Narodna skupština

31 САСТАНАЕ - 14 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 333

закључак о сличном питању н скукштинско решење треба да се поштује. Ирема томе што сам казао, нема емисла н не треба да се ирпми његова нзјава. Живан Живановић — Господо, сву је забуну учинио сам предлагач г. Ђурђе ТЈоровпћ. Он је забувно Скупштину тнме, што је један нов предлог унео у току саме дебате. Сад Скунштина има да се обавести о томе, ималп предлог г. Ђоровића везе са стварпма, које су иа дневном реду а у овом извештају одбора. Ако има везе, онда ће се о његовом предлогу решавати као о предлогу г. Алнмнпја Васиљевнћа; а ако нема везе са стварнма, које су на дневном реду, онда његов предлог мора нћи у одбор, као нов и засебан. Гига Гершић — Молим вас, господо, да расправпмо ову ствар. И ја сматрам за дужност да кажем неколико речп. Ја морам да прнзнам г. поднредседннку, да је он пмао намеру да очува право посланика у њнховом предлагању; али менн се чнни да је сва забуна у томе, што се та реч: „законскп предлог" није схватила као што треба. Пре свега, гесподо, овде се говорп о чл. 71 о томе н каже се: »пзмене в допуне на законске предлоге, молнп вас ударам гласол на „законске нредлоге", може ноднети један посланик или више њнх укупно. Оне морају садржавати н т. д." Па даље се у чл. 72 вели: Предлагач измене п допуне излаже своје разлоге и т. д. И у том се члану још велн : ако је измена илн доиуна предложена у току I пли II читања, она ће се, ако то буде захтевао известплац, плн један од министера илн владнн новереннк, морати упутити о/бору на оцену. Сад је овде питање, јелп ово законски предлог, који садржи целокупан закон о уређењу округа н срезова? Ово није целокупан законски предлог, него то је предлог мнпнстров да се само допуне или измене учине у извесним члановпма тога закона и тај је „законскн иредлог" дакле ограничен само на те чланове п по томе измене о којима се говори у члану 71 н 72, односе се само на законске предлоге како су онн ноднесенп п на оно што је у њнма обухваћено а не могу се односнти на оно, што се у овом законском предлогу не садржи. (Одобравање). Еад би сад био пред нама целовупан закон о уређењу округа и срезова, онда бп то био законски предлог, у коме се може предлагатн измена код сваког члана; али ово је један предлог, који не садржн то, већ садржи допуне н измене нзвесних чланова и као законски нреддог ових измена, онда се мора нри њему ноступатн онако као што каже члан 72 Ово што предлаже г. Ђоровић по, моме схватању то нпје пзмена и допуна овога аредлога, но једна допуна једвога члана закона, којн овим законскпм предлогом, који је пред нама. није обухваћен и према томе то је нов предлог. Дакле, онда свакојако да та нова допуна и измена, која се односи на члан, којн се у овом законском предлогу не садржи, мора проћи оном процедуром, којом пролазе пред лозн посланичкп. Ја држпм да оно старање г. иодпредседнпка, да ти посланички предлози не проиадну, потиуно се иснуњава. Ово је нов посланички нредлог, он ће се упутнти одбору за исппгивање посланпчких иредлога, Државном Савету н т, д. дакле предлог не пропада, но само према овом предлог г. Ђоровића није измена и доиуна овога законског предлога (Чује се: да се реши). Потпредседник — Још неколпко речи да кажем у доцуну тога, зашто је председништво разумело овако закон о пословном реду. Кад прочитате предложене измене у нрвобитном лројекту, који ј« министар предложио и извештај одбора, онда ћете вп/]ети, да је одбор допунио предлог Минпстров, неке параграфе мењао и додавао. Ја држим да ћете вн видети, да у томе лежи право послаиичко, да може чинити нредлоге за време целог претреса и рада на томе предлогу. То ,је једа следственост онога, тто је сам одбор радпо и то не сме да се напушта. Најзад нека Скупштина од тога права одступи, али председннштво сматра, да се ваља држати правила у закону о пословном реду. Стојаи Рибарад — Мени се, госиодо, чини да би се иредлог г. Ђоровића могао да прими без бојазности да се не

