Narodna skupština

35 САСТАНАК

истину, кад би казали да тамо нема шта де се нсправља. Ја нећу да говорим о томе , да ли наши судови изрнчу нравду савесно , н да ли је иравда гарантована, јер кад бн о томе хтелн да говоримо, имали бн навестп много нримера, који не би ншли у ирнлог наших судова. Ја држим да ова измеиа неће учнннти много корпсти самој стварп, алп иеће бпти нп од шгете за саму ствар. Опозицнја је гворнла, да ће мнннстар, ако се ово усвоји, моћи да утиче на савесност судија н на чисго судске иослове. Ја не мнслнм тако. Датн министру право да може осудпти хрђавог судпју на губнтак месечне нлате, нстина може да се н злоунотребљује кад миниетар хоће; но н ако буде таквих случајева, и ако их буде толико, да у опасиост дође и сама иравда, и народ то увиди, онда има опег једа,н начин да се томе стане на иут. Ако министар буде утнцао на судсау незавпсност шме , нгго ће да кажњава судије са губитком месечне нлате н та радња миннстрова надне у очи свету, као несавесна онда нма начина да народ то сузбнје. Сваке треће године народ бнра носланпке, п скуиштинска већпна ако зна да мпнистер ирогура своју вољу место закона , ја држим да таква једна скупнггннска већпна неће потиомагатн, онога који се огрешио о једно начело н који иравду у земљи сузбије ; но ће таква већнна отказатн своје иоверење таквом мннистру. Дакле има начина да се народ у томе помогне. Оставити пак ансолутну неодговорност судија да их не мо.ке министар казнпти и да не одговарају никоме, онда како се народ може помоћи од неваљалнх и народнпх судија , јер не може се иретпоставити да неће бити и таквпх; и ако осгавпмо да никоме не одговарају, онда нема начина да се злоуиоребама од њнхове стране може стати на пут. Ја нећу о томе да говорим, као што је говорно г. Рибарац, да су се мннистри још од 1858 годпне борилп за судску независност нанослетку да дозволимо да су се борилп за незавпсиост судску, алн тек факт је да је судска незавнсност заведена 1880. Међутпм , кад је заведена незавпсносг ја се сећам да је расиоложење народа било нротнв суднја, било тако, даје тадања Скуиштпна једиогласно вогирала кредпт да се курталише дотадањих лпбералннх судија, којн иису билн независни, него којеје могао минпстар да нремешта и да кажњава. За тим дошла је апсолутна независност судска, по којој судија није одговарао никоме, но којој мпнистар нпје могао да га казни, н шта је бнло у практицп ? Иосле осам годпна жнвота тога закона долази нромена Устава. И у уставотворном одбору били су г, Авакумовић и Рнбарац ч они су одсудно захтевалн да се сусиендује судска, незавнспост но којој мнннстар нпје нмао нрава да казни судије па су тражпли да се п такве судије иречпсте. Дакле н те тако апсолутно^ независне судије нису биле добре. Свакојако нптиједобро бпло оно од 1880 год. када је могао мпнпстар да ради са еудиЈама шта хоће ; да их кажњава, нремешта и пензионпше, што је н народ осудно општом жељом, одобрпвши креднт да се судство нречисти. Али исто тако и ово стање од 1880 — 1890 није добро , јер се опет појављује потреба, да се судство пречисти за то, што у њему нма људи који не врше савесно свој посао. Ограничитн или поништитп судску независност, бпло бп непаметно , што је Уставом гарантована, а друго што је судска независност у начелу као добра нризната. И кад се признаје, да правда треба да се изриче савесно а међутпм У нашем судству ностоји и неваљалства, онда морамо тражнти начин како да се аесавесност сузбије. Нека госиода говорннцц веле : касација има нрава да кажњава судпје. То је истина господо , али треба имати на уму и то да је касацнја и до сада имала то ираво, иа је ли унотрсбила то своје нраво у корпст правде ? Ја нећу да наводим млоге нримере, јер бп ме то одвело далеко; ц довољно је да наведем један нример те касационе контроле, иа ће се видети ко.шка је икаквајета контрола. оа време савезне владе , била је оптужена гомпла чнновника н

