Narodna skupština

СТРАНА 574

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ако хоћемо да се номогнемо. Не тражпм да ее уведе иореза иоред разумае шгедље еамо иовим пзворима, које морамо огиа леб, али тражго сам и тражим да се уведе трошарииа варати. која ће дејствовагп вао заштпта на нашу земаљску про- Као доказ да иаиомеием да гај дефициг ирема заврнзводњу а својнм прнходпма номоћи државн; тим пзвором нде шпом рачуну за 1889 ие пзносн више од 4 мплијуна иосле се ближе буџетској равнотежи. Г. Васиљевић иоменуо је даље 10 мнл. пз годнне 80. За ирошлу год. још нема завршних п Руспју. Као руски ђак н иитомац г. Васнљевпћ зиаће врло рачуна, али ја у 1&90 години тај дефицпт већ предвпђам, у добро, да у Руснјн онако како цар н мннпстар хоће, тако се сумп од 5 мплијуна дииара, као мањак иа анујитетнма. Ја го и ради. 0 свакој новој годинп г. Впшн.еградскн објављује наравно могу само нриближно да кажем, јер сви нриход п ннсу Јевропн да удара ђумручпну са 5 °/ 0 впше. Руснја нема тр- још паилаћени п у касу државиу уиесенп, шго још има да говачкнх уговора, па може своје царпнске ириходе да нодпже траје до конца аирпла; т. ј. до завршетка рачунске годпне како хо!-е. То, н повољио расположење н снмпатпје Францу- 1890. Ја дефицнт вндим у томе, шго сриска држава данас ске, прн зајмовнма учннило је, те су данас руске фиианспје дугује иа ануптетпма до 5 мил. дпн. То је за 1890 год. Ревраћене у поредак, на н оиет још ие у потнун иоредак. цнмо да се мпинстар финаиспја лане иреварио, те је дефицит Ја ћу, госиодо, с тпм у вез.1 да кажем још и ово, што од 4 Ф^тичких скочио на 5 мплпјуна дпн. Оволпку грешку сам тако нсто и лане иоменуо, а то је, да државие иотребе Ј а увек Р адо "Р имам " а се ' Ј е Р с Р азме Р н « ДУ ил У » Т Р"»-' 1 У расту пз годнне у годнну. Ја као минпстар финанспја, кад се г Р ешк У М0Г У У век да У ч,,не " иајувиђавнпјч мпнистрн у Фраигод састављају буџети по струкама, тражио сам свагда да бу- Ц У СК0 Ј 11 Енглеској. џети буду сведеии на минимум потребних пздатака. За свој Поред овог дуговања са анун.тетима ми немамо даљега буџет тежно сам да га сведем на најмању меру п доказаћу новог дефицита, јер нашн боновп су смањенн ирема 1889 года је ва мом буџету тако н учињено. Међутнм, госиодо, буџет динп. Ја дакле остајем ирп томе, да је дефпцит за год. 1890 нпје ништа внше, него израз система владавине, нзраз свнју У 5,000.000 дннара, и ја прпаам ту грешку коју ми оиозиустанова, и свпју закона, који постоје у земљи. А, ако се ти Д п Ја пребацује драговољио аа се, прпмам да се увек могу у законн у основи не измеие, не може се буџет расхода сма- дефпцпту преварпти са ти 2,000.000 динара. За мене је њнватнтако, да се прогнвно постојећпм законима државне уста- доста то, шго је дефицнт који сам ја затекао, н којн је нмао нове иотсеку; јер потсећп једну установу тако да не може најмање да скочи на 11, 12 а можда н 15,000,000 дин., снао да жпви н да свој задагак вршп, то је највећп раскош; боље нсиод иоловине, као што сам н лане тврдио. То је усиех, је укннутн је, затвориги је, него ли је иотсећи тако да не к ојн смо ја н мојп другови фактпчки иостигли. Рачун, који може да ради. Н. пр. дати једиој царннарници тако мало ор- Др* Драгвша о дефпциту по својој вољп градн, изишао бн на гана, да се кријумчарењс шпром развпје —то би била најлуђ > ! то . Д а Ј е нанредњачки дефнцит још порастао са од)зимањем фиианспска иолптика. " мононола п железнпце. Тај је рачун нсто толико тачан, коПоменућу вам сак два ирнмера, како наш буџет расте. ' лпко 11 " 0В11ка да је б У џет 1,асхода "Р 01 ' Т0 еко ' ,мо у 46 на И он расте, господо, на оспову закона. Узмите буџет мпнн- ^ милијуна - не водећи ирп томе нпкаква рачунао уношењу старства нросвете. Он расти иа осиову спстема школске нас- Д РУ Г0Г и Р 11Х °Д а монопола дуваиа, соли и железница у буџет■гаве, заводе се све нове основие школе, постављају се новп ск " п Р е Д1 1ач У"- Ја ћу у осгалом после прећи на иоједипостн учнтељи, ирофесорп, и онда буџет сваке год. расте, новпшице 11 казаги колнко Ј е ова Ј буџег увећан оручним расходпма ирофесорских п учитнљскнх нлата