Narodna skupština

36 САСТАНАК _ 19 ДЕДЕМБРА

Из овога, што сам довде навео, јасио се внди, а то тврде званнчна акта, да се закон о истражним судијама за сада не да извршити, да дакле треба рок нродужитд. Но сем ове немогућности иојавила се још једна тешкоћа, а то је ова: кад сам поставио ових 20 истражннх суднја, моје рачуноводство направнло је рачун, који ме је допста изненадно.. Ових ностављеннх 20 судија, писарн, практиканти итд. коштају на 210.000 дин., а када бн се све истражне судије ноставпле, коштало би од ирилике до 1,000.000 дцн. Ето, то су узроци, којц нмиератнвно траже, да се рок овом закону продужн. А за то време добићемо више кандидата, и моћц ћеио да размислнмо о томе, да ли се не бн могла завестп каква друга усганова, која не бп коштала тако скуио као ова. Димитрије Машић — Госнодо, ја мнслим, да је Скунштина ио наређењу Устава дужна да донесе закон један, којим би се од сада одузела судска власт од нолициских власти. Ми смо лањске године донели закон о истражним судпјама ц, разуме се, обзирући се на оскудицу нравника, дато је право мпнистру нравде, или стављено му је у дужност, да за годину дана ирпведе у дело тај закон. Ја држим, кад бисмо ми дозволилн ово нродужење извршења овог закона, онда би то значило, да остаје оно исто старо стање, које је било под старим Уставом: значило би, да п даље остављамо, да иолициске власти врше ислеђења. Г. мннистар правде рече, да га је од пзвршења овог закона уздржало ц то, што бп среске судије много коштале. Јест, госнодо, да ће коштатн, али мн смо сви врло много нанаћени са ислеђивањем нолициских власти, н кад је још у Уставу наговештено изрично, да се иследна власт одузме од нолициских властп п да се да спремнпм људима за тај посао, — кад то све иостојп, онда, господо, ја држим, да је г. министар могао онравдати себе за тај нздатак на нстражне судије. Ви знате, господо, да ми нмамо међу среским начелннцима спремннх и неспремних људи, н дозволићете, а то је познато и г. министру унугр. дела, да кошко врше ислеђења срески начелници, двојнном више тај посао врше срескн писарн, и то махом људи, који су свршилн два или три разреда гимназије; и сад, ако хоћемо да вршимо наређења Устава, хоћемо ли дозволити, да и даље врше та ислеђења ти срески писари, који су врло неспремнн за тај посао, при свем томе што Устав наређује, да ту дужност не врше полициске властп ? — Мп не смемо то дозволити, а ако је миннстру за нзвршење тог наређења био потребан издатак, он је имао законског ослонца за тај издатак, и имао је оиравданих акта у руци, са којима је могао оиравдатн тај свој издатак. Али поред тога г. мннистар иравде изволео је навести главнн узрок за пзвршење тог закона, и тај, што нема довољно спремннх људи. Ја мислим, да можда не бн било довољно иравника да заузму места истражних судија, али свакојако био би врло малн број тих места, која би остала незаузета. Од прилике ја се сећам да има неколико места, која заузимају правници, а данас онц заузимају места иисара. Ти би људи могли бити пстражне суднје, јер кад су могли иостати ппсари, могли су иостати и истражне суднје, као што је то случај био и са истражним судцјом у срезу крајннском, који је човек ире 4 г. свршио школу, и за те четирц године он је ироучио као нисар свој рад, и нећу за то да кажем, да је то кривица министрова, што је за истражног судију узео човека тако од реда, али, кад је могао узети то, да од пнсара постави исгражног судију једног човека, којијене пуне 4 године провео у судској струци, онда ја држим, да је и остале људе, који су ировели по две-три године у судској струци, могао иоставити за истражне судпје. У том случају министар би имао ослонца и у секретарима, а нанослетку не би сметало да иисари иривремено врше дужност секретарску, те да се места истражних судија иотпуне са иравнпцима. — Поред тога У недостатку тих секретара и пнсара судских, који бн се могли иоставитп за среске судпје, г. министар правде имао би на расположењу н нриличан број пенсионара, а они би се нримнли те дужности као и други, ношто су им нлате мало веће него ли данашњнм истражним судпјама. Ја држцм да мп не-

