Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

био је професор Глазбене Школе у НоBOM Саду. 1911 дошао је у загребачко Народно Казалиште, где је радио најтре као концертни мештар и диригент, а. по-

сле и као. диритент опере (1919—1991).

Данас заузима 'у Загребу место шрвог ди-

ригента у опери. Диригент је и ЈЛисин"скога. — Као диригент Q. је особитом

активношћу и потпуном техничком опремом дао многе оперске премијере, домаћих и страних аутора, и стекао је велике заслуге за развој затребачке Филхармоније, са, којом је дао серију од 50 'успелих концерата. За развој загребачке опере (0. припада велик део заслуга. Од значајнијих премијера, односно наново студираних оперних дела, дао је, 'уз многа. друга. репризна, дириговања, ова дела, домаћих аутора: 8. Лисинскота Порин, Зајца. Никола, Шубић. Зрински, ЈЛотке Минка, Ђерсе Комедијаш, B. Новака Бура, Вилхара Лопудска, сиротица; страних аутора: Сметане Далибор, Продана, невеста, Це"лов, Јаначка Њена пасторка, Дворжака Русалка, Сћагрепнег Лујза, · Сен - Санса. Самсон и Далила, Мопарта Фигаров шир и Чаробна фрула, Вагнера Уклепи Холан-

| _ дез, Лоенгрин, Валкира, 'Гристан и Изолда, Парсифал, Рихарда Штрауса. (Сашома. и

Каваљер са ружом. Сем тога, С. има. на свом репертоару око 70 опера, које је жириговао. Као композитор камермугичких и симфониских дела (О. застуша модерни импресионистички правац, али му из дела

'провејава дух народне музике. Велик број

песама тув пратњу клавира, или коморног оркестра, (А тик, Сваловска, Мајчина,. Македонац, Наша вина, Дјевојчица. ружу pama, Oj невенак, Стара мајка, ит. д:), израђен је по мотивима народног фолклора, логички израђенот са, модерним имтшресионистичким | средствима. | Симфониске композиције (О.су: Шјесма о срећи, Силует, Два. концерта, за виолину и оркестар, ту

„дачки квартет. Дела су му извођена. сем ,

у Загребу и Београду, у Прагу и Ђечу.

В. Новак. САНКУЛЕВА РЕКА (ЈЕЛАШКА РЕКА), десна притока Црне Реке. Извире на североисточној страни Нередске Планине, испод Вича (2.065 м), у Грчкој. Са изворишта тече вијугавим TOKOM углавном. према северу-североистоку. У нашу државу улази источно од села Кенали, 8 у Црну Реку утиче на висини од 585 M, 15 км западно од села Брода (на Црној Реци). Дужина тока (О. Р. је 380 км (кроз нашу државу 79 км), а, површина целог "слива, је 6346 км“, од које је на нашој

77

"територији 116 жмг.

САЛАНКОВА ПЛАНИНА, планина у Ју-

·жној Србији, између река: Салакове-Вукадина, изворишних кракова Кадине Ре-

ке, око 26 км јужно- југозападно од Окопља. Оастављена, је поглавито из палеозој-

ских шкриљаца, који су често толико ме-

таморфисани, да имају изглед Ћкристалак : /

OAJIHO-OBBHC

стих шкриљаца. О. Ш. је огранак Караџице, који се пружа од југозапада према. североистоку и у истом се правцу спутта, од 2.100 до 900 м. На североисточном крају образује главицу, високу 1.007 м. Највећи део (О. П. је го, а под вегетацијом

су само нижи крајеви на северу, мести-

миде и на истоку. Труп планине није нимало разгранат долинама, јер са ње не

· тече ниједан поток. Већих саобраћајних

путева нема; подножјем планине и шреко ње воде махом стазе. „JJ.

САЛГЕТИ ДРИОЛИ ФРАЊО (ЗајвћенDrioli), cmmmap (19/3' 1811 — 15/7 1877, Задар). Сликарство је учио. најпре шриватно у Трсту, а. после у Академији у Риму и Млецима, копирајући, поред тога, слике старих талијанских мајстора у Болоњи, Фиренци и Падови. Излагао је 1840 у Трсту, 1841 у Риму, 1842. у Ђенови. Последњих тридесет тодина свога живота, радио је врло мало. Његове се слике (композиције и портрети) налазе у разним прквама и приватним збиркама у Далмацији, Ђенови и Енглеској. Штросмајерова. Галерија у Загребу има од (О. неколико слика, међу којима су најзнатније: Кри-

стофор Колумбо у ланцима, Сан Фарџу-

нов, алегориска, слика Јудославије, Цар Душан и вила, а поред тога мноштво студија и скица. · Литература: Кукуљевић, (ОСловник. j ИЕ

САЛИ, село у Сплитекој Области, (у прекобиоградском срезу; на југоисточној оба ли Дулога, Отока, са лупом у шаробродекој вези са Шибеником и ПШреком. Има, 1.117 становника. Седиште је општине, којој припадају сав Дуги Оток и суседни мањи отоци Иж, Рава и Звиринац, са укушно 8.019 становника. у 1.306 домова. У (О. има старинска жупска црква, пучка школа, пошта и телеграф, творница сардина.

J. M-w.

CAJIMC - СЕВИС ИВАН, тенерал топништва, гувернер Србије за време окушације (8/19. 1862, Карловац). Овршио је Техничку Војну Академију у Бечу, па је стушио 1883 као поручник у 2 инжињерску пуковнију, 1588 постао је натпоручник. 1888—1890 похађао је Ратну Школу у Бечу. 1890—1898 служио је код тлавног стожера у Бечу, 1893 постао је капетан“ главног стожера, 1893—1896 учитељ тактике Ha кадетској шкоди у Братислави. 1899 постао. је мајор и шеф тлавног стожера код 97 пешачке дивизије у Љубљани. 1901—1903 додељен је главном стожеру у Бечу. 1908. постао“ је потпуковник, 1904—1906 војни представник Аустро-Угарске код међународне реформне акције у Македонији у Скопљу. 1906 постао је пуковник, 1908 до 1911 био је заповедник 79 хрватске пешачке пуковније, 1911—1914 бригадир 71 пешачке бригаде на Реци, 1912 тенералмајор, 1915 подмаршал, 1916 прави тајни саветник, 1978 тенерал пешалштва.

== 20 —