Narodna skupština

СТРАНА 450

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Као народни лосланик из тога краја уверан сам, а и млогим другим послаиицима биће нознато, да је молба ових села заиста оиравдана, те да би јој треба /10 датн задовољења п садањн ресавски срез поделити на: ресавски коме је среска кућа у Свплајнцу н деспотовачкн, коме среска кућа тре5а да буде у Деспотовцу. Разлози за образовање среза деспотовачког ови су: 1 Што срез ресавски спада међу највеће у Србији и ио броју душа и ио иростору; 2 Што је још 1871 године бпо иодељен овако, како се сада тражп, за коју поделу, свакојако, било је јаких разлога, који доцније ннсу могли отпасти; 3 Што је среска кућа у Свилајицу, дакле на крају среза, те има села, коЈа су удаљена по 7 —8 часова од среске канцеларије. Јединп разлог за укидање ово>:а среза, био је: ,,штедња". Али н тај једини разлог отпада, кад се узме у рачун: да је број чиновнпка за срез ресавскн иовећан, и да народ много вигае мора да трогаи и дангубп, путујући но 7 — 8 часова до среске канцеларије. С тога ми је част поднетп Народној Скуигатпни на регаење следећи ПРЕДДОГ ЗАЕОНА 0 ивменама и допунама у закону о административној подели Браљевине Србије. У члану 2 одељку VI после тачке 5 да се дода „6 Деспотовачки (Деспотовац)" У чл. 3. одељку VI тачка 4 да гласи: „4 Ресавски срез (Свилајнац)". 1, Свнлајнац; 2, Витешево; 3, Дубница; 4, Ђуринац; 5, Ирипт-нац; 6, Бобово; 7, Седларп; 8, Роћевац; 9, Купиновац: 10, Суботица; 11, Роанда; 12, Медвеђа; 13, М. Поповић; 14, Дубока; 15, Вукинац: 16, Гладна; 17, Мачевац; 18, Војска; 19, Јасеново; 20, Троноње; 2.1, Врлан; 22, Бресје; 23, Грабовац; 24, Дубље; 25, Луковнца; 26, Црквенац; 27, Гложанн: 28, Радошпн". Посае тачке 5 да се дода новатачка: „6 деспотовачкн срез (Деспотовац)". „1, Брестово; 2, Вел. Поповић; 3, Богава; 4, Балајпац; 5, Трућевац; 6, Дажмпрово; 7, Глоговац; 8, Исаково; 9, Вирнне; 10, Витанци; 11, Десиотовац; 12, Бељајка; 13, Жпдиље; 14, Јсзеро; 15 ; Кованица; 16, Пањевац; 17, Поповњак; 18, Ресавпца; 19, Стењевац; 20, Јелован; 21, Лпповица; 22, Сладаја; 23, Стрмостен; 24, Двориште; 25, Буковац; 26, Ломннца; 27, Милива; 28, Плажани; 29, Грабовица". 19 Јануара 1891 год. у Београду. Предлагачи : Никола С. Протић, Живан Радосављевић, Урош Вукићевић, Младен Марковић, Стеван Ристић. Дим. Катић. Потпредседник — Ови предлози упућују се надлежном одбору. Изволте чути једну молбу за одсуство. Секретар Љ. П. Ђирић чнта: Народној Скупштини Молим Скунштнну да ми одобри иет дана одсустви , јер ми је нреко потребно и то од 25 ов. мес. па до 30 истог месеца. 21. Јануара 1891 год. Београд. Народни носланик Тодор Радовановић Потпредседник — Одобрава ли Скупштина тражено одсуство? (Одобравање).

