Narodna skupština

61 САСТАНАК — 8 ФЕБРУАРА

СТРАНА 709

лица, које одреди Главна Контрола, и два лица, која одреди одбор дотичне општине«. Чл. 14 3. (у прој. 126). да гласи; „Сви државни рачуни, које овај закон затече у Главној Контроли незавршене било да је рад по иститима отпочет, или не, тачно ће се потписаги и предати, под надзором Главпе Контроле на рад нарочитим чиновницима, које ће она изабрати у својој општој седници«. За тим да дођу овде још и ови нови чланови: Чл. 144. Ови рачунопрегледачи, који могу бити и пеизионари, или чиновници на расположењу радиће ове рачуне за награду, који ће им одредити општа седница или као дневницу ији одсеком за поједини рачун према величини и тешкоћи рада." Чл. 145. „Сва права и дужности рачуноиспитача Главне Контроле по овом злкону, припадају и овим рачунопрегледачима; но време проведено у овоме послу неће им се рачунати у године службе, ако нису на расположењу, нити ће имати права на периодску повишицу*. 4 .1. 146. „Главна Контрола одредиће своје рачуноиспигаче, који ће управљати овим радом и држати надревизију над израђеним рачунима и који ће као државни тужилац подносити предмете Главној Контроли на суђење. где то буде потребно. Ови рачуноиспитачи дужни су прегледати рад одређених чиновника, давати им упуства, старајући се, да се цео посао што брже сврши, а за сваку неуредност и негачност у раду истих чиновника извештаваће одмах предссдника Главне Контроле, који или ће их сам казнити, по овом закону, или предмет њихове кривице изнети општој седници на решење". Чл. 147. „Сума потребна за плаћање награда овим чиновницнма ставља се у буџет Главне Контроле као ванредни издатак искључиво за ову цељ и само за време докле се ови рачуни (чл. 143 оаог закона) не ирегледе". Чл. 148 и 149. (у пр. 127 и 128). Нримљени су по нројекту. Иред чл. 149, заглавље XIII» постаје „XIV". Саопштавајући вам, Госиодине Министре, све горе изложене примедбе Државног Савета, част ми је и овом приликом уверити вас о моме одличном поштовању. председник држ, савета Др. Докић с. р. Потпредседник — Пројект овај упућује се секцијама. Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду продужење претроса буџета. Изволте чути известиоца. Известилац М. Марковић чита партију под V Благодејање. — Одбор је мишљења да се на питомце место 70 000 дин даје 50.000 дин. и тиме да се уштеди 20000 дин. На питомице и питомце виших школа место 150.000 дин. да се сгави 120.000 дин. дакле да се уштеди 3 0.410. Ми смо на ге питомце виших и средњих школа метули ону цифру, која је била прошле године а то је 12 0.000 дин., али сад унапред изјављујем у име своје и одборово, да ако нам министар покаже колико се данас Фактички троши, ја ћу примити већу цифру. Витомир Младеновић — Ја сам хтео неколико речи да кажем о овој тачци на благодејање. Доисга кад помажемо у овој земљи све што иде на љену корисг, онда ја мислим да у први ред може доћи ова тачка о помоћи државној и сиротињн школској. И кад се узме на ум са каквим тешкоћама ови ђаци добијају то благодејање, онда тим пре можемо ову суму одобрити. Ово благодејање, не могу да добијају они ученици, који имају из три предмета тројке, него то морају да буду врло добре и одличне оцене; ово се благодејање не даје ако гаквих ђака нема, већ само ако их буде. Ту има извесних граница колико им се може да изда, тако у III разр. ђак прима 10 дин. у IV 12, у У 15, у VI 20, у VII 2 5 дин. месечно. Професорски савет ипак решава да те суме може и колико до највише мере да издаје. Сви ђаци, који ово благодијање примају, то оу сиромашни ђаци, обично из сељачког и занатлијског сталежа, а одлнкују се и владањем и науком. Ја мислим да не треба овде да штедимо и да то треба да учинпмо, и да одобримо

