Narodna skupština

СТРАНА 586

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

весно је иотрошена као што рекох, да нодмнри дефиццт за прошлу годину. Ну да идел даље. Такво газдовање; такво фпвансоваве, као што сам ја овде ио аваиичним иодатима у самим дифрама г. миипстра финансијо. нреставпо, узрок је, те мн иеиресгано идемо из зајма у зајам из дугова у дугове. Г. д> агнша Станојевић такође је иоменуо то непрестано задуживање иаше државс. Ну ои је то урадио врло овлаш. Не зиак , у којој је намери он стрнао сва задужења у једиу гомилу; казао у онште: како се задужујсмо; како иравимо дугове које је врло иатриоики осудио. Ну кад је реч о томе дозволнте ми да нзнесем задЈжења, која су учињена у најскорпја времеиа, да изнесем задужења, која су учпили радикили. Ево зајмова, које су учннили радикали, од како су на зсмаљској унравн. Оии су носле савезие владе нзгласалн зајам од 30.000.000; другн зајам за отк^-н мононола дувана 10.000,000 трећи ; за откуи жељезничке екснлоачације 26 666.000 четвртн; за наоружање 10,000.000 пети ; за откун моионола соли 6.000.000; зајам за државну жељезннцу 3.000.000 сад иредлажу; нмају нривременог дуга 5.000.000 на бонове; оио што сам казао да дугују оној установи 2,000.000. Дакле без оних 6.000.000 код Народне Баике иоје ие1>у да метем вама у рачун, јер можда Је имао г. Хоскнје рачуна да се задужује Нар. Баици; дакле скуиа радикали су задужили земљу са 101.000.000 динара, Ово је чист рачун; ја би се радовао ако бисте ви доказали да је друкчије, ^ер би лакше бнло свима намн, а не само вами радикалима. Ну без сумње толико сте ви радикали задужили ову земљу за не иуне три године ваше владавине. Г. мннистар фииансије, нодносећн овај буџет Народиој Скуиштиип, разуме се да је знао колнко се држава задужила, иа да бн 310дннје изгледало за радпкале н владу, да се уираво не бп знало, ко је правпо колико зајмова, метнуо нх је све у гомнлу. Г. мннпстар фпнанснје имао је сад доброту да ие ноброји ануитете иа зајмове иосебиц«; међутим нрошле годиие побројао нх је у буџету све и иарсчпто се похвалио тпме, како је буџет тачан п нотиун, и како ире њега пнсу се у буџету ређалп сви зајмовп и ануитети. А као што видпмо ове годпне г. мннистар нашао је за добро, да метие све ануптете у једну цпфру од 19 милиоиа динара, ие казујућп редом оволпко за ово, оволнко за ово задужење. Наравно кад бн се то казало, онда бн се видео јасан рачун радикалиог задужења, н некако не бн изгледало згодпо вндети, да су н раднкалн направнлн зајам 101 милнои динара!! На нослетку, то је ствар г. миинстрове тактнке; цифра није иорасла за то, ну иа свакн начии, да је добро да знамо колико смо у опште дужни; добро је да се зна какви смо сви билп уирављачи у овој земљи. Ја држпм да треба да се зиа, како у томс стојнмо, н за то сам сматрао за дужност, да нзиесеи, какво је стање иашег задужења под радикалнма. У осталом ја нећу бити неираведаи, Ја ћу казатп и колико су ову земљу задужнли наиредњ1.цн, а колнко лнбералн. Не бојте се за го, ја 1.у све казатп тачно (4_>је се нз већнне: није иотребно, знамо мп то). Лпберали су за десет година владавпне направилн Зо мплиопа дуга, већниом унутрашњсг зајмаито због два рача, _и добилн независност и ослобођење браИе, и ирииремили ироглагиење Ераљевине. Наиредњацн су нас задужнлп са 250 мнлноиа дннара за седам годниа. Кад сам иочео о овнм зајмовнма да говорим, да снецијално проговорпм неколнио речи о нрошлогодишњем зајму од 26 мплпјупа дипара, да ироговорпм за то, што је о њему говорпо п сам минпстар финансија. Може битп ви ћете рећи, да то не спада у говор начелне дебате о буџету; ну ношто је г. мннпстар фвиаиснје говорпо о њему п лањске годгие, п иошто га спомиње и сад, да кажем иеколико речи, како стојп у том иогледу. 1. миинстар финаиспја — као што се видп пз овог његовог пзвештаја од 3 иавембра 1689 год., кад је тражпо да му Народна Скунипина одобри заЈам 26 мплиона дпнара, рекао је па шта ће да унотребп тај зајам. Ви се сећате врло добро, да С5!о ми од странс оиозицпје билп у једпом делу противни том зајму. Казали смо да треба учннити тај зајам само онолпко, колпко греба исплатпти железницу; а за остало

