Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

— Већ као протопресвитер (1875) основао је фонд од 12.000 фор. за школовање срп ских младића из Дубровника и Боке Которске, а као митрополит је о свом трошку саградио лепу цркву у српско-византиском стилу у селу Блажују, код Сара-

јева, где му је и гробница. Литература: Ј. Вучковић, Животопис Ђорђа Николајевића (1898); Д. Руварап, Животопис Ђорђа Николајевића (1898). P. Грујић.

НИКОЛАЈЕВИЋ ДЕМОСТЕН ДР. шеф одељења за унутрашње болести Државне Болнице у Београду (6/10 1864, Београд). Гимназију је свршио у Београду, медицину у Бечу (1892). Опецијалисао се 1892 до 1893 у Бечу. 1894—1899 био је шеф лекара београдске општине, 1899—1904 физикус трада Београда, а од 1904 на садањој је дужности. Учествовао је у ратовима. Као шеф општинских лекара организовао. је дезинфекцију у Београду, подигао je дезинфекциони завод, увео прве школске лекаре. Као физикус организовао је санитетско-полициску службу општинских лекара и вођење санитетске статистике. Био је дуги низ година члан санитетског савета. Знатнији стручни радови П. су: O тетанији, 0 туберкулози (Дело), О маларији (Искра), О желудачној грозници и други мањи чланци у Српском Архиву.

ДС.

НИКОЛАЈЕВИЋ ДУШАН, књижевник и новинар (22/12 1885, Београд). Од основне школе до Университета учио је у Беотраду. Студирао је затим књижевност на факултетима у Минхену и Лајпцигу. Још као средњошколски Ђак почео. је да се јавља по београдским дневним листовима и часописима, већином пишући peденсије и критике. Објавио је до сада неколико стотина чланака по политичким и књижевним листовима. Издао је у засебним свескама, већином огледе и разне чланке, под насловима: Ђоглан Поповић, студија (1907), Живојин Перић као философ правник (1910), Љубомир Недић, књижевна. студија (1912), Кров живот и Књите (прво коло, 1921), Утисци и белешке (1999), Његошев. Гореки РВијенац (1923), Пристрасна историја, поводом Политичке историје у другој половини деветнаестог века од Живана Живановића (1928), Два. есеја, Апостол Џавле и криза хришћанства, Микеланђело и Макијавели (1994), Кроз живот и књите (друго коло, 1994), Шта је Хамлет“ (1925), Три Ненадовића, историјско-књижевни есеј (1995), = Јанко Веселиновић, књижевна студија (1025), Мнотаја љета, драма из београдског живота. (1925), Демон у теорији државе, покушај философије историје (1926), Парола, драма из београдског живота, у 4 чина. (1926). Н. драма, Многаја љета приказивана, је у београдском Народном Позоришту 1926. Н.' је двапут био биран за председ-

НИКОЛАЈЕВИЋ

ника Новинарског Удружења у нашој држави. В. Петровић.

НИКОЛАЈЕВИЋ КОНСТАНТИН, – политичар и историк (1821, Остружница, округ београдски — 1/10 1877, Боксег, Мађарска). Син је Николе Николајевића, кога је кнез Милош 1822 убио. Н. се почео учити у Остружници, Рипњу и Сурдуку, У Срему. 1835 дошао је у Београд код Јоакима. Вујића, који га је у јесен те године уписао у гимназију у Крагујевцу. 1840 је отишао о државном трошку у Шариз, свршио права и неко се време бавио у Лондону. 1845 био је постављен за секретара

-у кнежевској канцеларији, а потом за се-

кретара српског посланства у Цариграду. За посланика је унапређен 30/7 1847. Одлично је обављао своје дужности и уз то се много бавио историјом. У младости се занимао и песништвом и економским наукама. 1849 оженио се кћерком кнеза, Александра – Карађорђевића. За време кримске кризе састављао је планове о ширењу Орбије у њеним историским границама. 1856—1858 био је министар Унутрашњих Послова. После пада свога таста (1858) остао је у Београду, до 1862. После тога, путовао је по Европи, и бавио се у Пешти, Грацу и Паризу. Убио се у Боксету, на имању свога таста. — Н. историске студије су израђене на основу веома пространа, знања. извора и литературе али без чврстог историског метода и непрегледно. Има у њима много тежње за литерарним

ефектима. и одвише маштања, нарочито.

тенеалошког. Н. је био први међу модерким српским историцима, који је у својим проучавањима самостално употребио и оригинале грчких извора за дотичне периоде и који је о страној стручној литератури могао дати сасвим самостално, солидно мишљење. — Главнији Н. радови су: Кореспонденција из Париза или финанцијални и трговачки пројекти (1848), O границама докле се је простирала, област неглашњет пећеког патријархата (Гласник, 8, 1856), Комненовке или народне песме о српским Комненима, сравњење са, преданијама, ~ летописима и споменицима (Гласник, 1], 1859), Орпски Комнени по преданијама и по историји (Гласник, 12, 1860 m 13, 1861), Saerbska besaeda u latinskom pismu {1860), Критична покуше“ња у периоду од првих пет векова (касније измењено у »седам векова« Орбеке Историје |Летопис, 103—112, 1862—1871]); последњи део ове расправе има други натпис: Стара историја Орбска по домаћим предањима (Летопис, 113, 1872, несвршено). Н. Радојчић.

НИКОЛАЈЕВИЋ МИЛИВОЈ, дивизиски ђенерал (21/7 1861, Београд). По свршетку целе гимназије у Београду, ступио је у Војну Академију 1/9 1880. 98 коњичког потпоручника произведен је 2/8 1885, капетана 9/8 1893, као мајор преведен је У ђенералштабну струку, 1903 је пенсиони-

5 —