Narodna skupština

СТРАНА 822

злику пзмеђу клевете н увреде, како је ту разлику квалифпковао сам кр»в. заков. По предлогу г. известпоца изгледа, да би се у том погледу моглн ослонити иа дефииицију у крив. закону. У крив. зак. клевета и увреда нпсу ошгро подељене; та два иравна иојма врло се често прелнвају један у други, тако да не само нижи суд, него чак и највиши није у стању да одреди у ком случају дело долази чисто нод клевету плп увреду, или је чак оио некакав мелаож та два појма ! Више пута, као што ће бити иознато многима од вас, неки о.' урединка страдалн су само за то, и ако би доказали да оно што су говорили стоји у нстиин и да не може бити разговора о клевети. Онп су били кажњцвани за увреду, јер веле, внди се намера за вређање, ноје остао само на томе да изнесе праву нстину, иа ма она бнла и непријатна. На тај начин кад уредника нису моглн казаити за клевету, онда је долазнла у помоћ она одредба крив. зак. где се каже, да се у том случају може казнитн за увре/)у. Дакле, ако оставимо овако, оида журналистнку нн у ком случају нећемо осгавитп одрешеипх руку, да се бавн но ономе за пио је и позвана, јер и тада они људи, који су чисту истнну говорили, биће кажњенн. С тога гледишта морамо да бранимо и оно што је напоменуо отаа Марко и мој поштовани професор г. Алимиије, да ми морамо да чувамо част, ми треба да оетавимо журналистику да брани оно зашто је и нозвана, али да не улази у оно, зашто нпје нозвана. Дакле, кад буде речи о клевети, која се наносч јавннм органима, јавним раднидпма, ту треба штампп да пустимо слободие руке, и да се сви наводп могу доказпвати. Јер доиста, госчодо, ниио не може тако с правом битд позван да води рачуна о јавним посланицима као штампа, алн кад је реч о прпватном човеку, о његовом домаћем породином жнвоту, шта се то тиче штампе, за што да је пустимо. да о томе говорн ? Хоће ли овој земљи битп боље, ако се онј упушта да критпкује поједцне нриватне људе и њихов домаћн живот ? Ту, у том случају, треба да забранимо штампи да се тпме сме бавпти, п да јој не дамо да може доказивати онда кад је клевета; управо треба је лпшнтн да доказује тако штогод. Дакле, ово сам хтео да кажем. Ако хоћеге слободн\ штамну, онда треба јој дати све оно на шта има несумњиво ираво. Да бн то могли знати, не смемо се ослонити на до садању дефиницију нзмеђу клевете и увреде ио крпв. зак. него морамо унеги овај нов иојам, јер он дели ту разлику. У том случају греба донустити штампн да може доказивати клевету, кад је доказује у иогледу рада јавнпх органа и посленпка, а да јој забранимо свако могуће тврђене и доказпвање клевеге, на н да је може доказати кад се тнче појединаца н приватнпх лнчностп у ногледу њиховог домаћег живота. Панта Срећковић — Ја мпслнм, што човек мање речи може да каже то је боље, за то ја нећу да се уиушгам у дуг говор. Истина и част то су разнн иојмовн, на пр. један човек крнтикује другога човека, а ту само разумем јавног посленнка, јер мн треба потиуно да зашгнтимо нриватног човека, јер кад није слсбодно ући у ирнватну кућу, не сме се онда ни иородични живот у штампи износити То не треба пуститн ни да се доказује, но чим се наппше одма да се казни. То треба доиустнтн само за јавне органе. Истнна н у исто време часЈ кад вп о једном човеку доказујете да он погрешно радн. Вн немате права напастп на његову моралну страну. Ои може бнти доиста да је погрешно а ви дођете п доказујете да ннје нстина, називате га разним именнма, понижавате га, унишгавате га. Од тога треба да га заштнтнмо. Он нека доказује оно што се тиче нстнне, ади нека остане морал човеков, нека не днра у његов морал. За то сам ја да се унесе ово кажњавање частн, алн само не бпх бпо за то, да се могу увредигн корноратпвна тела. Ја не могу увредпти збирно тело но лпце и како говорим о лнцу ја вређам лнце а не тело. На пр. неко каже 1Јавет Државни не радн иншта, ја нисам за то да се он казни, јер то инје нстнна, алн кад неко каже Ђаја не ради, а "Баја радн, оида бих га казн:'0. Ја бнх ту учннио разлнку да се свакп онај казни, који }вредн Јавио лице, алн