расту из годпне у годину п Р ема ирошлогодшињем. на основу закона. И тако буџет просветнн скаче сваке годпие Д а сведем, господо, свој досадањи говор. са цо 300.000 дниара сам собом иа осиову закона. Друго, Дефнцнт којн сам наследио у 10,000.000, тај се дефпирпвредне установе тако исто захтевају да се буџет дотичиог иит дао смањити па иоловпну само враћањем мопоиола н жеминистарства иовпси, тако н. ир. рудннци државни, пош ге н лезннце. За остали дефицнт-од 4, па рецимо баш и 5 милнтелеграфи п т д. Ну да не ндем даље са овом стварп да не ЈУ иа ( 110 досадањем рачуну за 1890) даје се уклоапги на бих улазпо у појединостн. два начнна : штедњом, у колпко се то без повреде државних Да бих одговорио на пнтање, које је г. Дршша поста- ,10СЛ0Ва даје ,13вести ' а ту Је ев0 11 Ск У Ј,шг " 1,а " а иека сва *У вио, колпкије дефицит? ја 1,у да иотсетим на лањскн буџет У с,аиов - у це "" 11 ,1ека "Р ема томе ч,,,ш У шге Д/ - у оиолико У н да вам кажем, да дефпцнт ио буџетском иредрачуну пзноси К0Л1,К0 те У сганове М0Г У У шгеда иодиетн. Међутнм финандо 4 мил. дин. Одмах ћу да кажем и то, да се дефицит не даје С,1 Ј СКИ ° А00 Р у коме седе ваши иза0 Р аиии " У ве Р"° се Ј е > Д а иадрам ни одмерити. То ппје могуће ии једном миннстру фп- све У штеде к0 Ј е се у и °Ј е Д ин,,ш иа ртијама могу чинитп нису нансија у великпм и образованим јевроискнм државама, а камо такве да се њима може дефпцпт да уклони. И ја тврдим гос ли у земљама са овако слабим статистпчкнм иодатцнма у ру- и0А0 ' да се Л1те Д њ011 ирвма оваком стању државие управе не кама. Што је пзвесно то је, да дефпцит још постоји н да он из- м0 ' ::е б У џет АОвест " у Р авио ' геж У. 110 мом Вуцет се носп 3-4 милијуна динара по буџетском нредрачуну. И сад може и0,, Р авит " само иовим жртвама а те жртве иаравно ако тај дефициг покаже се са 20-25% већп, то је само стога, морају ста Ј ат " у с Р азме Р и са ^ривредном снагом народа, п што нпсмо у стању да у току године наплатпмо све што је Ја могу вЛ сада Аа Вам КаЖем ' Да " змене 3акоиа 0 ,10рези буџетом иредвиђено, и то не стога што је народу нсмогуће да 11 закона 0 т Р оша Р" и " иеће иовредитн привредну народну платп-ја то смело могу да тврдпм-него с тога што нема ор- снагу ' Ја тв РД им . Д а ће Ј аче пореске терете пматп да сносе ганизоване фпнансиске администрације за благовремепу и гачну сам0 11М У ћш1 Ји људп а сирогпњи ће се још олакшатп, нове тронаплату државних нрнхода. Хоћу да кажем и оно, "да овај шар " не иак Д е Ј сгвоваће шта више к Р асио иа Д омаћ У и Р оиз " иросечни дефицит од 4 мил. дпн. стоји п данас као што ее в °Д њ У'Ј е Р ће У ствар " ноказати се као заштитна царина. показао у 1889. години, јер у колпко расту иоједини државнн Господо, иоред овога ако хоћемо да нмамо иравилаи нриходп, према податцима које нмамо, од дувана, соли и же- иоглед на наше фннансије, ваља да оценпмо шга имамо да љезница, у толико расту п расходи државни тако, да можемо очекуЈемо у ндућнм годинама. рећи; Растење нрихода и растење расхода иокрнва се у оно- Монопол дувана солп п жељезница из године у годину лико у колико бп дефицнт растао са растењем расхода држав- дају све веће и веће прпходе, а поред њпх ја главао тежпних, и ирекорачевањем иојединих кредита. Дакле да сведем ште полажем на ђумрушну. Ми до конца 1892 год. не мона ово: дефнцит по буџетском предрачуну нде просечно до жемо пмати знатпо впше ирихода него шго смо ирошле годиае 4. мнл. а може порастити са 1—2 мил. дин. само ненаила нмалп, јер смо иритешњени нашим трговинскнм уговорима. И ћивањем прпхода од неиосредннх пореза на време. Успело се дотае нам је одиста тешко да наше дефицнте сасвнм уклодакле толнко, да се наслеђенн дефнцпт од 10 милијуна сведе нимо. Јер царински нрпходн који сиасавају Русију, Грчку и на иоловнну. Питање је сад, да лн се друга половииа дефи- Румунију спасла бп и нас. Онога даиа кад нстече рок нашим цита даје уклонпти само кресањем буџета нли морају нрлдоћи трговачким уговорима и без обзнра на то далп ће мо закљуи нови нзвори. Моје је уверење да се дефицит даје избећн чивагн иове уговоре или и нећемо, ако се само наиустн