Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РЕОСАВИЦА

северне певнице, које илуструју поједине |

Христове параболе. Тако су у јужној певници насликане параболе о блудном сину и о митру и фарисеју, 2 у северној о царској свадби, о богатом и сиромашном Лазару и о милосрдном Самарјанину. Једна ODL најлешших слика представља. Ов. Петра Александрискот, шред којим на часној трапези стоји младеначки Христос са раздртим ризом, а доле се види безбожни Арија. У лучном пољу западних врата насликано је Недремљиво око, а на потрбушју лука насликана је Рука Госеподња, са, душама. праведника у њој. В. Петковић. 2. Област у сливу реке Ресаве. (8. Моравска. Област.) 5. JI. 3. Река у Србији, десна. притока. Мораве. Извире на Кучају, између Страже (1.296 м), Велике 'Тресте (1.301 M), Мале 'Тресте (1.200 м) и Крње Јеле, са западних шадива. На изворном делу Р. земљиште је састављено од палеозојских шкриљаца, у које је усекла поширу долину, под испашама. Збот такот састава. је сабирна област Р. богата водом, 'а са изворишта, теку неколико поточића. Одатле Р. тече углавном према западу, вијутајући и чинећи мање окуке. Између Куле и Отењевца протиче кроз кречњачку клисуру, дугачку 95 KM. Стране долинске су високе, местимице окомите, и дижу се за. 300 м изнад речног корита. На том је делу Р. долина прави кањон, а једино је нешто проширена у Кључу, узводно од СОтрмостена. По лепоти њена клисура надмашује Сићевачку. Р. тече целом клисуром, само за време великих киша и топљења снега, када је богата водом, док је лети мања, али брза, планинска речица. Када наиђе на кречњак добије тип понорнице: све више губи воду, које око 1 км испод Куле нестане, и скоро 2 км иде се сувим речним коритом. Тек од доста јаких врела у кориту и по странама јаруте почиње Р. поново тећи, и одатле никада не пресушује. Код ОСтењевца Р. наиђе на зону црвеног пешчара, и долина. јој се нагло прошири, градећи пространија поља, Отењевачко и Дворишко. Али непосредно иза. ових поља јавља се поново кречњак, те Р. опет тече кроз кратку клисуру између брда Великог Џасторка (570 м) Маћије (ско 500 м), чинећи велику окуку. Испод манастира Манасије долина се јако шрошири, а од Леепотовца Р. промени свој: правац и почне, доста правилним током, тећи на северозапад. На томе току је долина Р. још висока и пуна избрежака, 3, тек кад изађе у моравско поље брежуљака, нестане. Ушће Р. у Мораву је око 3'5 км северозападно и низводно од вароши Овилајинца. Важније Р. притоке са. леве стране су: Клочаница, Ресавица, Дубшица (Бељајска) и Дубовница, а. са. десне: Јавор и Грабовичка. Река. Дужина Р. тока, је 70'5 км, а површина слива 618:0 км“.

== 750; —

Литература: Ј. Цвијић, Географска –

испитивања у области Кучаја, у источној Србији (Геолошки Анали Балканског Подуострва, 5, 1893). П. Вујевић.

РЕСАВИЦА, речица у Србији, лева притока, Ресаве. Извире на Кучају, на западној страни Јаворишта, испод Јаворита Врха (1.188 м). Оа изворишта тече према западу-северозашаду, у неправилном, вијугавом току, кроз шалеозојске шкриљце. Око ње има поља, а гдегде су на долинским странама испасишта. Између брда Антрвеља (1.003 м) и Стрњака. (685 M), на дужини од 75 км, Р. протиче кроз. кречњак, долина јој је клисураста и дивља, а река има велики пад. Стране долинске веома су стрме, али ванредно лепих облика, док је корито претрпано крупним стенама, а кроз долину се једва може проћи. Овде у сушним месецима, од јула до септембра, нема воде, јер пропада кроз издухе, т. ]. ситне пукотине у кречњаку, и корито Р. је суво. Од Отрњака до ушћа Р. тече кроз области црвеног пешчара, само се од села ЈЛициља, до Поповњака пробија кроз лапор и кречњак, где наличи на карсну реку. На томе делу тока пређе из правца зашадасеверозапада у северни правац, и утиче у Ресаву око 1:5 км северно од села Ресавице, преко пута Горинског Врха (561 м). На целом току Р. нема ниједне веће притоке. Дужина Р. тока је 26:8 км. а површина. слива 744 км.

Литература: Ј. Цвијић, Географска испитивања у области Кучаја, у источној Србији (Геолошки Анали Балканског Похуострва, 5, 1898). ТЕ,

РЕСАВСКА БАНКА. Основана је 1911. Централа је Свилајнац. Капитал је 500.000. Резервни фонд 93.994. улози 1,533.060, мекице 1,008.185, добит 127.793 Дин. Дивиденда 25%. Председник је Павле Ивановић. С

РЕСАВСКА ШНКОЛА. У другој половини

14 века јавио се у Оветој Гори књижевни покрет, да се изврши ревизија преписа и превода разних списа обредне и поучне књижевности. О тиме у вези почела су и настојања око реформе правописа. Гај покрет је прихватио и нарочито развио бутарски патријарх Јевтимије. Када je 1393 пропала бугарска. држава, добар део бугарских калуђера и књижевника пребегао је у Србију, да тамо настави тај рад. Орбија је у то време имала. врло мното интереса за културна и књижевна питања. Баш у то време с успехом се почела стварати наша летописачка књижевност, а настављао се и ранији Данилом започети рад биографија архиепископских и патријарашких. Деепотица Јефимија везла је своје топле похвале и давала обрасце уметничког веза од укуса. Меколико цркава из времена Лазарева и Миличина, а нарочито Лазарица, Рава-

дева иновације оано иее