Мил. Поповић — Прошле године у месецу Днцембру иоднета су два предлога скупгатини о уређењу свегатенпчког стања. Како сам нзвештен тп су нредлозн упућени Држ. Савегу на мигаљење н не знам да лн су се отуд вратпли. С гога молнм председннштво да ме нзвесги, да ли су ти предлози вратилн из Држ. Савета и ако су, кад ће се ставнти па дневнн ред, јер правда захтева да се то једном доведе у ред. Потпредседник — Свн нредлози, како посланички тако н владини, нду цропнсним путем и кад ма који предлог нредседннштву дође, онда председништво чпнн како му закон прописује, н тај иредлог кад дође иредссднпштво ће га ставити на дневнн ред. Сад прелазимо на дневнн ред. На дневном је реду нродужење ирегреса закона о трговачком музеју. Молнм г. нзвестиоца да заузме сноје место. Известилац Л. Лазаревић чига чл. 5. Милан Поповић — У јучерањој седници у нредлогу г. Симе Костића чл. 4 са свим је нзмењен, а како овај члаи 5 стоји с њим у вези то ја мнслим да бн га требало вратнтн одбору да га он стнлпзује. Известилац Д. Дазаревић. — Ја не мислнм тако као г. Милан, да овај члан треба вратити одбору н ако он у нстини стоји у вези с чл. 4, иа баш с тога са свнм је нриродио да овај чл. 0 отпадне, јер је све у чл. 4 казато. Потпредседник — По себн се разуме да члан 5 треба да отиадне и онда о њему не може бптн ни решавања. Известилац чита чл. 6. Атанасије Вучковић — Госиодо, свима нама је познато добро, каква је наша данашња трговина. Свп знамо да ми прерађевине увозпмо, а сировние нзвзимо. Разумем таква трговина, таква цнркулација трговнне, која се састоји у томе да се индустрнјске стварп у земљу увозе, а спровине нз ове нзвозе, зна се чему води сваки народ п бесушње кад се овакав рад дуже продужа код ког народа мора уиропастити, такав народ, и то пз врло нростог разлога. Позитнвно се зна да се извозом пндустријскнх стварп нз каке управе зарађује много од стране ове, а међу тнм, кад се само сировине из каке земље извозе, чини се грдна штета богатству земље: управо ономе, што чннн земљу плодну. Историјом је доказано, да су многе државе зато, шго су се неирестано занимало нзвожењем еировине, а ннсу их прерађивали у својој земљн, наиравнле своју земљу беснлодном тако, да нису бпли у стању, да се од своје рођене земље нзране, остали су без леба, н били принуђени да се селе н напусте своје огњиште, Разуме се, да на економско стање народа не утиче само трговина, но утичу још и многи други фактори, које не треба одбнти из вида, као што су друштвена уређења, народне слободе, политички односи народа к народу, иолитична јачина једпог народа н т. д. Све то, кад се ноправи као што треба, може се очекивати, да се и економско стање народа обезбедн Али судбина је хтела, те смо ми прпнуђени, да тражнмо извора новчаннх у овакој меркантнвној системи одиста штетној. Пре свега новац је иотребан и без њега не бл се могле државе одржатн. Већ кад је тако и кад то мора да буде и ако је у основи нротивно здравнм научннм мнслнма, онда ја не знам, како је могао овај члак овако да гласн, да решава одбор н не знам још дпректор о томе, кад неко донесе своју мустру за продају. Ја сматрам, да је музеј један посредник купцу у неку руку ннјаца за ове. Замислите, да неко дотера дрва на пијацу. По овоме предлогу, такав би требао да тражи да до^ије решење од општннске власти где је пнјаца, да сме своја дрва продати. Кад је музеј основан за то, да буде носредник за трговину, онда је ириродно, да музеј мора примити сваку мустру која је за продају одређена. Мустру коју ирими музеј, држи је код себе н гражн купца, ако се нађе он ће је продатн, ако се не нађе нншта није нн бнло. С гога ја бнх молио, да се овај члан поправн према потреби и да ннје нужно ннкако одобравање и решавање о мустрама, него да сваку мустру мора директор примити, завести је и тражити