Narodna skupština

СТРАНА 570

иозорнште, бал, ја ећу да идем у бању, — иа ако ие може све то да подмирк , онда се задужује , нрави зајмове п кајишари. Како је код приватиог човека, тако је и код државе а особпто наше, којој су руке везане као конопцима, јер су јој давалп зајмове у душманској намери, да се Србпја онесиособи за своју културну и војничку мпспју. Ми морамо имати средства ие само да живимо, него да напредујемо, ио овоме како сад стоји, ја нр вндим томе никаква излаза. Најнре се иоставе расходи па се каже, то иам треба, а што не може да се нађе то се ннког не тиче. Држака заиста треба да тражи начина како да жнвп, али то не треба да буде аутем зајмов а. Дакле ја бих био ирво зато, да мп тачио испнтамо нашу фиианспску моћ, да вндпмо колико народ може да нлаћа, да нам се кажу тачно ириходи. да иам мнннстар изиђе п каже, кад је метуо овде 21.000.000 од иореза за колнко је сигурац. Он може рецнмо мислитн да ће та сигуриа сума изнети 17.000.000, алп иас се не тиче шта он мислп, него оћемо да знамо за колпко је он снгуран. Тако кад је метуо 16.000.000 ј од иосредна иореза, а ире је било 11.000.000, оида да каже јс ли сигуран, да ће толнко бнтн нли можда на ваздуху базира оне цнфре од којпх зависи судбииа ове земље. Ја сам за то да минпстар финанснја иа свако нитање јасио одговори, јесу ли ове цпфре тачне. По моме мишлењу оне нпсу тачне н ми морамо да их иокрпјемо зајмом а ја на то нећу никад датп свој ириставак, Ова земља треба да жпвн својим жпвотом а не туђнм. Дакле ја нредлажем то, да се овде тражп начпна ако овај мој није иодесаи, како да ге тачно констатује дефицнт и да се тачно сазна, колико ова земља може да да прпхода. Тачно констатовање дефнцпта је полазна тачаа при. овој нашој начелнсј дебаги о буџету за ову годнну. То је што сам пмао да кажем. Арсеније Прокопијевић — Г. Драгиша Станојевић у I главноме је казао све што сам ја имао да 1 ;ажем п мени мало остаје. Од свнх предлога законских који се имају да донесу у Скуиштпнп п што имамо да донесемо, није тако рећн ии један важиији од овога, од кога Цео иарод нзгледа како ће се свршитн без разлпке иартнја. Како је г. Драгпша казао, ја ј иотнуно делим уверење са њнм н уверен сам, да буџет нз годпиу у годнну непрестано расте, а са њиме расте и дефпцит. Међутим оиа друга страна, с којом треба да се иодмпрује буџет, а то је благостање пародно, не расте у толикој мери у коликој расту нздацп. И нрема томе ја не могу да се сагласнм ха овнм буџетом, алп се у главномз саглашавам са готово 2 / 3 одвојеног мпшљења одборске мањпне. Да мн се не би пре- : бацпло да ја ово говорим из какве иопуларности нли нз лн. чног интереса, ја ћу да се у говору ослоннм на наш ирограм. Оставнћу на страну све оно, штоје Устав обухватио, алпоно што смо мн радикалн могли осварпгп, то хоћу сад тражнтп да се оствари на овој Скупштипи. Као главиа гачка ирограма ,о уштедн" пзумрла је у овоме буџету. У ирограму радпкалне странке каже се: да ћемо ми чнпитп уштеде по свпма грапама фннаисискнм тако, како би се могао одржаги углед земље, а с друге стране да бн се могло номоћп овоме жалосиоме фмпансискоме стању. Од тога ја слабо што внднм у овом нама пот,нешеном буџету. С друге стране тражн се програмом нашпм упрошћење адмпннстрацмје, но мп на протнв видпмо сада заилетенпју адмнннстрацију а усљед нсте, нагомнлапо много чпновннштво, н то впднмо да је намножено највише у оним надлесштвима, где су највише и плаћени, а да ја тако доказ нам је Касацнја, Анелација, Државии Савет, Уирава фоидова и т. д. — Код свпх тих надлежателства пола године [сс — тако рећи — радн, а нола годнне се иразну.је. Мепн се чпнп, кад бн се хтело, да бп се могло преиоловитн но овпм надлештвима чпновништво, онда, . кад би се та тачка, о уирошћењу админнстрацнје остварила, иа место, где раде 10 чпновника само пре иодие, могло бн да радн о, алн да раде и ире и но нодне. Сад мн је најтеже да говорим односно најважнпје тачке, којом би се могло највпи1е да уштедп, а то је односно смањнвања стајаће војске, усљед увођења народне војске. Прсбациће мн се можда, да су данашње прилике унутрашње п на

странп такве, да треба што внше војске да издржавамо. То сам слушао н од нретходнпка, којп су противнп нашем мишљењу. На свпма тнма који траже већу војску, веће илате и веће чнповннштво, ја не могу другојачије да пм одговорпм, него да их упутим на оиу мудру народну изреку: „ирема губеру се и пружају." Камо среће, да је земља наша кадра својнм приходом пздржатн све ово чпновништво п сву војску. Ал кад знам да се издржавају н плаћају зајмовима, којп пз годпне у годнну расгу п које морамо кад тад да платпмо; онда такво газдннсгво, ја не одобравам н са њим се не могу никад да сложнм. Сем тога мн смо обећавали народу, да се установп прогреснвна нореза, и једна је тачка о томе ушла у наш ирограм. Један је предлог лапске годпне у томе иогледу поднесен Народној Скунштнни н Скупштина је свг бпла врло расиоложена према њему. Он је у почетку ноднссен, али је решавап на крају Скунштпискога рада, тако, да је бнло само прво чнтање и ннје бпло 5 дана, да буде п друго чптање, те тако је он остао нерешен. Даље ја мпслпм, да треба да се обуставе авапзовања чпновпнка, које је награђеио у толнкој мерн, да нпгде у другнм земљама тога нема. Ја не знам да се игде може иаћн началннка, капетана, ђенерала у оиште војннх н грађанскпх чинова тако младих, а са велпкнм нлатама и полож.дем, као што се могу наћп у пашој земљи, док се међутпм ми пе можемо нохвалпги са нашпм фнпанснским стањем, као што то могу друге државе. Ја нрпзпајем, да бп се са увођењем прогреспвног снстема порезе н са смањпвањем плата чпновппштву, -много чниовниипво ])азгњевпло нротпв наше нартнје. Но ако би мп то ираведно учннилн те ие би пздвајалп касту но касту, — кад би дакле учннплп нраведнн порез, од дна до врха, онда не бн бпо у овој земљн тај патриота, не бп био човек који би уздануо. Но баш ако би н бпло тога, ја нх не бн молно, јер то бн било иужио са друге стране: да у ирилпкама сличнпм као што је бпло прошлпх година, кад је вндело народно нреставниппно н влада, да је фиианспско стање оронуло, не због малпх пзвора у државннм фппансијама, иего због арамилука п крађе оннх којн су у прошлим годпнама са фпиансијом руковали. Па кад би и чиновннштво свпх сталежа осетпло то па својпм платама, на својој кожн, онда би наступпло то, да бн сваки у оваавнм прн.шкама бпо вољан да устане протпву кајшарлука протниу лоновлука н самовоље, п не бн ннједану бу^уће равнодушан као сада бпо, аио бн нрпметно очнте крађе и тптрање са народнпм^ добром. Дакле, гледајућн на иовећање дефицита у буџегу пз годнне у годину, слажућн се са г. Драгишом Станојевнћем да приходи нису баш толнки, колико је нзложено н да неће пзнегн колико је предвиђено, ђ то сведоче раиијц буџетн, једно то, а друго гледајући на опадање матсријалног стања у народу нз годиие у годину и да једна трећпна народа врло тешко илаћа иорез тако, да му се мора продаватп пмање и најнужнпје иотребе за порезу: Ја тражим, дакле, да влада н Скуиштнна овај буџет нодесп тако како ће одговаратп нрилпкама и околностпма у којпма се налазимо. п изјодначп расходе са пппходг.ма; ако ми то нећемо или не можемо, онда ће учнинтн неко другп. Не буде ли нико, онда ће то решити једна н то ирва неродна годнна, па ће биги иолак цнфара овпх у буџету само голе шаре и ништа више, јер народ нрп свој драгој вољн да но1 резу нлагп, неће је иматн платптп, а у оно што нема несме нико, па нн цар доватити. Дакле из овпх разлога, које оам навео, ја се у главном слажем са мншљењем одборске мањнне, н гласаћу за то мпшљење. Алимпије Ваеиљевић — Народна Скунштпна чула је пре мене један говор, о важностп '^вога иитања, које је даиас на дневном реду, с тога ја нећу о том да говорим, п ако ми је била намера, да п о том што кажем, иего одма ирелазим иа саму ствар. Овај буџет, како га је влада снремпла, п како га је одбор скунштинскн усвојпо, ироизвео је на мене веома жалостаи упечатак, колико својнм нагдим растом, којн мало одговара расгу прнвреде народне, голико још више, што ие виднм ни од стране владе, ни ,од стрдне скупштин-