Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

пловним каналом Дунав - Мајна - Рајна, и тако ће се створити једна моћна. саобраћајница средином европског копна %T8међу Северног и Црног Мора и даље. - Управа. Дирекција Р. (О. стоји у непосредној вези са Министарством Саобраћаја, од кога добија потребне наредбе и упутства за вршење службе, у границама, закона и прописа. Као засебно надлештво она пуноважно застуша државу у свима питањима своје надлежности. (Седиште Дирекције је Београд. На челу Дирекције стоји директор, кога, помаже његов помећник. За вршење послова постоје одељења: наутичко; за одржавање и грађење; за грађење бродова и машинску службу; финансиско-економно и административнокомерцијално. Дирекцији Р. С. подређене су капетаније и подкапетањије шриста– ништа, чији је круг рада одређен законима, уредбама и правилницима.

У нарочити крут рада Дирекције Р.

С. спада: примењивање државних и ме-.

Ђународних уговора и конвенција по питањима речног бродарства и консуларне службе у вези са бродарством; вођење евиденције свих пловних објеката на рекама, језерима и пловним каналима; налдзиравање извршења наутичких прописа, баждарења, навигационе опреме бродова, и службе безбедности на обалама и пловним објектима; одржавање свих државних пристаништа и њихових постројења; вршење надзора над грађењем бродова и активне контроле над свима службеним јединицама у погледу примењивања закона и осталих законских прописа, санитетске службе, хигијенских прописа, спасавања, обучавања, особља; вођење eBHденције исправности пловних корита, и њихових промена; персонална, питања, администрације, сарадња са сличним установама, и др. За давање мишљења по важним стручним и персоналним питањима постоји при Дирекцији Р. O. речни одбор.

Закон, који регулише Р. (О. у предратној Србији био је закон о водама и уредбе Министарства Народне Привреде. Сада, У Краљевини ОХО, служи као упутство 3, пловидбу на Дунаву, како предратном бродарству (Србије, тако и бродарству у новим крајевима, Привремени речно-полициски правилник, који је издало 1888 маЂарско Министарство за Јавне Послове и Саобраћај. Главне су одредбе тога правилника: 1. Заједнички прописи за бродарство и сплаварство; дозволе за отварање саобраћаја; услови за добијање те дозволе; старост и држављанство заповедника и остале бродске посаде; бродске књижице; тарифе и редови вожње; транспортоваље путника и робе; одговорност заповедника. 2. Опште мере предострожности у пловидбеном погледу: пажња, за, време путовања, осветљавање и усидравање шловних "објеката, мимообилажење објеката за време вожње, пролаз сталних мостова и при-

РЕЧНИ САОБРАЋАЈ

стајање на станицама. 3. Сигнализација. Опште одредбе о употреби сигнала дању и ноћу, како за време вожње тако и при стајању. 4. Ометње саобраћају: пријаве сметњи у пловном путу, хаварије, дужности бродараца о узајамној помоћи при хаваријама и несрећним случајевима. 5. Дужности бродарских предузећа и бродарских службеника према путницима. 6. Одредбе за сплавове које регулишу питање сплаварења. 7. Контрола. Одредбе које регулишу контролу управе бродарског предузећа над својим службеницима. и тенералне инспекције над управама бродарскот предузећа. Овај је правилник још и данас на снази. Међународна Дунавска, Комисија израдила је нов правилник, који још није усвојен, а углавном садржи исте одредбе, сем ситнализације. Ситнализација, по новом правилнику треба да буде унифицирана, за све интернационалне реке.

Данашње законске одредбе, које регудишу наш Р. (., следеће су: 1. Уредба о организацији Министарства. Саобраћаја и саобраћајне службе од 21/5 1921, нарочито одељак УЈ, који товори о устројству и надлежности Дирекције P. Q. 2. Закон 0 капетанијама пристаништа om 14/8 1991, којим je регулисана полициско - егзеку тивна, власт на налшим рекама и језерима. 3. Правилник о стицању виших наутичких чинова у речном бродарству, који садржи одредбе о одржавању наутичких курсева и о оспособљавању вишег наутичког особља. Ради се на измени тога правилника. 4. Правилник о пријави и одјави пловних објеката у нашим речним пристаништима, од 95/10 1921, који регулише рад пловних објеката у самим пристаништима. Ради се на изменама. 'То изискује – досадашње искуство стечено практичном применом тог правилника. 5. Закон о превозу скелама и другим пловним објектима од 30/1 1922. који садржи све одредбе на који начин уступа држава своје право превоза приватним лицима. 6. Дунавски Статут од 1/7 1999, којим је регулисан саобраћај на рекама међународнота значаја и садржи права и дужности Међународне Дунавске · Комивије, као и права и дужности свих прибрежних држава у погледу слободе пловидбе. (Подробније одредбе в. Статут Дунава.) 7. Привремени споразум о пловидби на Бетеју склопљен 10/5 1922 у Паризу између наше и румунске државе, којим су утаначени услови о саобраћају на Бегејском Каналу. Министарство Спољних Послова израђује нов шројекат за дефинитивну конвенцију, којом треба да се Doтулише саобраћај на том каналу за наше и румунске пловне објекте и за, транзитни саобраћај иностраних објеката.

У припреми су следећи законски шпројекти: 1. Закон о баждарењу пловних објеката, који садржи одредбе на који се начин врши премеравање пловних објеката,

— 755 — ко