повреди нословник. Овде се каже у чл. 71: измеие н допуне на законске предлоге. Ја не схватам онако као што рече мој ноштовани г. нрофесор Гига Горшнћ, да овај предлог садржп један законски предлог. Кад бп г. 'Бурђе Ђоровић учинпо предлог за пзмену једног члапа поднесеног пројекта, он,1а би он имао ираво, а нма исто тако право да предложи измену и допуну тога законског прндлога. Сва је ствар у овоме хоћемо ли ми од једног иосла да иравнмо два, хоћемо ли ми да доводимо у питање нннцпјатнву нредлагања посланика, да га шаљемо Државном Савету нли ћемо прнстати, да једну ствар, одмах рсшнмо. У томеје сва ствар, пптање је времена у шгеде. У осталом ја ћу бптп тако слободан да подсетим Скупштпну на једно решење у току нрошле Скуиштнне о нстоветном питању. Вп ћете се сетпти, да је прота Мнлан '!, урић бно поднео један предлог да се поднгне од државном трошку школа у Заовннама. Тај законски нредлог био је на прегресу и у току саме дебате о њему ја сам са г. Генчнћем предложно да се исто тако о државном трошку ноднгне школа у Великом Извору, онда је бнло говора о томе, да лн се може узетп у претрес и наш иредаог и Скунштпна је решнла да може. И кад је онда Скупштпна решпла да може, онда нема места дн се поремети нсправно схватање подиредседниково. Министар унутр. дела, Ј. Ђаја — Кад је овај нредлог иоднео г. Ђоровнћ, ја сам одмах устао и молио Скунштину, да се унути одбору с тога, што сам се бојао, да се не би ова ствар на пречац решила. Ја сам хтео тнме, да ублажнм брзу одлуку Скупштнне у овоме пптању. Кад бп се усвојило оно што г. Рибарац вели : да се може оваквпм путем предлатања мењатп закон, а не да то иде редовним иутем, онда би ми опасну практику завели. Рецимо нека се иоднесе предлог закопа за измену н донуну једног параграфа крнвичног закона, онда по мишљењу г. Рибарца могли бн појединн посланици предлагањем измена и допуна изменнтн целокупан крпвпчни закон а онда би се тнм изнграло оно, што се хтедо да се саслушавањем мишлења Држ. Савета н двојннм читањем стане на пут решавању на нречац. Дакле на свакп начин измене и допуне у ономе што је предложено могу се чинити, кад је једна измена донесена, онда да је с тнме свршено, а ие да се може цео закон том прнликом нзменити. С тога мнслнм да би оиасна и незаконпта практика била, ако би се усвојило начело, које су нека господа нзнелп. Новак Милошевић — За менв је са свим коректно разумевање нотиредседништва у овој ствари, јер оно даје више права посланицима в основано је на чл. 71 и 72 пословника. Кад се дакле доведе у везу чл. 71 са 72 онда се види да он јасно каже : „измене н доиуне на законске нредлоге може поднети један носланик или више њих. Оне задржавају потиуну II тачну редакпију делокунног члана на који се одпосе и морају битн наппсмено предате председништву". То је кад нема ннкаква претреса а ово нсто ираво даје се на другн начин у 72 чл. где вели: предлагач пзмене илн донуне излаже своје разлоге са говорнице нли са свога места. Известилац или место њега другн који члан одбора, могу му одговорити." Дакле могу му одговорити на измену ц допуну ио праву чл. 72. По овоме има реда како се подносе предлозн, али донста имамо права да у току дебате предлажемо измене и допуне у законском пројекту. То смо право имали по старом пословнику и ми смо по њему чинилн поједине измене и допуне разних §-а а доноси ли их и читаве. Сад друга је ствар, да ли се ја олажем са преллогом г. Ђурђа Ђоровнћа н ја велим, да се не слажем, јер ми смо били вазда протнв тнх начелстава али ово нраво скуиштннско п оно мнење потпредседника ја поткрепљујем н кажем да треба да нде одбору — (Чује се да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скупштина да се решн (Јесте).