Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

О

U. LN ZO a

нама и часописима: JleTOmmcy, JaBODJ, Стражилову, Бранику, Колу, Отаџбини, Застави, Орпству, Јединству, Мисли, Речи

ои т. д, а и у рукопису код писца. (О. је

писао и на немачком језику, на коме је издао две свеске: Blau-rot-gold и Егоћ ипа frei, MaXOM нашисе о животу немачких ђачких буршовских организација. 1904 изапао је С. чланак о српској књижевности у Osterreichisch - ungarische Revue, a 1908

crtuaH Trpermem y MabapckoM Mivćszvilag,

Од С. приповедака изашле су: Разни путеви, Даша Ђонић, Из старог Дубровника; од драмских радња: Добре воље, Цар шпроволашија, Дојчин Петар, Ксеније и Кеенија, На добротворну сврху; расправе: Урош Предић, Лаза Костић (рукопис), Коста Трифковић, Млади Милетић, Личности (портрети), две свеске Из српске књижевности. С. је систематски преводио Гетеа, превео је целог Фауста, Ифитенију, Лиса Рајнеке. Преводио је на, немачке стихове српске песнике, највише Змаја. В. Шетровић. САВИЋ МИЛИВОЈЕ, начелник индустриско - занатекот одељења, Министарства,

Трговине и Индустрије (9/3 1876, Ужице).

Основну“ школу. и реалку свршио је у Ужицу, а, хемиско- технички одсек 'Гехничке Велике Школе у Грацу (1898). У Швајцарској je две тодине учио бојење свиле, па предење и ткање у текстилној школи у Рајтлинтену. 1902—1910 био је царински хемичар у Београду, затим секретар и инспектор Министарства. Народне Џривреде до краја 1918, откада. је

на, данашњем положају. — Радио је мно-

то на развитку привреде, нарочито инду-

стрије у Србији и данашњој нашој др- 4

жави. Одлучан је борац за национализацију индустрије и подизање индустрије за, земаљску одбрану. Био је члан готово свих делегација за трговинске уговоре 1906—1926. У друштву са другим стручњацима израдио је: Закон о царинској

тарифи (1904), Именик. робе (1906), Комен- '

тар царинске тарифе (1911). Сам је нашисао мното чланака о нашој индустрији и занатима, а издао је у засебним књигама: Занати и Индустрија у присаједињеним областима, (1914), Занати у старим границама Краљевине Орбије (1914), Наша, Индустрија и Занаши, [У (1922—1998), На ша, Индустрија, Залали и 'Трговина, 1У—У (1924—1995). 20 И.

· САВИЋ НИНОДИМ, новинар (1865, Пећ — 6/4 1897, Цариград). Радио је 1889 на Дневном Листу, а кад је 1891 покренут Трговински Гласник, био је његов први

уредник. 1894 покренуо је у Цариграду

Царитрадски Гласник, који је уређивао све до смрти. Радио је на дечјем листу Орпче и на књижевној ревији Дело. Баг вио се економно-привредним и политичко-

| трговинским питањима и написао је о ИТ,

њима неколико брошира.

САВКОВИЋ.

САВИЋ - РЕБАЦ АНИЦА, књижевница, (110 1893, Нови (Сад). Основну школу и тимназију свршила je у Новом Саду, затим је студирала класичну филологију у Бечу. 1919 дипломирала је у Београду. О се јавила у књижевности врло рано, 1907 у Бранковом Колу, преводећи први пут код нас Верарна, о коме је налисала, и студију. После је објавила преводе од Шелеја, Китса и ПЦиндара, а оригиналне стихове штампала, је у ЂБранкову Колу, Српском књижевном Гласнику, Летопису Матице Орпске, књижевном Југу, и у Босанској Вили. (О. је нашисала и низ чланака о Ничеу, Хвитману, Дучићу, Геортеу, Грчкој трагедији и 7. д. B. JI.

САВИЋ ТОНКА, комична старица За

гребачког Народног Казалишта, (9/10 1861, Загреб). Из љубави шрема тлумачком зва-

њу иступила је из осмог разреда више

девојачке школе, да се ода позорници (1876). Од почетка, игра улоте доброћудних старица. 1880 удала се за. Рикарда Флидер-Јортоважића, хрватског песника, а по смрти првог мужа. (1890), за глумца. Гавру Савића. 1902 шрославила, је 25-тодишњицу свога, уметничког рада у улози Волфовице у реалистичкој драми Дабров кожух од Герхарда Хауптмана, а 11/4 1918 40-тодишњицу у улози Госпође Дудеке. Као тлумица, (О. је персонификација савесности; њој ни јељна улога није незнатна. Главне су јој улоге: репертоар Н. Гогоља, Б. Нушића, Шеције ПЏетровића, у којима, показује добар хумор. 3/6 19927 прослављена, је педесетотодишњица. њеног уметничког рада, И. А.

САВИЋЕВИЋ МИЛОРАД ДР.; лекар (2/8 1877, Лозница — 90/2 1915, Мали Шожаревац). Овршио је медицински факултет, у Бечу (1902). Специјалисао се за кожне и венеричне болести у Бечу на клиници професора Финтера. 1906 постављен. је за секундарног лекара Опште Државне Болнице. Написао је више поучно-пошудла/рних и научних чланака у разним нашим листовима, и бечким стручним, као и ове књиге: Венеричне болести, Венеричне 00лести и њихов утицај на, брачни живот и пород, Јавне женске, Ко се сме женити“, Лепота, тела, неговање и улешшпаваље, Полни живот и његове последице, Јекарши и публика. Држао је многа, јавна шредавања о здрављу, превео је књиге: Оифилис као друштвено зло, Има ли лека сифилисуг, НЕршихов лек 606. BP...

САВКОВИЋ ЈОВАН ДР., касациони суmaja (16/10 1880, Нови Сад). Пимнавзију је: свршио у Новом Саду, а права у Будимпешти (1904). После свршених наука слушао је 1904/05 у Берлину шредавања. из казненог права. 1912 отворио. је адвокатску канцеларију у Темишвару. 1990 постављен. је за апелационог, а 1997 'за. касационог судију у Новом Саду. — (О. је сарађивао на разним политичким JIHCTOвима: у Застави, Бранику, 'Гртовачким

— Ol ——