Narodna skupština

СТРАНА 806 НАРОДНА СКУПШТИНА,

Лист се узима против закона. Новиаар тужи тога чпновиика, и сад надлежни суд треба да казни аа основу закона о штампи, а не на осиову тог другог. Ја држии да би то требало да остане, како одбор цредлаже Адимпије Васиљевић — У делом иросветном свету признато је начело,да је штампа контрола на јавннм иосло вима, за то се њој и гарантује слободно кретање; јер како ће она да врши контролу, кад они над којима оиа ту контролу врши, они јој се свете. Што се тражи овде у нроје кту, кад се може лнст узантитп н каже се : да се онај чпновник, којн мимо закона узанти лист, казнн ; ја се чудим за што миннстар брани чиновнике, којн доиста нротив закона раде. За и1то узаићава лпст кад нема узрока, то значи да радп мимо закона. Зашто да се такав чиновник, којн иротив закона ради не казни. Ја држим да то треба да остане, да сс заштите колико толнко слободе, које је бајаги Усгав гарантовао. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Морам г. Машић; да одговорпм, да што се тпче тужаба чиновнпка, кад злоуно требе своју дужност, да је то много боље регулнсано у за кону о чннов. грађ. реда, него што бн се то могло овде у закону о штамнн учннитп, Казие су тамо много сгрожије, него што су у овом нредлогу одбора. Морам да се чудим г. Васиљевнћу, што износп гакве разлоге. Он каже да је овде јасно одрећено, кад нма услова за узаићење лнста. Пре свега морам ноновитн своје Сјђење како може да каже да је јасно, кад се овде каже увреда, то суд нма да реши. Један пут иолпцајац мпслп да је нешто увреда, а суд мнслн да није. Зар онда нолпцајац да буде кажњен за то. То је једиа аномалија. Г. Васпљевић имао је прилике да то мишљсње у Држав. Савету заступа, алп тада није нзгледало да бн опозиццја хтела да уведе у закон оно, што не би служнло на част самом законодавном телу, јер каже да одговара полицнја, за то, што је нешто мислила да посто.ји, а суд нађе да 10 не постојп. Понављам да на то нпкако нг бих могао прпстати. Известилац — Ја устајем да проговорпм још једном о одвојеном мпшљењу, које смо изнелн ја, д-р Диннћ и Илиџановић. У почетку изгледало је да ће мннистар да прпми оно што смо предложили, јер ми смо иоднели ту редакцнју да бн дали још ,'едан услов за слободну штампу, алн је иосле од\стао, јер каже да у самом Уставу стоји (чнта): „Алн у тпм случајима власт је дужна за 24 часа о извршењу забрапс спровести дело суду, а овај је дужан гакође за 24 часа оснажнти или поништнтн забрану". И ако нисам нравник ја сам распитао од наших ирвпх правника н они су се том прнликом изјаснили да Устав не спречава да закон иде још даље но Устав. Не би се смело ништа протнв Устава. Али кад он 10 не каже то може да уђе у закон. Напослетку то је у свима напреднпм земљама. Ми смо ималн закон о штампн нанослетку то је рсшеио науком правнои да се увек туженом даје ираво да се жалн Касацији. Ви ћете доиустити дп Касационн Суд, што није редак случај, где седе људн са ве ћим знањем н нравним нскуством, често пониште решење првостепеног суда. Према томе, кад се такви случајевп дешавају, кад то Устав не забрањује, и кад је то већ било у зак. <> штамии од 1881 год., онда нитам зашто да не усвојимо оно што је било нре 10 год., и што постоји у свима напреднијим земљама. Министар ун. дела Јован Хаја — Г. пзвестилац није ме добро разумео. Ја сам казао, да не бих пмас ништа протин тога, ако би се усвојило одвојено мишљење неколпцине чланова одбора , по коме би се уредник могао жалити Касацији кад би суд одобрио забрану иолнцијску , али сам обратио паа;њ\ Скунштиве, да ја скидам са себе одговорнсст, ако би ко казао да то није ио Ј^ставу, јер се ствар отеже преко Уставол одређеног времена. Толико објашњења ради. Потпредседник Објављујем да је иретрес свршеп. Прпступа се гласању. Гласаће се за чл. 14 по пројекту у ко- ! лико га је г. министар измепио. На тачку о качни г. мини-

- САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

сгар није иристао. 0 њој ће се засебно решавати. Изволте чути чл. 14 са изменама па које је г. мпнистар пристао. Известилац чита: Члан 14. „Ко учиии иротпвио члаиу 10, 11, 12 н 13, казниће се са 100— 300 дпи. п го власник за себе, а одговорни урединк за себе, а ако њих нема, онда штампар. Ако новчану казну , којн од њих не би могао платити, замепиће му се загвором, рачунајући по 10 дин. на дан." Потпредседник — Стављам на гласање: ко је за то, да се прнмн чл. 14, како га је извесгилац ирочнтао, нека изволи седетн, а ко је ирогпван нека устане? (Већпна седн) Објављујем да је већнна седела н да је усвојеи члан 14. Известилац чита чл. 15 по предлогу министровом. Одбор је тај члан изменио овако: (чпта члан 15, по нзвештају одборском). На ову нзмену г. мпнисгар није иристао. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Пре свега изјав.иујем да сам прнстао на примедбу Држап. Савета, да место »млададачки дом" буде „крал^евски дом«, а.ш се не бих могао сложити са миш.Бењем одблра из ових разлога. У уставним моиархнјама свакп грађашш треба да буде потпуно слободан према Уставу. Никако не треба се сматратн да јето каква привилегпја, него је то обезбеђење, кад се сви чланови краљевског дома подвргну днсциплини старешине, шефа краљевског дома, држим да ће се боље обезбедити интереси и монархије и династије и владајућег краља, ного кад се овако, као што је одбор прелложио, сви чланови прогласе да су прости грађани, и заузму места, која могу слободни грађани заузети и радити оно, што слободни грађанн могу да раде. Не треба сматраги да је то привилегија кад се огласи да су чланови краљевског дома подвргнути дисциплини шефа, самога владајућег краља, него треба сматрати да је то ограничење, које је у свима монархијама корисно па и код нас. С тога, дакле, нисам могао у одбору пристати на њихову редакнију, него сам пристао на ону, коју је Државни Савет предложио. Михаило Поповић — Ја кад сам наишао на чл. 134 Устава, нашао сам у њему да по томв члану ниједан члан краљевског дома не може бити министар, ја сам тај члан признао као најумеснији члан с тога, што мислим да је зарад напретка монархије потребно да блиски рођаци владаоца немају права, која имају обнчни грађани, о томе не би требало говорити, јер мислим да је разлог свакоме јасан. Ја погпуно разумем чл. 134 Устава, и кад је он ушао овакав какав је у Уставу, онда не разумем зашто се одваја из породнце краљев отац и мати ? То је не само противно интересима наше земље, него чак и гледишту нашега народа на породицу. Код нас се не да замислитн породица из које би били искључени родитељи. Дакле и према самом значењу породице и према интересима, које земља тражи, потребно је да уђе ово овако, као шго влада предлаже, јер ако усвојимо ово овако како одбор предлаже, не само да нећемо имати користи, него ћемо имати и штете. Може бити да би нама изгледало да се чланови краљевског дома дегредирају и доведу на мањи степен, али мени се чини да ће од тога ту битн далеко веће штете, јер они онда могу заузимати сва она места, која може заузети један обичан грађанин и да им се право и могућност да се служе свима срествима партиским којима се служи и обичан човек. Ја мислим да не би требало допустити да један близак члан краљевског дома дође у такву могућност која, би кварила лепе односе између народа и круне, који су тако јако потребни за правилно развиће једне монархичне државе. С тих, дакле, разлога, ја мислим да не би имало смисла да се родитељи иекључују из породице, а то је противно и појмовима нашега народа о породици. (Чује се: да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скупштина да се реши ? (Јесте). Јоксим Павловић — Ја потпуно уважавам и примам разлоге поштованог предговорника г. Мијајла Ноповића. Ја смат-