Narodna skupština

СТРАНА 442

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Известилац Дука Лазаревић — прочита, пројект закона о уређењу прнвредног трговачког музеја затим, извештај државног савета (стр. 222 — 224) и извештај одбора, (стр. 420) Потпредседник — Сад приетупамо начелној дебати о овом законском нројекту.' Атанасије Вучковнћ — Господо! Узимам слободу да проговорим неколпко речи о овом законском пројекту и привредном музеју. Чим човек узме овај иредлог у руке, одмах баца свој поглед на сам наслов овога предлога п одмах види да је иројект закона о уређењу привредно-трговачког музеја. Две речи иривредно-трговачки музеј нзгледају врло кратке, али те две речи крију у себи врло много и ја би желео, да обратим пажњу народног представништва на сам значај тога, шта се разуме нод речн „нривредни" музеј? Неоспорно је то, да иод том речи спадају све гране народне привреде. Ја мислпм да нико не сме заборавити, да рекне да ту не долази н занатска грана, јер и занати спадају у врсту привреде. И кад се узмс да ређа колпко нма занатски грана, то би бпло много. Или, кад би хтео да кажем:индустрпјска грана, домаћа индустријска грана, фабрично индустријска грана, рударско индустрпјска грана птд., то бн било врло много. Међутим кад узмемо у обзпр колико још има привредних грана, које улазе у народну прпвреду, онда се под том речи „народна привреда" иредставља дело ноље иародне иривреде, или тако рећи цео жпвот једнога народа, па кад се томе дода још п трговнна са свнма разноврснпм гранама, онда то још више изгледа. Кад се све то стоји једно с другпм, онда у иривреау спада све што један народ нодпже у материјалном погледу. Према овоме, мени се чини, да сам пројект даје себн велики значај, без нарочите поделе разних привредних грана. Ја мислпм, кад бн све привредне гране снојнли у је,'но, онда се небп постигла она цељ, којој треба да тежимо. Ми знамо да смо економски слаби н одиста треба да се брпнемо, да се развијамо у томе погледу; али то ћемо постпћи, ако ми у томе развптку стварамо такве установе, које нас могу економскп да подигну, а не такве, које ће смегатн нашем економском развијању н онда смо иромашили циљ. Ја мислим, да ће сваки „ од вас знатп још унапред шта је сама трговнна. По пројекту овом иредлаже се, да се неке мустре шаљу у тај музеј и по тим мустрама да се продају нашц пропзводи или ирерађевине. Кад бн се та манипулација сва ту средила, то бп пзгледало страшно велпка берза. Ми знамо да у данашње време за пољско прнвреде продукте иостаје берзе, на којима се иродају земаљскн нронзводи, а ово бн нзгледало да је берза свпју нревађевпна и нроизвода земаљскнх. И разуме се, да таква једна берза мора пмати некога, којп ће њоме уирављати п продавцтп све земаљске производе и прерађевнне. Ово бп обављао управо дпректор. Он ће музеј узетн у своје руке, овај ће постати посредничка грговина свију производа н нрерађених стварн. Сама та помисао треба да нас одвратн од тога, јер трговина се не креће по државним шаблопима. Истина, треба да се протежира трговина, алн тако, ^да самп пропзвођачи иродају стварп људима, а не тражити да ово неносредно врши сама држава. Ја мислим, да би мн били на погрешном земљншту и да бн иначе нрекорачили народно иоверење. Међутим самн, за продају одређенн нрпмерцп, разуме се, не би моглп бпти свагда меродавнн за купца, нпр. ракпја н вино моглн би се по мустрама (пробн) продавати, или за волове, ја би једнно морао да јавнм, да пмам такве и такве волове на продају (.смех) а музеј се стара и тражи за њих куице. Док он инше у Пешту ц јавн дд има волове те и те мустре на продају, па док се отуда одговори, зар ја у том времену док се та преписка води нз смем да водим те волове. Ја могу иродати коме хоћу, а међутнм он је закључио иогодбу са страннм трговцима н за то ја морам да одговарам. Према свему овоме, ја мислпм, ако желимо да постнгнемо какав успех, у привредн треба од ове одвојити трговину, за трговину треба уводити нарочнте чнсто трговачке установе. Због овога ја мпслим, да бп требало и сам наслов у иројекту нрпвреднп променити са насловом „занатско-индустри-

