Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

Руско-сРпоки односи с

2 руско-турских дипломатских односа, и српско-турских претовора. Када су, после три године, дипломатске везе обноo "тражио је руски отправник послоМинчаки, од Порте, да испуни жеље pda у смислу Букурешког Уговора. и да пусти на слободу њихове депутате, које је била ставила у притвор. Порта је и овај пут одбила руске захтеве. Наследник Александров, цар Никола, I,

повео је енергичнију акцију према Турској |

нето његов претходник. Он је обавестио кнеза, Милоша, даће поново предузети у Царитраду кораке за Орбију и позвао та је. да очува мир. Цар Никола је затражио “ ултиматумом од Порте, да испуни руске захтеве о румунским кнежевинама и O Србији. Порта је пред тим енерзичним кораком попустила, и прихватила је руске захтеве у Акерманској Конвенцији 25/0 1826. :

бопјер, помогао је енергично нову српску депутацију и узалуд је покушавао да. прекине турско одуговлачење преговора. Кад је, због трчког устанка, поново дошло до прекида односа између Русије и. Ву роке, узела је Порта и овај пут српске депутате за таоце (крајем 1827). Гроф Неседроле обавестио је кнеза Милоша о ситуацији, и позвао та је, да одржи мир, ако би Русија заратила, јер Русији није било у плану да раширује фронт и на. Србију У. ТО, исто му је поновио писмено преко Германа, пошто је Русија заратила (1828), 'и 006– Ћао“ му. је, да, ће српеко питање бити решено у уговору о миру. Кад је Порта. наредила, скадарском везиру Мустафа-палти Бушатлији, да дигне војску и да дође у Видин, радио је Милош код Мустафа-шаше, да та, омете 'да не оде на Дунав против руске војске. Кад је Мустафа-паша. ПаК морао идућег пролећа да пође, одлука је пала, у руску корист пре његова доласка.

Црногорци су хтели да. се умешају У рат између Русије и Турске. Русија је међутим била противна учешћу Црне Горе као и Србије. Муку је имао њезин дубровачки конеул Ј. Гатић, одвраћајући их од тога директно и преко руско-црногојр_ скот агента у Котору, М. Вучићевића, шретећи им не само земаљским нето и небеским казнама. Рат између Русије и 'Гурске завршен је Једренским Миром 2/9 1829, у коме се |Шорта обавезала, да ће испунити сва обећања о Србији, и вратити јој шест нахија. Заштита Русије осигурана је одредбом уговора, да ће Шорта саопштити руском двору хатишериф, којим ће се на-

редити извршење O 0 88 аших повластица.

Србима.

Порта. је покушавала, да, "ИЗ рау одредбу Једренског Мира о повраћају шест одуветих нахија. Руска влада заувела се ме.

ђутим енергично да се нахије 'врате у

смислу уговора. Павила је да Милош не -би, за наследно право својој династији,

+ a — 898 —

Нови руски посланик у Цариграду, Ри-

жртвовао које уговорено право Србије. Ми-

лош је успео да добије хатишериф о шпривилегијама. Србије и берат о наследству (1830). Исте године почела је радити KOмисија. за. одређење граница. отргнутих на-

хија, Hy" њој. је учествовао и један РУСКИ ,

члан. Руски комесар настојао је да оствари, а турски да изитра, српеко право на отргнуте нахије. За српско право заузео

се енергично наследник Рибошјеров у Ilaритраду, Бутењев (од 1831). Порта је тек попустила, кад је Милош потакнуо буну

у опргнутим нахијама и посео их, да уведе у њима мир (1833). У духу нове пољитике по Ункјар-искелеском“ у. говору! о“ обрамбеном савезу са Турцима од 8/7 1833. хтела је Русија да учини Порти уступак У

титању иселења Турака из градова. Тако

је Турцима вароши Београда остављено право, да се не морају иселити. Гроф Неселроде поручио је Милошу, да се задовољи хатишерифом, којим су решена. огворена питања, да живи што боље са Портом, а да су изгледи Срба на будућност врло повољни. Руском помоћу и нов чаним поклонима. успео је Милош да ослободи Србију у границама од 1812. осим београдске вароши, од турског. становништва, (1833—1834).

Кад је кнез Милош, због народног не-

задовољства са његовом самовољом, био

приморан да изда Сретењски. Устав 1835, шротестовала. је Русија, што је Устав до-

несен без учествовања Русије и Турске.

те је Устав обустављен. На жалбе великата против Милоша послала је руска влада у Србију кнеза Долторуког. Џод. његовим притиском објавио је Милош укав, У коме 'је изјавио, да ће издати законе и у њима утврдити најбитнија лична и имовинска, права, укинути кулук и др. (1957),

Милошеви противници, ослонца код Русије. Појачан интерес сила за Србију показао се у постављању аустриCROP и енглеског консула у Београду. Почетком 1838 следила, је том примеру и Ру-

сија, пославити у Беотрад свот консула. из

Оршаве Вашченка. Енглески консул Хоџес, који је пред Вашченков долазак уна-

пређен за генералног консула, имао је те-

сне везе са Милошем, & Вашченко са Ми-

лошевим противницима. Опозиција. је у

народу | искоришћавала. против „Милоша његово неслагање | са. O двором.

Русија се вратила, "на, стари план, да се споразумом између ње и Турске и уз сауадњу представника српске владе, a, Ce бији Устав, којим ће се ограничити кнежева власт саветом, састављеним од Доживотних чланова. Тако је, упркос ентлеске 'помоћи за кнеза Милоша, 1838 издан хатишериф према руској жељи. Последица. тога, била, је Милошева. аодикаци

ја. Руска. влада, наградила. је наскоро кон- ЈЕ Вашченка чашћу генералног кон-

супа. : : ; А о

тражили су!

o VU O a i: