Narodna skupština

6 САСТАНАК — 12 ИОВЕМБРА

улазе п нижи луховии судови; алп кад јо иазнв окружни суд уставом пзбрпсаи н /1аг термпи нрвостенен суд, оида се пе може узетн, да може некп другп суд ућн у то; јер је то једнипца за себе. Даје то уставом ирецпзпрано шта су то нрвостепени судовп и да се не може ништа друго утискнватн у ту тачку, може се јасио впдетн нз чл. 150., а у одељку где се каже каквн су судовн ? Ту се каже : судови су ирвостеиени, апелациоии п касацнонп. Нигде се дакле пе помпњу духовпи судовп; још се јаспије видн, да се ннкако не може корпстнтп прота Дапило, мој уважсии прпјатељ , том 4 тач., из чл. 155 устава где се одређује, па којп се начип ностављају председници н чланопн ирвостсиеннх судова. У чл. 155. другој алннејн, каже сс: да се нрслседнпцп првосгепеннх судова постављају но двема лпстама, од којнх једну предлаже касацпоин, а другу анелацпони суд. Пптам, госиодо, да ли је нрога Данпло , као председник духовпог суда , заузео положај на тај начпи, дакле еа двема лнстама ? Кад би на тај иачп његово иостапљење бнло, онда бн се могло довестн у везу са овом 4 тач. и ово иитање о коме је реч. Ллн , н даље , за првостенсне судове тражн се извесна квалифмкацнја. Те квалифпкације нзложио је члан 157 усгава, у коме је речепо, да суднја н нредссдипк може битп само онај, који је свршпо иравпн фаиултет. Али има још један тсжн разлог да се духовне судпје не могу нодвести нод ирвостенснн суд. Тај је, што долазп доцније једпа одредба у том члацу где се каже : да нредседиик првостепенога суда може бнги само онај, којн служи 5 годнна као суднја у нрвостеиепом суду. Дакле н то ипје ногодба, но којој се долазн за иродседппка онархијскот духовног суда. Из свега чпсто је и јасно, да мој уваженн нрпјатељ нрота Данпло не може задржаги свој послаинчки мандат и остатп на своме садашњем чнновинчком нпложају. Наводп попа Богосава да је прсма закоиу о црквеипм властнма делокруг духовног суда нсти са а,елокругом нрвостененог суда, не може овде ннкако утицати иа иаше решсње. Не молсе с тоги, што је тај закои доиесеи иосле устава. Истп такав разлог од прплике нлвео је н мој нрпјатељ Хока Апђелкоипћ, опет нореднвшн делокруг духовиог суда са првостепеиим. Опај истн разлог, ксјн војује нротпву мпшљења поиа Богосава војује п нротнву мпшљења мога ирнјатеља Т>. Анђелковнћа, јер, господо то је прницип, то је једно начело, да се у уставу интн сме штогод додавати инти што из њега вадитн. Према свему овоме, за мене је чисто и јасно, да мој уважеип прнјатељ нрота Данило пе може задржати и послаиичкп мандат и остати у свом садашњем иоложају. Далеко од гога да чпнпм какву моралну нреснју на њега и на шта ће се он решптп, ја се надам да ће ирота Данило, мој уваженн нрпјатељ, нре наиустнтн овај чиновнпчки полол;ај него што ће иретноставити њега поверењу иародном н тако датп нам п даље нрнликедасе корпстимо и днвнмо његовој самосталности п духовитостп као носланнка. (Чује се: то је и.егова ствар). ЈБуба Јоксимовић. Ја сам јуче говорио а и сад кажем да кад би се оотавило да гласам по лпчиом расноложењу ја би гласао да нрота Даннло остане и иосланпк, а п да пма иредседничку нлату, иа ма п мало већу. Тако бн нсто гласао и за Др. Драгишу да остане н даље послапик и комесар Баике и кад бих хтео да нзврдам, онда бн рекао да Драгпша ннје државни чниовник јер ие ирпма нлату из државие касе иего нз Народпе Банке, н он бн могао да се нослужи тпме п да пазн на устав те ла буде по^ланнк. Али ја мнслпм да ои неће доиуститн себи да то чинн. Изненадио ме је Г Б. Аиђелковић што каже, да су духовни судовн једнаки са првостеиеипм, грађаискпм, а да ререшавају ио брачним сиоровпма. Ако се сећа нријатељ 'Бока, ,ја сам некада тражио да се то иренесе на грађанске судове, јер сам у томе налазио већу гарантију, ношто духовпп судовн кад нмају ннтереса позпвају се на небо : језке, разрешнте на земљеју будет разрешеио на небесјех. Само зато не бпх осгавио духовне судове. Што опн наводе па кажу, иа зато је важан што судн важие стварн, као што је брак, молпо бих |

