Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Сем тога има многобројних пристаништа, мањет значаја.

Сразмера. промета робе на рекама, каналима и језерима била, је 1923 у тонама;:

Сава, 888.661 Дунав 554.887 Канал Бегеј 210.214 Драва, 150.903 Тамиш 144.559 Тиса. 136.692 Канал Краља Петра. 65.923 Скадарско Језеро 14.778 Канал Краља Александра, 1 3.933 Охридско Језеро 1.848

Укушно: 02,172.386 т.

Сразмера, промета. робе са. објектима, по кародности, 1923 у тонама на пловним путевима Краљевине СХС била, је:

Бродарскот Синдиката.

Краљевине (ХО 1,140.107 Свих других домаћих шре- :

дузећа, Краљевине СХС 807.100 Аустриски 84.497 Румунски 44.996 Француски 29.354 Немачки 26.271 Мађарски 26.917: Чехословачки 7.879 Грчки 3.880 Албански 836 Холандски 789 Руски 404 Бугарски 64 Ратне Морнарице 44 Талијански 40

Укушно: 9,1735.086 T.

Ha рекама, каналима и језерима било је у 1928: увоза 283.295:5 тона, извоза 197.910 тона. и транзита, 960.984 тона.

Речна трговачка флота. Српско Бродарско Друштво основано је 1891, а, "отпочело је рад у августу 1893. По вашону од 6/4 1890 друштво има нарочите повластице за 30 година. (од автуста, 1893! до автуста, 1923), а рок трајања, по правилу од 8/4 1919. одређен је на 90 тодина: (до 1983). По ослобођењу имало је оно света 8 броДова. са, 3.140 HP и 36 шлепова од 18.509 тона.

Бродарски (Синдикат Краљевине OXO постоји од 11/10 1919. Састоји се из државног пловног парка и парка Српског Бродарског Друштва.

Шловни парк у раду: бродова, шлешова, тод. Ком. К. сен. Ком. Залрем. тона.

1919 46 23.519 450 259.728-8 од. 1110 до 3112 1919

1920 71 31.019 715 483.779:7

1921 72 32.275 568. 356.756:9,

1922 66 32.781 489 311.218:]

РЕЧНИ САОБРАЋАЈ

Пловни парк у раду бродова. шлепова. год. Ком. Кен. ~ Ком. Зашрем. тона 1923 63" 30.398 500 316.280:9 1919 465.647 28.605:9 192.132:В8од 1110 до 3112 1919 1920 2,366.590. 74.349:3 575.158:4 1921 2,500.727 66.978:2 '694.884:5 1922. 2,024.45% 81.959. 745.782:9 1923 2,989.008 79.262'7 5B60.5904:1 Шриходи и расходи Бродарског Синдиката;: приходи Дин ~ расходи Дин 1919. од 1110 до — 9,801.703:87 6,128.930:

3112 1919 1990. 75,789.032:66 — 53,184.795-52 1921 82,582.917 95,234.473:83 1992 96,713.274:01 — 91,784.25186 1993 130,334.254:44.— 129.294.409-45

Осим трговачке флоте Бродарског Синдиката има још 59 већих бродова са укупно 8.348 ПР, и 98 мањих бродова и моторних чамаца са округло 3.000 НР; шлепова, (дрварица) већега, типа, 139 комада. са, 52.170 тона, а. мањега, типа. око 643 комада. са. 12.960 тона. Ови ови пловни објекти налазе се у приватним рукама поданика Краљевине СХС.

Државни пловни парк добивен је као

ратни плен српске војске, а, затим нешто и на основи чл. 339 Версаљског Уговора. (300. Сен-Жерменскота, 284 Тријанонскога, 228 Нејскога) по коме Немачка, Аустрија, Мађарска и Бугарска имају да, уступе ваиктересованим савезним државама, један део Дунавске трговачке флоте. По чл. 300 Сен-Жерменскога уговора (284 'Тријанонскога. и 228 Нејскога) изабрани судија, 10та одређује (О. А. Д., решава о коначном додељивању пловног парка у случају спорева између држава односно својине и народности његове. Обе ове дужности обавио је са правичношћу и чашћу, после свестраног испитивања и. дубоких студија, амерички арбитар Вокер Д. Хајнс. Дршави је коначно припао и пловни парк, који јој је додељен војним уговором O примирју од 13/11 1918 (10. путничких бродова. 4.680. НР; 10 реморкера. 5.730 HP; 60 тегљеница 36.571 тона). Шоред овога имале су Немачка, Аустрија, Мађарска. и Бугарска. да савезничким Дунавским 36мљама уступе један део свога пловног парка за њихову легитимну потребу за, редован саобраћај, имајући на уму густину предратнога саобраћаја из 1911, %Oретиран према одредбама уговора о миру и према новим траницама, “ У овај број урачунати су само они бродови који су у раду. Има 14 бродова, који се налазе у оправци и ван саобраћа ја, 1.620. ИР. Крајем 1923 било је шлепова, 565 комада: у саобраћају 500, ван саобраћаја 65 — 38.193-4 тона.

== 787. =>