Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РЕЧКА ЖУПАНИЈА

дене, на висини од 326 м. Одатле Р. углаBHOM тече према југу - југоистоку, кров предео еоцених пешчара. Ток Р. је вијутав, а долина је прилично широка. Ниже Јелења. Р. скрене на југозапад, 2 од брда, Лупана (499 м) на југ- Југоисток, MO терену, где се смењује пешчар са кречњаком. Зато је на неким местима долина, Р. пошира, а на другима су сутеске. Од Гробничке Ореховице Р. управи свој ток према југозападу, почне се разливати “у више кракова, међу којима су острвца, а на делти гради повеће острво Брајдицу. У Јадранско Море утиче између Сушака, и Реке. На изворишту је Р. богата, водом и широка. За кишне периоде, у јесењим и пролетним месецима, ширина Р. је 9 до 16 м, иначе јој корито пресуши, јер се вода губи у кречњачким пукотинама. Ипак јој нека врела са планине Жидовја. (660 м) доносе толико воде, да не пресахне сасвим. Десне притоке Р. махом су незнатне, а од левих је најглавнија Cyшпица, која се на Пробничком Пољу састане са поточићем Качјаком. Дужина Р. тока, је 17'3 км, површина. слива, 248:1 км“, а годишња количина, воде што се улива у море је 707'5 му.

Литература: огеп7, Die Rečina (Programm d, k, k, Gymnasıums in Еше, 1861); J. R. Lorenz, Physikalische Verhaltnisse im Quarnerischen Golfe {1864); G, Stache, Die Eozingebiete von Innerkrain und Istrien {Jahrb, d, Geol, Reichsanst,, 1864); М. Шеноа, Понтеко-јадранска. разводниша и јадранско подручје у Хрватској. (Рад, 143, 1900); N, Krebs, Die Halbinsel Istrien {Penck's Geogr, Abh,, IX, 2, 1907).

JI. Byjeauh.

РЕЧКА ЖУПАНИЈА. Б. Река, 1. ОпулинМодруш. и

РЕЧКЕ, мала понорница у Орбији, северно од планине Бељанидце, односно 12 км југозападно од варошице Жатубице. Извире 1 км југоисточно од Речкога Врха (1.199 м), а одатле тече према западу. Горње партије њене долине издубене су у пешчару, доње у кречњаку, где се поселе кратког тока, од 1'3 км Р. стропоштава, у велики каменити понор, са слапом око 920 м Високим. JI. B.

__ РЕЧКИ ЗАЛИВ се зове, по граду Реци (Ешише), северни део Кварнера, између хрВатског и истарског копна и отока Крка и Цреса. Запрема око 380 км. Средња. му. је паралела шкоља. Ов. Марка. 45% 15“. сев. шир., 9 км дуга, меридијан ШрелукаЏунта Јабланац на отоку Цресу 14" 20' 20 M, дијагонала. Шрелука—Малинска. 30 км. Највећа се дубљина, 66 м, налази североисточно од Пунте Јабланца, а највиша тачка око целога залива је 1.396 М висока Учка (Моле Марроге) у Истри. Најзнатнија је лука, сада талијанска, Река, коју од нашега Сушака. раставља. Речина, једина знатнија вода што се излива.

у Р. 3. Од Реке— Сушака, разилазе се бродарске линије према излазним теснацима: на југозападу су 5 км широка Вела Bpara {Canale di Faresina), између Истре и Цреса; на југу 4 км широка Мала Врата (Сапаје 44 Медна), између Цреса и Крка; на југоистоку само 0:7 KM широки Малтемпо, између Крка и Хрватске. Од Речине (стари уточни рукав) преко сред Р. 3. па кроз Мала Врата иде граница између наше и талијанске државе. Пред Малтемпом на лево се растворила красна, ЂБакарска. Драга (залив) са, предлуком Крагљевицом. Дуж целе западне обале 12. >. води тик уз море друм, који веже места истарске _ ривијере _ (Волоско — Опатија. [АББаг:а] — Ика. са. Ичићима — Ловран Мошћенидце), исто тако и дуж његове североисточне обале, од које се подаље вијуга и железница, силазећи од Матуља до Реке, а даље испевши се од Реке и Сушака, смелим кривинама до станице Пласа залази у Горски Котар. (В. Кварнер.)

В. Кварнер. Ј. Модестин. РЕЧНО ПИТАЊЕ. ВБ. Река, 1.

РЕЧНИ САОБРАЋАЈ. Под Р. (О. подразумевамо саобраћај пловним путевима у унутрашњости државе: пловним рекама, пловним каналима и на језерима. Краљевина ОХС заузима веома повољан положај у погледу броја, величине и распореда пловних река и канала. Благодарећи томе, и њена престоница, Београд, има изузетно повлашћени положај у свету: налази се у средишту пловне мреже и у њеном се подножју стичу две од најмоћнијих европских пловних река, Дунав и Сава, што престоници даје не само чаробан изглед, 'већ омогућава. дивну в7хитектону обраду, модерно варошко. уређење, и пружа све услове успешном развијању у материјалном, интелектуалном и политичком погледу.

Наша пловна мрежа река и канала у саобраћајном погледу изванредна, је допуна железничкој мрежи, нарочито ва хрва времена шосле уједињења, пошто Аустро-Угарска, из политичких разлога, није дозвољавала изградњу железничких веза између појединих наших крајева преко Дунава, Оаве, Дрине, Тисе, те су тако ове реке биле једина њихова. саобраћајна, веза. Значај пловне мреже ипак ће све више расти са сређивањем прилика, повећањем производње и увећањем железничког саобраћаја. Блатодарећи пловној мрежи Аустро-Угарска. је црпла. своју. материјалну и политичку моћ у унутрашњем и међународном положају, а сада, после великих ратова, све прибрежне земље Дунава, па и неке удаљене, труде се да, посредно, преко својих моћних капитала, обезбеде себи положај на Дунаву. Овај саобраћај доћиће до свога. моћнога. развоја и међународног значаја у свима правцима, нарочито по остварењу везе

— 154. —

паун aa akne