Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НИКОЛА ДУБРОВЧАНИН

ски услови били врло тешки, и како се није водило готово нимало обзира ни о сувереним правима Црне Горе, у последњи је час избегнут непосредан споразум са самим краљем, али је до капитулације дошло. Аустриским властима предао се средњи краљев син, кнез Мирко (23/1). Краљ Н. се искрцао у Бриндизи, напуштајући Црну Гору, да је никад више не види. Он и његова околица кривили су нарочито Италију, да је Црну Гору у најтеже доба оставила без хране, муниције и других потреба. Краљ Н. је изразио жељу, да иде у Русију, али је цар Никола П (21/83) одбио тај долазак.

Сматрајући краља одговорним за капитулацију Црне Горе Црногорска Народна Скупштина у Подгорици, сазвана одмах после ослобођења, (13/11 1918), проглашавајући уједињење са Орбијом, прогласила, је уједно и свргавање краља Н. и његове династије са црногорског престола. Краљ Н. је ипак и после тога одржао своју владу и надао се, да ће можда успети створити у Црној Гори расположење за себе. Неподржаван ни од једне велике силе, сем унеколико само од Италије, сам недовољно активан и свестан своје непопуларности, краљ Н. није покушавао да се врати у Црну Гору.

| B. Ћоровић.

НИКОЛА ДУБРОВЧАНИН (Мсојацз Ragusinus), сликар (око 1460 — 1517, Дубровник). Био је из сликарске породице, јер му је и отац Божидар Влатковић (по коме су и њега звали Божидаревићем) био сликар, а тако и брат Влахо и син Кристо. 1476—1494 као да је учио сликарство у Млецима, а сачувало се у Дубровнику и околици неколико његових доста добрих слика.

Литература: Љ. Караман, О неким новијим публикацијама о хисторији умјетности у Далмацији (Вјесник за Археолотију и Хисторију Далматинску, 1999).

МР.

НИКОЛА СВ. 1. Манастир код Куршумља, на десној обали Топлице, према ушћу Бањске Реке. Сазидао га је велики жупан Стеван Немања око 1168. У 14 веку било је при овој цркви седиште топличког епископа. У другој половини 13 века помињу се митроподити топлички, који се доцније зову и »белоцрквенски«. Назив је дошао од Немањиних цркава Ов. Николе и Ов. Богородице (по оловном крову ових цркава и варошица поред њих добидла. је име Куршумлија). Познати енглески путник Браун видео је 1671 ову цркву, која. је тада још имала своје две лепе куле. 1791, када је писан познати Троношки Јетопис, ова је црква била пуста. Данас је у рушевинама. Од спољашнег нартекса нема скоро ни трага. Остала је само једна кула и она се може свакога часа срушити. Кров је сасвим проваљен и кубе обрушено. — Црква припада својом архи-

тектуром кругу цркава 12—13 века, које чине ефекат својим масама и мирним пространим површинама. Нарочито је карактеристична главна фасада са две куле. o. Црква у Љуботену (код Окопља). Сазидада је госпођа Даница 1337. Долази "у ред значајних цркава српских из средњега века. Архитектура цркве је врло интересантна. Живопис је првобитан, ну јако је оштећен. Скоро су уништене слике Душана, царице Јелене и младога Уроша. Нарочито је интересантна слика Свадба у Кани, на којој је насликано, како се вино точи из једне мешине; иконографски је врло важна слика Успења Богородичина. јер она показује мотиве, карактеристичне за иконографију запада. Црква се налази у рушевинама. Изгледа, да је врло рано запустила, јер се налази на отвореном месту и близу комуникација. 3. Св. Никола, код села Биљевца (код Рашке). По свој је прилици из 13 века. Сада је у рушевинама са остатцима живописа и живописане орнаментике у прозорима. У близини у Шумнику има такође стара црква. 4. Св. Никола на Шчињи, под Кожљем, на ушћу Пчиње у Вардар. Подигао га је краљ Милутин. Већ за владе Душанове џорушен је и осиротео. Обновила га је царица Јелена. Душан (1353) га је дао серском митрополиту Јакову у баштину, док је жив, а после његове смрти да буде својина (Св. Арханђела у Призрену. 5. Св. Никола на реци Трески, у Ниру. Из 14 је века. Оада је у рушевинама и запустео. Опомиње се много у 17 веку. 1630 је живописан.

6. Цркве и манастири: 1. Црква у Брању. Сазидао је кнез Балдовин, за владе краља (Стевана Дечанског. За владе Душана као краља цркву је приложио ХАландару син Балдовинов Маљушат. Доцније је црква била на баштини ћесара Угљеше, и он ју је 1423, заједно са црквом Св. Николе у Лучанима, приложио Хиландару. Данас нема ни трага од ове цркве. 2. Црква Добрушка, код Призрена. Обновио је Душан и приложио је Хиландару. 3. Црква у Бакову (у области ЈЛеснова). Спомиње се 1341. 4. Црква на Охридском Језеру, код Отруге. Душан је ову цркву приложио цркви Ов. Богородице (данас Св. Климент). 5. Црква у Норчи, код Прешева. Сазидао је монах Неофит. звати Ђуроман, за владе Душанове. Била је на баштини Дејановића, а 1379 приложили су је »царица« Евдокија и син јој Константин Хиландару. 6. Св. Н. Драпушев. Приложен од Дејановића око 1378 Пантелејмону. 7. Ов. Н. Волешин у држати Дејановића, који су та око 1378 приложили Пантелејмону на Атосу. 8. Црква. више Полошког, у Тиквешу, на месту. званом Јужиново. Опомиње се 1380, када ју је приложио Џантелејмону Константин Дејановић. 9. Црква у Хочи (област Приарена). Спомиње се 1348, када ју је Ду-

шан приложио Хиландару. 10. Црква у