- 18 ДЕЦЕМБРА СТРАНА 381 касација све их је ослободила као невине и ако је међу њпма било н таковпх, којп би гребалн да буду осуђенп иа цео век. Касација нх иушга као невпне. Ја нећу да се унушгам у ређање такнх прниера али слободно могу рећн : да пма много и миого иримера, којн пе бн дали лену слпку наших судова. Но, на савесност суднје н не може да се постави контрола. Алн марљиво п тачно вршење послова то н може п треба да се тражп. Нећемо мп поставити коигролу на савесносг њпхову, нека они пзрпчу правду како је онн налазе ио своме схваћању. Али треба тражиги, да суднја врши тачио свој носао да је уредан, н да буде одговоран. И на тај начпн шта се може друго учнннти него то, да оставите министру право да он водн надзор нид судпјама и да нх може казнптн кад су нетачни у вршењу своје дужности. Што се каже да се казном од месец даиа, може поколебати карактер п сломитп самосталиосг судије , ја држнм да то ннје истпна. Исгина ја ћу иризнати, да се једном оваком одредбои иеће нрошириги незавнсиест судска алн свакојако држим иеће се а смањитн н да нема оиасностн за пзрнцање правде, ако се усвојн така одродба, да једаи суднја буде кажњен ако не долази на дужност и не врши посао. У ирактици сз показало да је таква одредба нужна и да се мора унеги у закон, јер незавпсност судска нпје оправдада оно што је народ од ње очекивао. Из иаведних разлога ја нисам ни најмање противан измени, која се нредлаже, а исто тако сматрам даје и одборско мишљење ненравплно. Као што рекох признајем да ова мера не нде у прнлог судској незавнсности , али ностоји потреба, да се така мера усвоји, да се исиравп зло, ко]е постоји и да иосле оиет не буду новнке као што је вечнто било, дакле ја иредложеие измене и допуне у предлогу у начелу нрнмам , а кад се пређе на спецнјалнп нретрес , онда ћу опет тражпти реч, где будем имао шта да ириметим. Драгиша Станојевић. — Ја бих имао да приметим на једно питање, које се јуче погргло овде у Скунштини узгред. Пошто је данашњи претрес продужење јучерашњих претреса ја мислим да је умесно, да се проговори која реч о томе питању, јер посланици, који говоре после других говорника, могу правити примедбе на њихове говоре. Овде се Јуче потргло једно иитање и остало је нерасправљено између г. Рибарца и г. известиоца. Г. Рибарац је тврдио, да ми овде имамо само о пројекту. министровом да решавамо, а г. известилац тврдио је, да ми имимо само о взвештају одборском да решавамо. У колико се ја сећам, то је питање не решено, а међутим г. Рибарац и г. известиоц били с-у одлучно један другом противни. Ја мислим да је то Једно начелно питање, о коме се није изразило ни председништво ни министар правде. Дакле, ја бих претходно хтео надовезујући на јучерањи спор између г. Рибарца и г. известиоца, да наново покренем то питање, јер мислим да се могу правити примедбе на говоре, који су се случајно покренули. Ја држим дв треба на чисго да се изведе питање штаје главно: мишљење одборско или пројект мпнистров. Ја држим да ту потпуно нити је нмао право г. известилац нити г. Рибарац. Као што мало пре рекох изгледа ми да је г. Рибарцу министров, пројект главна ствар, а изваштај одбора као да је нешто споредно или бар г. Рибарац ннје јасно одредио значај и однос извештаја одборског према пројекту министровом. Међутнм г. известилац рече да је пред нама главна ствар само извештај одборски. По мом мишљењу ни је један ни други немају право а ево зашто : У чл. 7 7 пословника вели се: Чланови владе могу повући натраг законски предлог, док још није Скупштинаконачнорешила". Дакле ако је главни извештај одборски а не пројект министров, онда ја не знам како ће министар повуни натраг нешто, што није његово, и неће ли онда, и кад министар повуче свој предлог, остати пред нама извештај одборски — као (( главна ствар?" И обратно, ако је „главна ствар" министров предлог, што њега не чита известилац, што се о њему не води дебата, већ се н чита одборски извештај и о њему се дебатује ? Дакле нити се може рећи апсолутно да је оправдано мншљење г. Рибарчено, да је мннистров предлог главна ствар, нити пак да је главна ствар за нас извештај одборскн, као што је г. из-