Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НИКОЛАЈЕВИЋ

љева). Изгорела је 1788. 65. Црква у. Земуну. Освећена је 1793. 66. Црква у Боашићима (Бока). Израђен је у њој иконостас 1806, руком Алексија Лазовића, из Бијелог Поља. 67. Црква у Заврши, у Санџаку. Сазидана, је 1833. -

7. В. Буково, Возућа, ВБрањина, Грабовац, Дабар, Дечани, Дивша, Драга, Дубочица, Јежевица, Кончул, Морача, Ораховица, Пећ, Призрен, Прилеп, Скадар, Олепче, Хопово, Хрман, Штип.

В. Петковић.

НИКОЛАЈЕВИЋ БОЖА ДР., књижевник (10/7 1877, Београд). Основну и средњу школу свршио је у Београду. После матуре студирао је, као стипендист краља Милана, историју уметности и археологију на Университетима у Бечу, Минхену, Берлину и Хајделбергу, где је докторирао 1901. 1905—1908 био је доцент београдског Университета за историју уметности. После је заузимао разне положаје у државној администрацији, а дуже је време био у пенсији. 1925 постављен је за управника Земаљског Музеја у (Сарајеву. 19926 опет је стављен у пенсију. — Н. се око 1900 почео јављати, пишући песме. у Бранкову Колу и Српском Књижевном Гласнику, и, у исто доба, политичке чланке у разним београдским и новосадским новинама. (Ове доскора Н. је већи део своје активности трошио у политичко-новинарском раду. Осим песама, као што је дужи циклус Мотиви из малог Црнића, Н. је писао и приповетке, као На Млави, с радњом из бугарске окупације и драму Догорели кров. У савременим часописима, Делу, Бранкову Колу, Новој Искри, Српском Књижевном Гласнику и т. д., објавио је знатан број састава и монографија, из историје наше старе и стране уметности и о појединим уметничким корифејима, као: О старој архитектури у Срба, Минијатуре Мирослављевог Јеванђеља, мапастир Манасија. Богородица у уметности, Тото, фра Анђелико, Леонардо да Винчи, Рафаел, Коређо, Менцел, Клингер. Радио је и на критици о савременим домаћим уметницима. 1923 штампао је књигу Под Немцима, прилог за познавање прилика, под окупацијом 1915—1918.

В. Петровић.

НИКОЛАЈЕВИЋ ВАСИЛИЈЕ, протојереј ставрофор и парох иришки, црквени писац (1842 — 95/4 1923, Ирит, Срем). Овршио је гимназију и богословију (1865) у Сремским Карловцима. Годину дана био је парох у Голубинцима, а затим до смрти у Иригу. Радио је нарочито много на црквеном типику и знатно је допринео за једнообразност вршења богослужења y српској цркви. Изалшшла су два издања њетовог Великог Типика (друго 1905), два, издања. Дополнителног Требника и две свеске Практичног Овештеника, у којима су скупљени одговори на разна питања из црквено-пастирске праксе. Омрт га је

затекла на раду око црквено-словенског речника за богословије. PI

НИНОЛАЈЕВИЋ ВОЈИСЛАВ, дивизиски ђенерал (11/12 1876, Београд). По свршетку 6 разреда гимназије у Београду, ступио је у Бојну Академију 8/9 1894. За, пешадиског потпоручника произведен je 2/8 1897, за капетана 29/6 1907, за пуковника 1/10 1915, за дивизиског ђенерала. 21/10 1923. До 1900 био је водник у пешадији, до 1903 командир чете, 1903—1905 на вишој школи Војне Академије, до 1910 био је командир чете у пешадији, 1910 до 1912 био је командант батаљона у пешадији, 1/10 1913—13/7 1914 био је помоћник команданта пука у пешадији, 1919—1920 био је у пешадиској инспекцији, 1/5 до 1|12 1920 био је командант пешадиске бригаде (Савске) и командант Мурске посаде, до 21/5 1923 био је помоћник команданта дивизиске области (Зетске), до 9/7 1923 био је командант школе за резервне пешадиске и артилериске официре, од 9/7 1923 командант је дивизиске области (Шумадиске па Вардарске).

У рату 1912—1913 био је командант батаљона (7 пука) и у кумановској битци је рањен, 2/7—15/9 1913 био је начелник штаба Вардарске дивизиске области. У рату 1914—1918 био је командант пука (МГ и У прекобројног, 4, 24 и 921).

8. А.

НИКОЛАЈЕВИЋ ГЕОРГИЈЕ, митрополит дабробосански и народни добротвор (1807, Јазак, Срем — 8/9 1896, Сарајево). Гимназију и богословију је свршио у Карлов цима, а философију у Пешти. 1830 послао је Н. митрополит Отратимировић у Дубровник, по жељи тамошњих Орба, да им подмладак учи српском и немачком језику. 18333 Н. је примио свештенички чин и постао дубровачки парох. 1858 постављен је за професора богословије у Задру, а 1860 је постао протопресвитер, члан консисторије и покрајинског школског савета. 1880 Н. је послат у (Оарајево, да митрополиту Сави Косановићу помаже око организације православне српске цркве у Босни. 1881 Н. је. постао архимандрит и потпредседник нове консисторије: у Сарајеву, а 1885, по одласку Косановићеву у пенсију, постављен је Н. за митрополита дабро-босанског. — „MH. ce Oaвио доста књижевношћу и науком. Још 1840 превео је са немачког Младић како треба да се изобрази, а 1856 штампао је: и Дјевојчица како треба да се изобрави. Написао је биографију Димитрија Милаковића (1860), расправу Шротопресвитер и његово достојанство и друго. Најважнија. му је заслуга за књижевност и науку, што је 1842—1861 издавао Српско-Далматинеки Магазин, који је имао знатна утицаја на Орбе не само у Далмацији и у суседној Херцеговини, него и по другим крајевима. Н. је дао око 100.000 фор. и на. разне добротворне и просветне циљеве.