ски". Према овоме овај пројект треба вратити у одбор те да се нреради да добије замаљско-нндусгријски карактер. У земаљско-индустрнјском музеју могу се нримерци од нојединих заната чувати. С тога молнм посланике да ме номогну да се наслов у поднесеном пројекту иромени и ди се сам пројекат према занатско-индустријском циљу музеја удеси. За остале неке гране народне иривреде н разне цељи ове, треба да се образују разна земаљско привредна друштва. Потпредседник — Пошто ннко впше не тражи реч да говори у начелу о овом нредлогу, то објављујем да је претрес свршен и стављам на гласање : који је за то да се предлог у начелу усвоји, нека седи, ко је противан нека устане:' (Сви седе.) Објављујем да је иредлог у начелу усвојен једногласно. Сад ирелазимо на појединости. Известидад прочита чл. 1 (стр. 222), Витомир Младеновић — Нисам хтео да говорим у почетку против овог законског пројекта, а то с гога, што ирема самом наслову његовом не треба говорити, јер ио насдову он одговара потребама народним. Алп код члана 1-ог хоћу да наноменем ово, наслов овка, пројекта гласн : „уређење нривредно трговачког музеја" Кад прегледате цео овај законскн пројект, нећете наћи да он користи иривреди самој, да говори гди год о иривреди јер предмети се доносе у трговачкн музеј, да се боље нродаду и ништа више, међутим ја сам заступао једно гледиште које мислим да би бпло оиравдано и да оно може ући у овај закоа, а то је, да се наша пољопривреда унаиреди нужно би бнло да се отворе угледна добра, уираво добра где ће моћи раденпци сељаци у оиште видити, ка ^о се шта савршеније ради и ствара, а поред тих угледних добара налазим да бн врло корисно било да иостоји и пољопривреднп музеј. У том музеју имало би да се изложс сви земаљски производи, све врсте жита, насуља и т. д.,који се ироизводе, како у земљи тако и на страни, те да пољопривреднпк види како те врсте успевају н усавргаавају се по другим местима, а нарочито да виде како се поједнне врсте пшенице вештачки усавршавају. јер наукаједанас успела да ствара нове врсте, боље и савршеније, одбирајући боље од лошпх, а да се створи н мусеј за продају тих врста иољопрчвреде да виде сељаци на лицу места, а не само да се грговцн користе. Поред тога што бп се у тпм музејима нзложилп ироизводи у Србнји, те да се види како једна врста пољопривреде н. нр. пшеннца успева у једном крају н. пр. иодринском, а како у другом, да ли има какве боље врсте, те да сељак види такве продукте н да их сам нроизводи. Оћу | да се сем овога изложе и све врсте земље, на којој успевају тц земаљски продукти, те да на овај начнн н он учннг. поделу у своме раду и да спује ону врсту усева где бп она најбоље усневала ; па би му онда н производп његови обилатије илод донели. Повод да ово тражим тај .је : лане је држат у Шапцу шљиварско-жптарскп збор. На том збору био је скуи шљиварскожитарски, трговаца, п мени је тада пало у очи, да су тада једнострано иретресали то питање о шљиварској и житарској радњи. Износили су трговци како треба да се шљиве суше, те да се као добре нзвоз, на странн, какву контролу треба иредузетп, па да се стане на пут разнпм злоунотребама. Они су ове ствари цретресали једнострано, засгупајући трговца а за сељака ннсу тражена средства, како го да се одклони да не иродаје на зелен шљнве и жито, да му шиекуланти не куиују иошто зашто. Поводом тог онштнна је шабачка донела н предузела неке мере, те ником ннје дозвољавала да уносн шљиве ни жито у варош, које нису нзрађене по нзвесном иропису, по мустрама. Алп какве су те мустре, то није било изложено и сељак нпЈе имао гдн да види. И по томе ја мислим да је овај закон не потиуи. Ја сам поред осгалпх разлога тада наводио да треба установнтп земљоделски кредит, те да онај, којп има своје производе да прода, добије срестава да до одређеног дана, кад требасвоје иродукте да прода, може своје пропзводе задржатн и урадитн онако као што треба. И кад ј још ту буде п трговачких музеја, где ће и одређену цену са-