што је нреко тога, н што се тражило да се исилате неке иодужице, ми смо казали: то не можемо одобритп, ено вам буџета, н оданде тражпте, а парочптн зајам не можемо одобритп Г, миннстар фпнанспја, да би вас убедно о иогребп тог зајма, казао је да ће зајмом од ефекшвних 26 милпјона дпнара иснлатнти : железницу; све бонове у течају; сив дуг Народној Банци; лутриске куионе, дугове ао текуКим рачунима, железничкн моет, ексиропрнјацију и иампритп трошкове око проширења н оправке железиичке станпце у Београду н Лапову. То су речп г. мипнсчра финансиЈе, кад је хтео Народну Скупштину да \беди, да тј еба да одобрп тај зајам. Па мислпте ли ви да је он то п извршиог! Ево садашњег нзвештаја, у коме он каже: рачуни о томе налазе се нред Главном Кеитролом; кад буде Главна Контрола готова, она ће поднетн свој извештај о томе. Шга то значи, кадминнстар једпе годпне цитира на пгга ће зајам уиотребити, а друге годпне заклања се за Главиу Контролу н велп: она ће вам рачун казатп?! Г. министар финаисије, кад је примно по том зајму суму новаца, н зна на шга треба да је иотршио он је смео и иотрошпгн тај зајам само на то, и иошто зна па шта је нотрошпо, треба п нама да изиесе тај рачун ; да видимо и ми далпје употребио зајам иа оно, иа шта је Скунштпна одобрила, а не на што друго. Тошго Главна Контрола нма да ноднесе рачуне, то је по Уставу друга ствар. Мнпнстар фииаисије има дужносг да иодиесе рачун о свом раду ; а Главиа Контрола иодносп рачуне од своје стране носле две годипе, -да се види како е\ текли државпп расходп. Дужност Главпе Коитроле пе ослобођава мпнистра, да н он ие изврши своју дужноот, да нам каже, шта је он урадио. Као што рекох на сваки начип, не може бигп да г. минпстар фнпансија не зна, где су му те наре; нема месга да се заклања за Главну Контролу. Међутпм ја вам могу казагн, по звапичном извештају Нар. Банке ннсу. илаћенн свп куионп, осгало је 77.000 дпнара, п ако је мпипетар приликом дебате о опом зајму обећао, да пе их све илатити. Тако исто зпам да ипсу нлаћепн сви боновп, п да нх има неилаћенпх 7 50.000 днн. То је свега 827.000 дип. После, иознато мп је, да нпје ирошнрена станпца у Београду н Лапову. Нп ту дакле зајам нпје иотрошен по закону и скупштпнском одобрењу. Ја зпам да ннје ударено нн мотпком иа ироширењу стаиице у Лаиову. Дакле ове суме, кој ;■ су нарочпто п на те цељи одобрепе, инеу уиотребљене на оио, на што су одређене. А бнће тако н још из тог зајма. И ја на ово ударам глаеом, нарочиго за то, шго ее зна да се ио Уставу не сме нп једна еума, одобрена буџетом нлп здконом за једну цељ, утрошитп на што друго, То нароипо вредп код зајмова, којп се за иосебнс цељн закључују. Као што вндимо, закон није извршен, зајам није упо1ребљен онако, како га је Скупштпна одобрпла. Г. минпстар ипје пзвршио опо, што је Скунштшш обећао; потрошио је новац на нешто друго, или о.ворено говорећп, на ионуњавање дефпцита, као што еам вам и лане казао, да ће бнтн да тај зајам није употребњеи онако, као што јс г. мпнистар обећао, и 10 налазпмо и у пзвеппају п еироводном ипсму г. мпиистра финанспје, за овогодишњп буџет. Пород тога да се још заиптамо, како је извршен тај зајамУ; да лп га је мнннетар пзвршио, по оном курсу н интерееу, којн је Скуиштпиа одобрпла, или иас је тај зајам стао далеко впше. Вп зиате, коликп је курс н ннтврес Ск\пштпна одобрнла. Ја вам могу рећн, а на нослетку кад Главна Кошрола поднесс рачуне, плн до године у завршном рачуиу , впдпћете да је ирскорачена цифра, коју је Скупнпина одобрила за то. Жуисапси и нитересн, илаћени су миого внше, зато нгго је миннстар фннаисије узнмао ирнвремене нозајмице и на њпх илаћао питерес кредиторима. Не зиам хоћу лн се преварнти, ну биће да ће интерес са жуисапсима и ипаче бпп: до 17/., а пе као што је одобрила Скунштииа. У осталом ја то кажем; вп ми сад можете и не веро ватп; пу кад будемо бпли у стању да дпгпемо завееу са тнх рачуна, а то ће битн до године, онда ћете се и вн уверптп, да је овако ка што рекох.