мамо права ннти смемо да кроз наочарп гледамо на те ствари. Изгледа, господо, као да има неког чуђења п бојазни да се не поврате на ова места напредњаци. За што то, госиодо?! Чега се можемо бојати једног часног човека, који као н каиетан зависп од мннпстра нравде, јер лањске године доносећи овај закон, ви сте са установљавањем овнх истражнпх суднја ноништили и судску независност, јер су они стављенп у власг мннпстра нравде, н онн ннсу гогово нншта друго, него као нови каиетанн, који су увек зависнн од мннпстра, јер су стављени иод његову контролу. Дакле, немате се чега бојати, да ће тн људи чинпти злоуиотребе, јер ће онп, као што рекох, бнтп иод непосредном контролом министровом. Дакле, сматрам да кад бн се, за нстражне судије узело нешто од нисара, нешто од секретара нрвостенених судова, а нешго и од нензионара, кад би их миннстер узео за пстражне судцје, да би се на тај начин бар колпко толико, ако не и внше од иоловпне овпх места ионуннло пстражнпм судијама, и у том случају могли би одобрнти, да се г. мпннстру нравде даде нродужења само још годнна дана, за које време нма овај закон привестп у дело, рачунајући ту још и ту околност, што ће и овогодишљп правници 4 годпне свршити школу до конца Јуна, н могу одмах отнћи за ппсаре, а стари иисари за истражне судије. Ја сам за то, ако сте вољни, н ако има 10 носланика да ме иотномогну, да се за годпну дана још може продужити овај закон. (Не нотпомажу га). Министар правде Мика Кр. Ђорђевић — Господо иосланици ! Дозволите, да само са неколико речп одговорим поштованом господину предговорнику. Све што сам казао, то тврде званична акта, која су овде на столу ; и ако господпн предговорник сумња у то, нека изволп доћи да се о томе лпчно увери. А где говоре факта, ту голе речн не вреде ништа. (Тако је. Да се решп). Известидац Сима Костић — Ја сам мислио, да о овоме поднесеноме пројекту неће нико говорити, али г. Машпћ налазп, да је овај пројекат неуместан, јер вели да је много дуг рок, који се ставља за извршење овога закона, и трудио се да докаже, да би министар имао довољно правника да их постави за пстражне судије. Ја мислим, да досада нисмо нмали ни једног министра, који је шгедио државну- касу н неће да пзврши наређења скунштинска, што му фпнансијска срества не дозвољавају Минибтар би се обратио Скупштпни и тражио материјалннх срестава за извршење овог закона ; али што га не може да нзвршп, т, ј. сва места да иотиуни са истражним судијама, то је узрок што нема довољно правника. Ви сте, г. Машићу, иокушали да докажете, да иламо довољан број иравника за ова мсста, па сте навелп један случај, да је у једноме великоме срезу — крајинскоме — иостављен за истражног судију један правник, који је пре три године свршио школу. Признајем да има тпх случаЈева, а шта више има и суди;а првостеиенпх судова, који су ире 3 године свршпли школу, али верујте за таквога једног судију не може се с уверењем тврдити, да је спреман.' У осталом ја признајем, да може пре доћи да у колегијуму суди једаи човек, који има две године ирактике, него да буде извршни суднја, јер ће такав човек да се дотерује у колегнјуму ; али за самосталан рад, да он буде кстражни судија, за носао једног истражног судије треба веће и дуже практике, .јер гамо нема нико да га подуппре, него има сам да се опредељује и сам да тражи н^чина и номоћи у закону, док овамо у колегијуму може неко и да га потпомаже. Даље, ви сте рекли, у оправдање својих разлога, да има довољно иензнонера. Госнодо, имајте на уму, да они, који су иензионери са великим платама, да се тн по закону не могу вратити на мање положаје. Ми имамо иензионираних судија аиелацпоног и касацијоног суда, началнпка н других неких чииовника са великнх положаја. Крагујевац је, то ја знам, ирнбежиште за пензнонаре, и верујте немамо нн једнога, кога би смо моглп означнти да буде нстражни судија.