Narodna skupština

СТРАНА 180 НАРОДНА СКУПШТИНА,

мент о нлаћеној порезн, он ће сваког бпрача са бирач. картом примити и по њој ће му дозволити да гласа. И ио томе готово и неиа право иредседишс бпрачког одбо]1а да може да прегледа пореске књиге. ПГго се тиче тога, да ће се деситп злоуиотреба код задруа, томе се даје доскочити врло лако, кад бн се по предлогу г. Машпћа усвојнло, да буду пореске књижице н за задругаре. Задругара може у Србпјл да пма '/ 10 од пореских глава, на нека нма п 1 / а , и кад Србија може да лиферује 400.000 пореских књижица, моћи ће да лпферује још 40.000 нореских књижица за задругаре. Бпрачко право не би се тнме скучпло, него свакојако излази то, да бп се бирачко ираво још већма проширпло и јаче гарантовало п за све задругаре. А ако овако остане као што нзвестилац одбора каже п предлог одборски бранн, онда би се њихово право бирачко ио мом мншљењу још већма скучпло. Што се тнче оног прекора г. Ранка Тајсића да ће некаквн кметови доћн и правити злоуиотребе са жнгом, па да ударе жпг и онда на књпгу ако п ицје плаћан цео илн део порезе. Ја држнм, да то не стоји, јер нико пије толпко плнтак кад платн иорезу да не захте да му се и жпг ударп, пнти ће бнти толико илиткоумног кмета који би ударио жиг на празну иореску ањпжнцу, нити бн ко од председника бнрач. одбора дозволио да гласа онај, коме је жиг н I иразној књижпци, без илаћене порезе. Г. П9вестилац је наводио да ће бнти великог трошка за општпне, ако би се усвојио иредлог да се установн жиг. Но то не стојн. Нека се не мислн дм ће оиштине иматн неког већег трошка због тог жига. Жпг ће се набављатп једном за свагда, за општину, па можда п за срез, ако се наплаћпвање порезе уступп државним органнма; док овако за сваку годнпу шаљу се бирачке карте, а њнх сигурно ваља платити и внше но што један жиг вреди. Онда нзлазн, да је ова ствар много јевтинпја. Што се тиче оног навода, да је „народ већ навикнут" на бпрачке карте и да ће му битп тешко да разуме овај нов начин; ја велнм, да је то чудан иавод и да не може издржати критику. Вн знате кад се је гласало са две куглице да је се народ одмах навикао н да је саразмерно било мало погрешака. Вн сте усвојили да се гласа једном куглицом — да ли је то било уставно нли не, нећу овом приликом да говорпм — дакле упростили сте ту ствар, па и овим предлогом г. министра иде се па упрошћење н на ово ће се наш народ лако навикиути. Чини мн се, даље, да је мала потреба била да одбор мења ону реч „кад" са речју „чнм", јер ово једно исто зиачи, што ће и филолозн нотврдити, а ако бнрачу не да кмет карту после рсчи „кад", неће му је дати пп ако ставите „чим нлати порезу". На нослетку г. известилац вели, да је сваком грађаннну остало право да се жалн суду, ако му се не да бирачка карта. Ја држим, да Народна Скупштина пе може нмати гу намеру да уиућује грађаие суду, те да суд исиранља иогрешке, које би ироизашле из једног непотпуиог закона, него треба зло угушитп на извору и те ногрешке нсправитн у самом закону, јер грађанн кад морају ићн суду, морају сносити и нутни трошак, а тај кошта далеко више него што бн коштале порескс књижице за задругаре. Ја се слажем са г. Машићем да се заведе жиг, и да се устапове иореске књпжице за задругаре и онда би престале злоуиотребе. Остаје још само једно иигање да се рсши, шта ће да буде у том случају ако надлежни чиновник, који куии порез или кмет илн норезннк не хтедне да удари жнг на нореску књижицу са изговором да је жиг изгубио илн рецнмо нзмисли да му јо иао у бупар и т, д. Ја мислим, да би се то лако избегло, н да треба додати овоме члану још овај одељак: „Ако надлежни оргаи власти ие би ударно жнг барачке карте на пореску кн.ижпну и иосле плаћено норезе, бнрач има нраво да тако не жпгосану књижпцу иоднесе бнрачком одбору и да гласа. А орган власти да се казни за спрочавањо бирачког права."

