је био аутодидакт. Као дечак од. 13 година. отишао је у Јужну Америку, одакле је пропутовао свет. Бавио се разним занимањима. Био је поморац, организатор разних трговачких шредузећа, новинар, детектив, сликар и шисад. За, време Оветскот Рата истакао се про-

патандом у прилог савезника, те је 1915 основао Југословенску легију у Аустралији (88 добровољаца, већином Хрвата), са којом је средином 1917 ститао на солунски фронт. После рата ступио је У државну службу, 1923 напустио исту, те псстао поднадворник једног паробродарског друштва у Амстердаму. Важио је као стручњак за исељавање народних мањина из Војводине. Сада се бави новинарством и књижевношћу. Преводио је америчког писца Лапе Сгеу, и енглеског Нап Саше. Превео је Тће ЈасКкее (Лутање Baспоном) ЈасКк-а Топбдоп-а. Сада ради Ha. делу: Борбом к слободи. ДА.

РЕНЕТЕ су врсте изврених јабука, које су у воћњацима ОХО веома многобројне. Те су врсте или старије, француског порекла, к нама донесене за време Нашолеонских ратова, или су увезене из Аустрије (особито из Штајерске, Граца, или из Биртенберта Гисаз и Сапсћег) крајем 19 века. У ОХО има Р. највише: ананас, зимска. златна, орлеанска, консова, наранџаста, · париска крупна или канадска, шампањска, Бауманова, сива јесенска. сива француска, каселска, ландебершка. и т. д. Р. су у народу добиле име: царевке. Ар

РЕНИКА (ЕРЕНИК), речица у Јужној Србији, десна притока Белота Дрима. Извире близу границе наше државе са Арбанијом, на источној страни Маја Зеза (1.917 м) и југоисточној страни Дечанске Планине. Са изворишта тече на југ-југоисток, кроз пространу долину, у којој је и Јуничко Шоље. Од села Бабај Бокса почне тећи према истоку; а на своме току јако вијута. У Бели Дрим утиче 2 км источно-североисточно од Терзинског Моста, источно од Ђаковице, на висини од 323 м. Веће притоке Р. са десне стране су:

| | 1

1