Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

штиту имања од јефтине продаје на јавној лицитацији, завођење пореза на ратне богаташе, обезбеђење инвалида и ратне сирочади, одузимање пасивног изборног права судијама и председницима свих врста државних судова, дипломатском чиновништву и старешинама надлештава, закон о инкомпатибилитету за народне посланике и судије свих врста државних судова.

На свом 1 конгресу 927/1 1991 Р. Д. С. променила, је име и назвала, се: Ј у т 0. л 0венска републиканска стран ка. Остала је са истим програмом до контреса од 9/1 1924. Тада, је програм допуњен у административном и економском делу. Децентралистичко уређење државе замењено је федеративним, са начелом самоуправе и у држави и у областима. Шредставништво федеративних јединица доносиће законе за те јединице, а за целу земљу заједничко Народно Џредставништво. Тражи се: израђивање сеоских путева, завођење самоуправне пољске полиције, укидање свих чифчиских, кметовских, колонатских или сталних најамничких односа. Земљу“ доделити само земљорадницима. Сспетвеницима. малих поседа додати још земље од великих поседа. Насељавање вршити на задругарској основи.

Шеф је странке Љубомир (Стојановић, а ортан је Република. На изборима за Конституанту Ј., Р. (О. добила, је три посланика, а на, изборима, 18/3 1923, 8/2 1925 и 11/9 1927, ни једног.

Ј. Продановић.

РЕПУШНИЦА. ВБ. Кутина.

РЕСАВА. 1. Манастир на реци Ресави (код Деспотовца). Познат је под именом Манасија. Црква је посвећена Св. Тројици. Сазидао је деспот Стеван. Зидала се 1407 до 1418. Цркву је посветио патријарх Кирил 1418, у присуству деспота, духовнога, клира и властеле. У цркви је деспот начинио себи гробницу, у коју је и положен. Р. је за време деспота Отевана била, средиште књижевне радње. Ту се, несумњиво, налазио и један од замака, деспотових. Ради безбедности манастир је опасан традом, који је одговарао свима захтевима средњевековне · фортификације. Највећа кула, која се налазила на северноме градскоме платну, позната под иметом деспотова кула, има одаје, које су до скора биле обложене мраморним плочама, и у којима је било мозаика. Нарочито је деспот обратио пажњу на ливоис у цркви, и због тога је довео мајсторе са острва и са разних страна. За позлату нимбова око глава светитеља и орнамената употребљено је обилно злато. У једном познијем летопису вели се, да ресавскот живописа нема нигде.

Као врло значајан објекат и као утвуђено место Р. је у току 15 века често нападана од Турака и пљачкана. После коначне пропасти српске државе, манастир

РЕСАВА.

се налазио у врло тешким приликама. У њему је, као у утврђеном месту, била турска посада. Из 16 века немамо скоро никаквих помена о Р., а исто тако и из: 17 века. Изгледа, да је у почетку 18 века било неке свезе између Р. и манастира. Мораче у Црној Гори. Јеромонах хаџи Стеван Николић посвећен је за свештењика у Морачи 1717, а затим је дошао у Р., тде је живео 17 година. На карти Пожаревачкот Мира Р. је обележена као кастел. У њој је тада била школа, у којој су се учили за свештенике (1733, 1734, 1736). 1722 долазио је у Р. рашки митрополит Арсеније. 1725 почела се црква 06нављати. 1732 долавио је у Р. митрополит Софроније Димитријевић. У извештају етзарха београдске митрополије Максима, од. 1733 вели се, да је у Р. припрата разваљена, и да је на њој горе било турско минаре. 1735 обновљена је припрата. 48. 1789 позвали су Турци у Р. две стотине виђених људи из пожаревачкот округа на, договор, па су их ту све посекли. 1806: обнављана, је Р. трудом ресавског оберкнеза Милије Здравковића, а тако исто и 1810, пошто је 1809 експлодирао барут, који је у припрати Р. био смештен. 1845 црква је покривена лимом.

Црква у Р. својом основом долази у ред цркава из доба кнеза Лазара и деспота Стевана. Она има форму триконхоса, а централно се кубе опире о изоловане масивне ступце, као у Раваници. На западној страни има простран нартекс, који је надвишен једним кубетом. Од мозаичног пода, овога нартекса сачуван је раскошни мозаик испод кубета. Зидови су и код цркве и код нартекса обложени снажним квадерима од углачаног камена, који површинама позајмљују ефекте масивнога и тешкота. Несумњиво су прозори и врата првобитно имали исти пластични украс, који се налази у Каленићу и у Раваници. Цада у очи, да су сви профили готски и да је, као код готских цркви, нарочито наглашена, вертикална, линија код цркве УЛ, > Живопис Р. јако је оштећен, али се из. снога, што је очувано, види, да он долази у ред најлешшег живошиса у нашој старој уметности. Свугде се сретају нежне, суптилне фигуре са скоро сасвим женским формама. Нигде нема аскетских лица, чак ни у пустињака. Месо у арханђела и неких светаца има нежну алабастереску боју са жутим тоновима. Иначе је боја меса свугде жута. Коса је махом кестењаста и кокетно је сачешљана.. Нарочито се види раскошно искићено одело код појединих фигура са масом живописних детаља.

Чувена је ктиторска слика, у којој је представљен деспот Отеван, који подноси пркву Ов. Тројици (трима анђелима). Она се налази на западном зиду. Нарочито су значајне слике у горњој зони јужне и

== 749; —