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Известилад Прокопијевић — Господпн Живан позвао се на Устав, н казао је да по Уставу морају бпти бирачке карте, а сад иапослетку завршио је свој говор и вели , да ако неко небп имао бирачку карту да може са нореском књижпцом доћи на биралиште, показати да је платио порез н да тражп да може гласати. Дакле из тога излази да никако н не треба и не мора имати бнрачке карте него само нореске књижице, те да се са њима уиотребн бирачко право. Из овога нзлазп да се он не саглашава у своме говору. Шго се тнче онога прекора што ми га је учннио г. Машић, да одбор није требао да уноси у овој ствари партајичност. Ми и нпсмо ту иартајнчпост никакву унелн, нптн о њој пма шго у иашем извештају, нитп сам ја тражио да се она где изнесе, него сам само једном поменуо партајичност у моме говору као разлог, да може један старешина задруге да неда осталпм задругарима да гласају са паргијског гледишта, ако опи пнсу с њпм у полнтичкој њиховој иартији, то врло лако може бити они а нарочито кад ти звдругарн немају бирачке карте. Ово што сам казао о партајичности то иде у нрнлог говору г. Машпћа и опозиције , јер ако би говорио у корист раднкал. партије онда могу казати да бн ова жиговина била заиста у њену корист, јер у садашњим нашнм задругама нма много више радпкала као старешина задругара него лнберала илп напредњака. И нрема томе та зебња г. Мншићева отнада. Г. Ранко Тајсић лепо је објаснно, да код нас нартајичност постоји н да је она унета и у Устав и но томе да се она данас не може лако искоренити. Ирема томе ја бн вас радо слушао г. Машићу кад бп говорили о томе да се иаше партнје нзмире и да их више међ нама ие буде. Председник — Претрес је свршен . Има реч још г. мнннсттар унутрашњих дела. Минист. унутр. дела Ј. Хаја — Признајем, господо, да ми је чудновато како су се могле наћн замерке у предлогу којп упрошћава н олакшава изборнн посао. Нпко но може рећи даје простији начин: нздати карту , завести је у нарочптн списак, ударнти нарочнтн печат н погпнсати је, него онај: да се удари жнг кад се нлати порез. Дакле што се тиче унрошћавања ово је просгнје , а н што се тнчо гаоантија, скоро никакве злоуиотребе не може биги кад бн се жиг усвојно. То је јасно. Каже се, да ће кмет ударнти жиг на књижнцу а пореза да ннје нлаћена. Ја пе верујем да ће се иаћи кмета, који ће сметн то урадити. У онај случај да кеко може да да примп новац , иа неће да удари жнг тешко је веровати, јер би се морала нретостављатн крајња бестпдност код онога којн би могао новац прнмити , на ономе који му плагио иорез у очн рећн: нећу да вам нрнзнам да сте ми илатили; недам књпжицу !... У сталом у таквим случајевима лако је доскочптн тнм иеваљалпм људнма, мадаје, као пгго рекох, тешко вероватн да ће нх бнтп тако дрски. Дакле овпм иредлогом злоупогреба може бнти мање, а мање и тешкоћа. То је вап сумње. • Кажу да је овај вачин скунљн. Не само , да ннје скуиљи него је и јефтнннјн, јер се не издају свакпх нзбора оволике карте, а, игго јс главно , не трошн се пн ополико времена које је и иначе за издавање бирачких карата нотребио, јер ви свн знате колико времева треба, да се бнрачке карте нздају. Да пе говорнм о сноредннм иазорима, које је воло[лако оборнтн. Говорпћу само о једној правој замерци , а то је о задругарима. Каже се да с тога , нгго задругари нмају само .једну нореску књнжицу, коју нма старсшина, може се деситн да остали зад])угарн неће моћи у нриликама гласати. То стоји алп не греба заборавити да го п сад стоји. Задругарн н сад, ако хоћо да добнју бнрачку варту морају од старешино изискатн, признаннцу на да добију карту. Дакле та тешкоћа задругарима стоји и данас. То јо једна пепотнуност коју у сваком случају треба исиравнти; јер кад је но смислу Устава, н објашњењима распнснмо усвојено н ирнзната да свакн за-