ову суму по пројекту, јер шго их ми више помажемо, то ћемо имати више одјичних чиновника, учених грађана, јер оно време које су нровели ги људи у школи, свакако као одлични ђаци, одлично ће и земљи послужиги. Према томе, дакле, ја мислим да на овој партији не би гребали да штедимо према користн, коју од њих можемо да очекујемо. Још да вам напоменем да ми ово не можемо да издајемо у случају кад такзих ђака нема.мо. Ја ћу да вам наведем иример, где сам ја морао и вратити једну малу суму државној благајни, јер није било толико ђака да су погпуно врло добри и одлични да све издам. Са ових разлога ја молим Скупштину да она одобри ову позицију, коју је предложио мшшстар за сиротне ђаке по средњим школама Министар просвете Андра Николић — Госаодо, молим вас да се разговор ие растура, н да разшкујело позицију о државепм питомцима на сгранп од позпције благодејанаца у иашнм школама. Како је п о једној п о другој позицпји поведепа реч, то ћу ја најпре говорпти о једној па после о другој. На државне иптомце одбор предлаже уштеду од 20.000 дпнара, значп да одбор смањује ту позпцију од 70 на 50.000 днн. Ја вам могу казатп како то стање данас стојп. Питомаца, који уче о државном трошку, који су већ уппсанп у школама у туђннн, пма толико, да се на њих трошн мало внше од 60.000 дин. Дакле остало би 9000 дпн. Према томе могло бп да нзађе да ми овим људима, који су отпочелн да се школују, јавимо да пм се то обуставља, и да их позовемо натраг. То није немогућно извршити, али ја држпм да ]о ннје корисно н екопомно, јер бн значпло од уложеног канитала не видети корнстн п онда би значило да је улагање капитала било бссмпслеио. Онај којп је послаг да учи, послат је с намером да од њега држава пма доцннје какве користи и кад се он сад вратн, то бн значпло да је досадашње трошење било без икакве користн. Молим вас да узмете у оцену то, да одборска уштеда овде значн управо једно трошење, а не штедњ}. Што се тиче самога малог впшка који тражим за ову годпну, ја га, господо могу да правдам врло лако. Нама може да искрсне стручна потреба за неку ствар, онда бп бнло врло незгодно ако тако затворнмо буџет, да на прплпку ове годпне не можемо послатн ни једног интомца. Нрво дакле не би било корисно затворитн буџет тако, да се некн број интомаца мора вратитп, а д^уго не би бнло разложно, да се ни један впше не може нослати. Јер ви не можете предвндитн, да у току 1891 г. неће требатн нп један пнтомац да се иошљеЈ То су иотребе научне, ирплнке случајне, то се види тек кад се случај јавп. Међутпм, господо, овде долази још једна друга важна ствар: на иитомце има већ 60л,00 дин.ангажованих; алиу овим одељку буџета пису само државнн пнтомцн; овим одељком буџега треба да се да могућностн н за усавршавање нрофесора, а то је једна од веома осегнпх потреба. У дапашњим приликама, где пма врло много нолитичкнх и економних послова, у Скуиштинн не стнже се да се занпмамо о просветним иословима, алн то мора да буде до године, кад у та пнтања морамо унети доста рада и пажње. Ви сами треба да желнте да се за просветне законе п послове спрема један начнн рада, којп уј;\мчава мпого боље усиехе тнм нросветнпм пословима. То на други начпн неће моћи бнти, него пошиљањем на страну црофесора, људи којп су се показали склонн учењу и кадрн да уче, људи, за које се добило уверење да ће корпсно употребнти ирнлнку, која пм се пружа да они сами нешго науче, илн да нросветне прнлнке другог образованнјег света упозпаду. Таквн људн моћи ће да у комнснјама или одборнма о просветнпм иословима доносе умесне и наметне иредлоге •, а овнм нутем, овом уштедом, то би било апсолутно затворено. Отуда бн свакојако бнло штете, јер би била одузета могућност да се што боље спреме она просветна иптања, о којпма се мора до годпне Скуишт. занпмати н то веома много. Дакле сводим разговор на ово: не треба решити ствар тако, да се неки интомци врате, не треба решити тако, да се апсолутно затвори могућност сваком одашиљању нових питомаца, п још не трсба решитн ствар тако, да се апсолутно затворн могућност да се шаљу професорп на страну. С тога ће^е вн учпнпти много боље, иравилннЈе и еконоиније, ако оставнте ову