Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РЕЧНИ САОБРАЋАЈ

Саобраћај Дунавом, у тонама, 1911 шрема, полатцима. судије био је: из Немачке за: Немачку 16.000. (16.000); Аустрију 49.000 (49.000); Мађарску 40.000 (40.000); Краљевину ОХО 15.000 (50.500); Румунију 20.000 (75.000); Бугарску 3.000 (3.000); Чехословачку 1.233 (1.233); из Аустрије за: Немачку 30.000 (30.000); Аустрију 204.000 (204.000); Мађарску 300.000. (223.000); Краљевину (О0ХО 143.000 (71.500); Румунију 25.000 (74.000); Бугарску 20.000. (15.000); Чехословачку 19.000 (19.000); из Мађарске sa: Немачку 42.000 (42.000); Аустрију 580.000.(555.000); Мађарску 378.000 (378.000); Краљевину ОХС 266.000 (250.040); PyMyнију! 15.000 (44.100); Бугарску 5.000. (4.700); Чехословачку 37.000 (62.000): из Краљевине ОХО за: Немачку 111.000 (115.000); Аустрију 280.000 (264.000); Мађарску 657.000 (617.580); Краљевину OXO 500.000 (500.000); Румунију 144.000 (147.000); Бугарску 50.000 (50.000); Чехословачку 19.000 (70.420); из Румуније за: Немачку 51.000 (51.000); АДустрију 37.000 (102.000); Мађарску 57.000 (103.580): Краљевину ОХО 69.000 (74.000); Румунију 5 1,948.000 (1,958.000); · Бугарску 156.000 (168.000); ~ Чехословачку | 7.827 (71.947); из Бугарске за: Немачку 1.415 (1.415); Аустрију 6.000 (6.000); Мађарску 17.000 (15.980); Краљевину OXC 606.164 (606.164); Румунију 345.000 (345.000); Бутарску 27.000 (27.000); Чехословачку 1.000 (2.020); ma Чехословачке за: Немачку 11.000 (11.000); 'Аустрију 80.000 (30.000); Мађарску 19.000 (96.000); Краљевину ОСХО 29.000 (80.060); Румунију 1.000 (49.900); Бутарску 1.000 (6.300); Чехословачку 6.000 (6.000). Свега! 6,802.639 (7,177.639). Бројеви заграђени представљају коретирање вредности према новом стању, како их је утврдио избрани судија, на основи одредаба, уговора о миру.

Шрема овим податцима. наша. држава! није ништа добила на основи предње одредбе, пошто је судија нашао, да се могу подмирити све њене легитимне саобраћајне потребе и оним пловним парком, који је заплењен, добивен по уговору о примирју, и оним, који нам је додељен, као сопственост наших поданика. На, основу ове одредбе требала, је да добије само. Чехословачка, и то 94.000 тона у тегљеницама и 5.100 HP у реморкерима.

На основу изречене пресуде избраног судије (2/8 1921) у Шаризу, коначна, расподела и јачина – Дунавске _ трговачке флоте дотичних прибрежних земаља, гутврђена. је овако:

реморкера, | тегљеница. Аустрија, 22.860 НДР ~ 230.954 тона. Мађарска, 17.840, ,, 144.169 >, Немачка, 2.600 ,, 39.717 Краљевина, ОХО 834.404 „ 896.347 Чехословачка, 4.450 70.816 ,, Румунија) 30.835. ,, 445.264

Трговачка дунавска флота. Краљевине ОХО у горњем износу састоји се из:

лађа и тегље-

Остатка, предратне · реморкера ница

српске флоте 4.860HP 9.220 тона Ратнога. плена, 97.239 „, 354.428 ,, Пловног парка соп-

ственика, који

постају припад-

ници Краљевине

OXC 2.900 „ 399.690

Свега: 34.404 НР 396.347 тона

Србија је пре рата имала:

Трговачка. дунав-

ска, флота. Руму-

4.880 НР | 43.220 тона

није из остатка. лађа и тегље-

предратне ру- реморкера ница

мунске флоте 19.360 ПР 341.373 тона Ратнога плена. 11.995 „ 98.990 ., Сопственика, који

постају румун-

ски припадници 180 ,, 4.900 „

Свега: 30.835 НР 445.264 тона

Од плена српске војске Краљевина OXC морала је вратити, по одлуци судије, на основи утврђене приватне сопствености (а. није служила ратним сврхама) и нацио-

налности: лађа и тегљеница гвозд. реморкера понтона Аустрији 7.970 HP 61,22.735 тона, 42 ком. Мађарској 2.240. ,, Ђе 20.137 . 92. Ђутарској 7, 2:04 7 Румунији А ТО

Свега: 9.510 НР | 130,45.846 тона. 64 ком.

Бродоградилиште за оправку пловних објеката, својина Бродарског Синдиката, постоји на Чукарици код Београда, подесно за мање оправке, и покретна paдионица код Аде Циганлије, близу Београда. Постоји пројекат за подизање модерног бродоградилишта. за, велике оправке и израду бродова на реци Сави код Обреновца. Ово је прешна државна и народна потреба. У противном, нема, могућности ни да се одржи садањи пловни парк, а још мање да се он може развијоти, и увек ћемо бити у зависности од иностранства у одржавању нашег пловног парка.

Слобода пловидбе и једнакост у поступку са пловним објектима, без обзира. на њихову заставу, ни народност, нити порекло робе у транзиту (подробније B. Статут о Дунаву) и лојално испуњавање обавеза наше државе пружају широко поље развићу бродарства.

Статистички податци о међународном саобраћају кроз Ђердап за 11 месеци 1924, упоређени са податцима, ва исте месеце 1993 показују да је прошло: а) узводно: 1.071 (789) натоварених тегљеница Ca 4.773.646 (3,449.380) мц; 263 (270) празних тегљеница; реморкера, 449 (409); путничких лађа 194 (218); 6) низводно: 532 (368) натоварених тегљеница са 1,882.450

= 758. =