Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
Ши кнез Михаило. није мотао издржати борбу са Вучићем и другим уставобранитељима, које су помагале Русија и Турска. На руску интервенцију морао је Михаило примити натраг у Србију Вучића, који се био склонио из земље пред претњама Обреновићеваца. Али Вучић је убр30, са, знањем Турака, дитао буну, натерао кнеза Михаила на бегство у Аустрију и прогласио Александра Карађорђевића. за кнеза. Порта се ВА да, потврди HOтога кнеза (1949). Русија међутим | није депустила. да, се "игнорира, њезино право залштите Ham Орбијом по уговорима са Турском. Руски консул Вашченко прекинуо је стога дипломатске везе са новим кнезом и српском владом. \
Шосле преврата послао је руски цар генерал-мајора барона. Ливена у Београд и Цариград, да учествује, са послаником Бутеневим и Портом, у одређењу мера о Србији. Кад је, убрзо после тога, цар сазнао, да је Порта. решила, ла потврди кнеза Александра Карађорђевића, упутио Je писмо султану против тога постушка, исти-
'чући, да је Порта морала, шрема уговори-
ма, са Русијом, најпре доказати кривицу кнеза Михаила и претходно. се споразумети с Русијом, па та тек онда свргнути и дати српском народу да изабере другог кнеза. КЕнертичним притиском натерала. је Русија Турску, те је пристала, да се поново спроведе избор кнеза. Руска влада инсистирала је и на томе, да се уклоне из земље прваци буне, Вучић и Петронијевић, и сондирала је: чак терен код Аустрије за једну заједничку војну експеди-
оцију у Србији, ако: јој се тај захтев не
оствари. Аустрија је била противна. таквој акцији. а и руски је захтев о првацима, буне испуњен (1843). После укидања, тгривилегисанот положаја. Русије према. 'Pypској Лондонским А о од. 1841, ово. је
"био увод у агресивнију руску политику
против Турске преко њевзиних хришћанских поданика, што је у даљем OI довело. до кримеког рата.
Никола, Т обновио. је старе односе са, Црвом Гором, поново је завео сталну тодидтњу помоћ: исплатио је заостатке. Редовите везе с Црном Гором одржавао. је тпуски тенерални консул у Дубровнику (Не-
доба, ла дтосле њета Коринели). Те везе је:
одржавао. поглавито секретар. консулата, Србин Јеремија Гатић, који је 1815 сам постао тенерални консул и остао на томе положају до 1856. кад је пенсионисан. Владика Џетар Ш учврстио је везе са.
Русијом. Њезином интервенцијом спасла се. Црна. Гора. од Турске, кад је хтела, Ka-
знити Црну Гору збот њезина. нашадаја. па,
· Подторицу (1881 m 1832) ва. време Бушат-
лејине буне. Петар П свечано је завладичен у Петрограду (1833). Због унутрашњих
и спољашњих тешкоћа, кренуо је Шетар · (крајем 1836) поново (у 13 Руска. је
влада примила. владику и повисила му је тодишњу. помоћ од 1.000 на. 9:000 дуката.
4
2 РуСК 00 „СРПСКИ: ОДНОСИ
По препоруци у Петрограду настојао је владика, да уреди пограничне односе са Аустријом и да, посредством Аустрије и Русије, реши пограничне спорове с Турском али увалуд. Та му интервенција није могла вратити острва у Скадареком Језеру Лесендру и Врањињну, која је заузео скадарски mama септембра 1848. Митропољитека, титула, коју му је дао руски синод (септембра, 1844), није могла загладити тај неуспех. Руска влада одвратила. та је чак од намере, да дође у Русију, кад је Због тих питања био дошао у Беч
–(1846/47).
Зашадне силе почеле су све озбиљније да сузбијају руски утицај на Истоку. За| с политичким ишло је ширење и културног утицаја Запада, како у другим балканским земљама. тако и у Србији. Интелитенција се почела све више образова– ти на Западу и уносити тежње за широм унутрашњом слободом и јачом опољашњом независности од Русије, за развија-
њем просвете и књижевности на народној
основи и 84 роде. Пошто је кнез Александар поново иза-
ургледањем на, западне на-
_бран под руском контролом, признала ста,
је руска влада и обновила је нормалне односе са српском владом. Место Вашченка постављен. је за консула џуковник Данилевски (крајем 1843). Док је Русија имала, јак утицај на Порту, кнез и уставобранитељи показивали су јавно своје поштовање према, Русији. Кнез је чак добио од руског цара орден Ане првог реда (1846).
1848 заувела је Русија став против Deволуције. Њезин тенерални консул Данилевеки у Београду саопштио је српској влади гледиште Русије и споразум између ње и Турске, да и све васалне турске земље остану на миру. Узалуд је био апел патријарха Рајачића, на. Русију преко њеног беоврадског консула, да Русија шизради за Војводину исти положај какав има Србија према Русији и Турској (8/10 1848). Српска влада помогла је активно Србе у
· Утарској, против Мађара, али је одржава
ла, мир према туреким покрајинама. Такво држање хонорирале, су Шорта, Русија и Аустрија одликовањем кнеза. Руски па та је одликовао орденом белог орла. и ру-
| СЧТЕИМ, писмом му је изразио задовољство.
што је очувао мир. Али кнез и његови нај {Ona призв руке
ниши нису Русији опростили њезин (OTJIOD против
првог кнежевот постављања. Кад је дошло до затегнутих односа између Русије и Турске, због мађарских M пољских избеглица, (1849), почели су српски управници – показивати ~ отвореније
освоје нерасположење према Русији и при-
стајати уз мисао пољских емиграната, да. Русија, спречава Орбима, да постигну независност и да тежи, да их временом Baроби, као и ПЏољаже. Српска. је влада, Чак
прогласила у ·Олужбеним Новинама (1850),
> ера —