Narodna skupština

СТРАНА 538

независност, ми само раднмо у духу устава. чуиаЈућн коров, скидајућц суварке н ирашећн биљку даћемо јој новог живота, ирипомоћи ћемо јој, да се боље развија и успева. Не буде ли вајде од овога носла, не иомогиу ли ове мере осигуравања правде народне — ја страхујем за судску независност, ја се бојим да она за кратко време са свим ие пронадне. Она се данас предаје у аманет образованим синовпма наше отаџбпне, самим суднјама, н они треба да је чувају од проиасти. Још нешто хоћу да иоменем при свршетку. Поштовани г. Максимовић рече: „да је народ вазда љубио и волео слободу, за њу се борио п трошно, алп иолитнчка власт пзигравала је његова права". Ова је пстпна нсторијом о:'вештана и ја је усвајам. Алн но историјп нашег новог државног жпвога зна се, да Је у нас бнло још добрнх\станова, па су те добре установе, неким рђавим снсгемом кварене н у корен нодсецане. Њпма со счајало на пут кад шго и пре саме нојаве њнхове. Која је то снстема знаће добро иоштованн г. Максимовпћ. То је система бнрократска у Србпјп. Бпрократпзам се развио у нас као засебна касга, а као засебна каста имао је и своје засебне ннтересе, своје особнте смерове, свој плаи рада. Свс шго нпје ноднлазило иод тај нлан, Т1 спсгема нпје трпила. С тога је она често цута иајбоље установе, псторнјским догађајима у народ уиесене, старала се да нх нзигра, уквари, на и са свнм уиропасти. Та је система доносила нама и револуције, н мене кнежева) иа ц династпја. И док је тај спстем бно у целнни н на једној странн ирема народу, није му се могло нпшта. Али, ггсподо, од некога доба, ушли су у сам тај енстем радннн, којн су нзнутра почелн радпгц иротив њега, и само на г јај начнм он је иоколебан. Тај је спстем нз саме средпне нодсечен н мислило се, да је новим Уставом са свпм и уништен. Али као да се његови растурени огранци и данас труде, као н некада, те ако не могу да се јаве у унравној власти, кушају да се јаве у нросветној, ако не у просветној а оно у војсцн, ако не ни тамо а оно у судској струци н т. д. Ја страхујем, 1осиодо, да случајно н овде нема слична смера, а да таЈ смер не подгриза н не ноткоиава судску независност. Ту лежи и основица теорији „наш" „ваш", од које се и Уставотворац поплашио. А данашњн режпм, тврднм, нема нимало елемената те теорије. И с тога сматрам да вршим своју дужност иосланичку, гласа.јући за ову измену, и да тиме чувам иравду у народу. Не могу још да се начудпм једно.ј ствари од стране једног блпског иредговорника, којп сматра да се у корен цодкоиавасудска незавнсност административним казнама, одједномесечне плате, од укора и од оиомене. Морам да лонозим иешто, за ову ствар, што Ј "е додарнуо и иоштовани мој ирофесор Г. Геришћ, а на нме да су се ове административне казне до сад најмање ирпмењивале. Тврдпм да се оваким казнама мало ко служпо; једва ако и нма ч цнокипка који је кажњен а да то нцје заслужчо. ОнаЈ' кога је ова казна ностигла, т ај је п био заиета крпв, он ју је можда и ио иег пута заслужпо, док ју је једном претриео. Зашто је, госиодо,та казна тако ретко иримењп- ; ваиа ? С тога што ова казна тражи разлога, иобуда, доказа; она се ипсмено врши, а ире но што се изрече, увек се саслушава онај, којп је крнв, јер он има ираво нротеста, ираво апелате. И на тај начин овакве осуде увек су биле праведне, јер се невиин од њпх могао да одбрани. Даље овакве осуде увексу иристуиие јавиостн, а тако исго и оин резонп, којп су ту осуду днктовалн, те с тога и јавно мњење жигоше узуриатора н осветннка. Ето с тога су овакве осуде тако ретко нзрицане, а кад се нзреку оне су на своме месту. Знам један случај по коме је нмао да се казни један чиновнпк оваком казном; реферат се наиише од читавих 5-6 табака, али пошто је он одговорио са 5—6 речн, цео је реферат псцепан. Није се смела сачекати нн апелата, нн јавност. Побојало се нстине | и нравде. С тога, госиодо, овакве казне, које се нредлажу, ни за трун не косе се са незавнсношћу судском, оне доносе само ред у кућу, којп ће свакп тачан п савестан судија добродошлпцом поздравитц. А место сваког другог одгово!>а г Рпбарцу, којн је тешко опањкао судску незавнсност својим ие-