СТГАНА 63

свакога да ми каже далп духовин суд судп Еврејпма, Мухамедапцнма, којн су срнсгсн иоданнцп, Католицпма и другнм. То су сво срискп иоданпцп, српски граћаип н онда бп требало да имају нрава да суде за своје спорово код духовипх судова, алп они то пеће. Кажу да нијо поменуто у уставу да члаиовн духовног суда немају права, да могу битн бнранп, Онај којп је иравно устав мислио је да укнпе духовне судове, да нзбрише коизисторпје, и пнко ннје мнслио да ће радпкална странка да се борн за те судове н да нма толпко својпх одлпчних чланова да се за њпх мора заузимагн, иад се зиа, да ,јс раднкална странка тражпла укниуће конзнсторнја. Сад би се сложнле свс три иартнје, н ја мнслим да бн се овде у овом нитању сложилн н ирота Алекса Илић, н прота Стокнћ са нротом Даннлом Апђелковнћем, алн се ја не слажем. Гига Гершић. Молим г.ас, госиодо. Нре свога ја бпх да наноменем, да је ова наша дебата узела такве размсре, које не бп требал V да узме у самомо ночетку, поштојеовде нре свега покренуто једно претходио питање, а то је ннтање: да ли је скуиштпна у оиште иозвана да рошава о томе ппгању како је оно пред њу изиесспо. То је питање ноаренуо г. Мнпнстар унутрашњнх дела. Свакојако, нре свегатребалн би с тнм питањем да будемо на чпсто, па после да се уиустнмо у решење самога пнтања, којс је нанесепо на днсвпп рсд. Јер ако нађемо да је мишлење шго га је изразно г. Мнннстар унутрашњнх дела, иравилпо, оида се немамо ддље ни разговараги, а ако не нађемо оида јс друга ствар. Госнода која су до сада говорнла, пнсу се иа то питање обзпрала пего су иочела улазити у саму ствар. Ире свега ја хоћу о том нптању нешто да кажем, задржавајући право да после говорим о ствари, ако Скупшгииа нађе да је зато иозвана. Ја ире свега иалазим да оно што јс г. Мниистарупуграшњпх дела говорно, да је доиста коректпо, п да збпља Скупштпиа инје иозвана да решава о томс нигању. Мн нмамо нред собом једног носланика, којн је изабран од народа и Скуиштнна нма да решава је лн нзбор г. Даннла нравнлно нзвршен нли ннје, је лн његово иуиомоћс1Во уредпо нли ннје. Скуиштпна је рвкла јесге, он је посланнк, н — свршена ствар. То је Скуиштина нмала да решн п она јо рсшнла, да је он нослапнк, а њсова је ствар како ће он расиравпти оно својс друго ннтањс што норед нослаинчког мандата заузима једап положај у држави н који со нрома уставу са носланичкнм мандатом ие може сложнти. Свакојако то ,је његова ствар а законом је предвпђен тај случај иа јс казато: ако гај носланпк за трн даиа но нзјави иишта, сматра се да је задржао посланичкп м&идат п да се одрпче свога иоложаја. Јер кад би се уиустила V решавање тога питања, шта бп могла Скунштииа да реши? Ево шта: ако би се ирпзиало да се може о томе решаватн, оида г п\ могло пснасти да Скуиштниа роши, да неко има ирава да буде п посланпк п чпновппк, што по уIтаву ие можс. А ако се нсће то, него се оће да говорп о томе, како се пма разуметн члаи 99 устава оида је то шггање о тумачењу устава, а то принада Бе.шкој, Уставотпорпој Скуиштнин. Дакле свакојако, као што рекох, ово јо пнтањо одједаппут нокренуто овде, зато шгојег. нротаДаинло, кога ја ноштујсм н којн је мој прпјатељ, нашао, на мнслн да можс да буде п ово п да задржн оио, на ие зиа како да се решн. Мн у томе пе можемо му номоћн; иека радн како зна према закоиу, а ако нађе да влада што ногрешпо урадп, нли му учини нешго што јс прогпвио уставу и закопу, он нма пугева н начииа да сс нротнв тога жалн, да пзиесе пнгање п онда ће се о томе решнтн закоинтим нутем да ли је мпннстар новредпо закон нлп усгав нлн ннје. То је што сам имао ирво да кажем, шго се тпче гога нретходног пнтања. Дакле налазим да Скунштнна нпје бнла нозвана да о томе решава. Ако Скунштнна налазн да је нозваиа н кад се већ унустнла у то решење (Чује со'• Није) онда н ја оћу да кажем своје мншљење. Дакле оћс лн нредходио гнглње да се решн нлн не? — Ја пре свега пзиоснм оиаЈ предлог п молнк пма ли 10 нослаинка да ме номогпу.