Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

нике 1920 на Университету. Објавио је ви-

ше расправа из анатомије биља, затим

из микобиологије и фитопатологије. Нај-

важније му је дело: Егузгрћаесае сгоансаег, И. КЕ.

ШКОФИСКИ МУЗЕЈ постоји у ЈБубљани за љубљанску бискупију, а у Марибору за лавантинску бискупију. Његов је задатак сабирање и чување црквених старина, које су престале служити црквеној сврси. Збирке, које обухватају предмете од римског доба до данас, изложене су у Народном Музеју у Љубљани и у Градском Музеју у Марибору. Ф. С.

ШКОФЈА ЛОКА, варош у Словеначкој,

на реци Сори, притоци Саве. Има. 2.095 ста-

“ новника. — Ш. Л. помиње се први пут 973, . као Лока, кад је немачки цар Отон Џ дао Л. и широку околину фрајсиншким бискупима у Баварској. Доцније, нарочито 1002, проширили су бискупи своје имање и на земљу између Идрије, Бохиња, Радовљице и Медвода. Средиште њиховог имања била је Лока, која је добила име Ш. JI. 1431 добила је Ш. Л. градска права. Ту је био бискупски двор и седиште бискупске управе. На свом имању насељивали су бискупи Немце из Баварске, Корушке и Тирола, делимице још у 11 веку, а највише у 13 веку. Њихови потомци су се пословенили, само су њихова презимена и имена села остала од њих. Ш. Л. је припадала бискупима до 1803, када, је, 800” секуларизације, прешла у власт Хапебур“ товаца. У то доба увећала се Ш. Л. јако, и постала је жива тртовачка варош, јер је преко ње Пољанском Долином водио пут из Млетака до места са железном индустријом у горњој Посавини и Корушкој. После подизања, железнице изтубила је Ш. Л. значење као трговачка варош. Некадашњи сукнарски занат пропао је у последњим деценијима. — После ослобођења основана је у Ш. Л. фабрика шешира. Место има данас срески суд и врло развијену дрварску трговину, која се све више концентрише у Трати, железничкој станици, удаљеној пола сата од вароши. Један део вароши саграђен је врло сликовито. Неке улице имају карактеристичне старе куће. Околина, је ванредно лепа, бр. да су високо насељена.

Литература: Фр. Кос, Донески к зго0довини Шкофје Локе ин њенега окраја (1894); Фр. Покорн, Лока (Дом ин Овет, 1894). А. Мелик.

ШКРАБЕЦ СТАНИСЛАВ, лингвиста, (7/1 1844, Хрвача, код Рибнице — 6/10 1918, Љубљана). После свршене гимназије ступио је у фрањевачки ред. 1867 постао је свештеник. 1868—1870 био је намесни наставник фрањевачке тимназије у Новом Месту. 1870—1873 учио је класичну и словенску филологију на Университету у Грацу. 1873—1915 био је професор фрањевачке гимназије у Костањевици код Горице. 1915—1918 живео је као избеглица

ШКРЧКА ЈЕЗЕРА. у фрањевачком манастиру у Љубљани. Главна су му дела: O гласу ин нагласу wamrera, књижнега језика в изреки ин писави (Програм гимназије у Новом Месту, 1870), Uber einige schwierige Fragen der slovenischen Laut- u, Formenlehre (Archiv

+, slav, Philologie, 14), Hag HajpannruHTHJHX чланака о словеначком језику објављивао

је Ш. од 1880 на корицама месечног. листа.

Цветје з вертов (Ов. Франчишка. Ове и

· друге Ш. чланке прештампава и издаје

Леонова Дружба у Љубљани под наслоBOM Језикословни списи (1, 1—4, 1916: o 1919: 2, 1, 1921).

Дитература: А. Брезник, Часопис ва. Згодовино ин Народошисје 15 и Часопис. за Словенски Језик, Књижевност ин ЗгОдовино, 1; Ф. Рамовш, Љубљански Звон, 1919 и Славија, 2. ФР.

ШКРИЊАРИЋ БЛАЖ (З5сгинатпсћ), писац (— 1592, Вараждин). Учио је у Утарској. 1552. је био учитељ у месту Асало, у северној Утарској. После је прешао у Вараждин, где је био ректор градских школа. 1558 био је приседник банске табуле у Вараждину, а 1586—1587. традеки судац. у Вараждину. Написао је и издао дело: Џе: авпо разсћан ЕхрисаНопез шузНсае (1587), Дело је посветио Антуну Врамцу, хрватском кајкавском писцу и загребачком канонику, када је он постао жупник у Вараждину. Дело је релитиовног садржаја. писац је у њему устао против Калвиниста. у духу против реформације. књижицу је приказао Др. Ф. Фанцев у Јатићевом АрXHBJ. Ф. Б.

ШКРИП. В. Супетар.

ШКРЧКА ЈЕЗЕРА, мала језера у Црној Гори, на западној страни Дурмитора, око 1'5 км западно од Ћирове Пећине (2.598 м). Леже у великом цирку Шкрке, чије су залеђе Шарени Џасови, високи 2.366 м, а састављени од једрог кречњака. (Средином цирка пружа се дугачак моренски бедем у правцу северозапада. Са његове десне стране је уска и мала долина, која CO прошири у Велико Шкрчко Језеро, а с леве: је, под одсецима Пруташа (2.400 м), Мало: ЈП. Ј. Прво се зове и Зелено Језеро. Оно је: дугуљаста, облика, дугачко око 700 м, широко 80—270 м, и лежи на апсолутној висини од 1.717 м. Најдубље је Велико Ш. Ј. у торњем крају, а доња половина је плитка, тек 2—3 м дубока. Воду добија од потока, који тече са југоистока, поменутом долиницом, и од извора по дну, а одводња– ва се увирањем у кречњачке пукотине. Мало Ш. Ј. има неправилан, више бубрежаст облик, а најдубље је под одсецима. Пруташа, где има и много затворенију б0ју воде. Воду добија од слабих извора, којих има по странама и дну, а видљиве от0– ке нема. Вода у ЊШ. Ј. је плаво-зелене боје, а температура јој је у летњим месецима. 159—169 (0. Корита оба језера су тглацијалног порекла.

= 1007 —