крптимкпм наводима из исторпЈе француског нрлвтсуђа — Ја ћу, са мирнтм савешћу, а са иуно убеђења да браннм н чувам нравду народу, да вршпм своју цослачичку дужност, — гласати за иредложену нзмену. Известилац Симо Костић — После језгровптих говора г. Нере Макспмовнћа и г. Ратарна менн као известноцу остаје врло мало да нрозборим сад на завршетку иретреса о овоме нитању. Као што смо чули и сам поштов. ирофесор. г. Гершић прнзнао је наномену пли изазван говором колеге г. Рибарца, да се заиста овом мером казне иде на то, да мнниотар као нолитичка лнчносг носредио утпче иа независност судија. Ја мнслим да је то признање једна освештана пстпна. Кад то стојн као тврдња, онда мнс.шм, госиодо, да иеминовио пзлази други закључак, а то је, да са усвајдњем ове казне, т ј. давањем нрава мниистру да може казннш суднју, погашли би ирннцни независностп судске, која је гарантована у самом Уставу. (Чује се: гако је и нпје гако). Сматрам за дужност да одб^јем све оне наааде од нојединнх говорннка, којн су учињенп нриликом говора на судије иаше. Ја. госиодо, долазим по дужности н занпмању у ред оннх људп, који имају највише носла са судом и судијама. Могу слободно рећи, ду колнко другп нрате јавиа гласила у толпко и ја нратим шга та гласала доносе, н, господо, кад бп наше судије бплп онаки, као што су нека г. г. иосланнци нзноспли иред Скупштнну, заиста бп прво јавиа гласила устала иротив тога н дала бп осуду о таквим судијама. Међутпм шта видимо? — Ми до данас нисло внделн п нисмо чули, да се наша гласила р^аво изражавају о суднјама; шта више имали смо ирилике да добнјемо од опозицпоне штампе Јавиу похвалу за њпхов самосталан н савестан рад у оцепн иоједпиих ингања (Чује се: тако је ; ннје тако). Господо, ако хоћемо да узмемо другу страну једнога судпје, а то је ш.-морално владање п ако хоћемо то да иодвргнемо праведној осуди, ја мислим да налазнмо довољио гаранције у одредбама сгарог закона, којије до данас носгојао. По томс старом закону, Касац. Суд нма право да казнн судије за све оие днсциилннске кривце, које су иобројане у 43 члану зак. о чпнов. грађ реда п које је мој поштовапп колега побројао. Даље, госиодо, кад је дата могућносг Кдсац. Суду. оном одредбом у чл. 29. која гласн: в да у свнма случајима Касац. Суд решава но убеђнњу п по знању ствари без обзира на доказе по казн. иостуику", онда мислим да је тиме довољно дато гаранцнје сриском народу, да ће се сваки иесавестан и небрижљнв судија казнити не само новчаном кашом,негон лншити службом. Јер, госиодо, овде у чл. 40 зак. о суднјама. стоји ово: Чл. 40. Да се суднја због дисцнилинарског нстуиљења, нли у случајпма §§ 16, 17, и 18 зак о чинов. грађ, реда из службе отнустн нзриче пресудом оишга седиица Касац. Суда, како по гужби миинстра иравде, тако и ио тужбн нркватнога. Но општа седнпца, ирема стању стварн, може тужеиог место лншења службе осудитн па новчану казну, губнтком илате од трп месеца. Дакле н за немарно вршење службе и за недостојно нонашање ван службе н у службп даго је ираво казне судија Касац. Суду, као највпшем нрпзнатом телу у земљи, које нема да се руководи нн лево нп десно, но само истином н цравдом; њему је дато нраво да може казннтн те судије којпма је поверено да чувају част н имање целога иарода српског. И кад таЈ Касац. Суд нађе да нма основа да се судпја због оваквпх случајева казнн, не само новчано, него п лиа.ењем звања, оида ја мнслим, да је тнме да10 довољно гаранције да се мн лако можемо курталпсаги немарннх и небрижљпвих судија. Мој иошговани професор г. 1'ершић казао је у своме говсру, да су биле оне казне оиасне, које су потпцале нз некпх тајнпх нобуда, као што је отпуипање у ннтересу државне службе, као што је стављање у пензпју у инсересу службе н као што је иремештај по ногребн службе. До душе јесу то биле драконске казие, алн дозволиће ми цошгованп г нрофе-