да му се дозволн доказпвање ; али ово безчашће што се односн на ноједпна нриватиа лица, ја бих тако нсто и то казиио. Димитрије Илиџановић — Госнодо, кад смо у одбору претресали ову главу о кажњавању кривица протнв лнчности мп с.мо иред собом имали кривични закон. Занста ова дебата не би бпла толика, да се г. нзвестнлац није рђаво нзразио да смо ми нзбрнсали ону дефиннцију о бесчашћу. Ова дефиниција каква је у пројекту г. мннистровом она потиуно одговара дефиницији о клевети у кривнч. закону. Адаје клевета н безчашће нсто најбољи је доказ тај, што у целом овом одељку нема нн помена о кдевети. Дакле не стојн да ми неКемо да штитимо част, него смо ми клевету заменили са бес■гашћу. Ја бих молно Скупштнну да прнђе одборском мншљењу, пошто нпје новучена јака разлика, и нпје дата права дефиннцнја о бесчашћу, нлп да се цела ова глава вратп одбору да оп о томе донесе дефннпцнју. Милан Мостић — Госиодо, ја сам устао да говорпм само да не бн мој иоштованн нрофесор г. Нанга Срећког.нћ одвео један врло погрешан иојам о томе, да се кориорације или морална, правна лица, не могу вређати. Устао сам да го објаснпм. Господнн ирофесор је више нута чуо, да се тај и тај налазн под судом, за увреду суда. Суд је кориорација, једно морално лице. Таквпх примсра има врло много с тога се ја чудим, како се Је могла тако груба ногрешка тако поткрасти г. професору. Известилац Љ. Ђирић — Као што су напоменули г. Илпџаповић и уБуба Новаковић, одбор није пмао намере да пе заштнтн част поједнннх српскпх грађана, него на иротнв он се старао, као што се н г. министар старао и као што ће се цело Народно Представннштво старати, да се част сваиога заштити. Алп овде се, господо, уводп Једна нова врста кривнце н казне, коју ако бн Народно Представннштво усвојило менн се чпни да морал у српском народу- не би био већи него на протпв био бн мањн. Хоће се, господо, да се не сме нпкоме, на ни јавном радннку да каже н оно што је пстнна. Дакде, на тај начпн не сме се ништа да нзносн на јавност, јер ће тај да буде кажњен. Овде је клевета замењена са увредом частц, Клевета кад се нзноси за јавне личностн, може да се доказује, али кад се пзноси за приватна лнца тражи се да се одмах казнн. То је узето из француског закона, а колкко ја познајем морал у француском народу, ја смем да гврдим да тамо морад нпје бољп, на нротив гори је, а то за то, што се ио закону франц. о штампи бранн новреда частн пли као што је они зову дифамација. Међутим има једна страна, коју закон треба да штнтн а то је чисто нородични жнвот и ми смо га довољно заштнгили у чл. Б1 нашег извештаја. Ми смо тамо казали, да не сме ннкако диратп у нородични жнвог а ко га днрне не сме доказнватн, но ће бити одмах кажњен. Али да се не сме за јавног радника доказиваги да је ирљав, ја мислнм да ћемо тнме учинити то да се ннко не бојн јавног мнења. Најзад, господо, мени је мило да је г. Алимппје устао да тражи да се казни за увреду части, јер ако се сећате он се је у генералној дебати изразио одсудно протнв ових казнп, налазећн довољно јемства у нсправкама, па вели: нека свакн радп шга хоће довољно је само да се донесе псправка н да се каже да оно што се је нзноси.10 иротив њега није нстнна, па је чак тако далеко отишао да се сложио са другим делом извештаја, са мнењем г. Драгише Станојевнћа. Понављам, господо, да је одбор одиста водпо рачува о томе да заштити част и мисли да је довољно зашгптио, ако оставимо као што је било до сада. Ако се усвоји, да се увреда и повреда части не сме да казни, мени се чини да ће мо учиннги штете а не добра ; учпннћемо да јавна реч буде скучена и да се не сме ништа никоме рећи. Алимпије Васиљевић — Ја сам доиста у начелу говорно о гоме, да ове све кривпце избришемо пз овога закона. Но кад је реч, којн термпн да се прими, да ли клевега илп бесчап1ће, ја држпм да је боље да стоји бесчашће него клевета. Ја држим да то није ништа да неко не сме казати ни-