Narodna skupština

83 САСТАНАЕ — 3 МАРТА

СТРАНА 967

Представљајући вам мало пре разлику, која постоји између злоупотребе и неправилности, ја сам вам казао: да је злоупотреба чим се штете државии интереси и закон сам. Закон о монополу дувапа у члану који је сам г. мннистар мало час напоменуо, налаже да се лиферацијс врше иутем лицитације То овде није рађено. И ја пре сваког објашњења ове ствари имам да копсгатујем, да у фабрици монопола дувана Формално постоји једна компанија, која има цел>, да штети држанне интересе на своју личну корист. То се огледа у овој набавци хартије. Да бп та компанија одиосно п>ен шеФ могли да раде за своју корист знате шта су радили ! Они су створили услово тако теретне да нико од лпфераната није имао куражи да даде ионуду, зато, што у Пешти постоји Фнрма Карл Давид и син преко које се набављају све потребе Фабричке. Упамтите ту Фирму, ]ер њено пме у исто време казује и њену нацијоналност. Таквим неправидним радом могло је да се учнни то, да артија за Фабрику монопола дувана буде плаћена са 2 5 — 40% скупљо, него што се може набавити од београдских трговаца, који још плаћају и ђумрук, и кад се сазнало за ову подмуклу оштету државе, један човек, који свакојако стоји у поверљивом односу с дотичним органима у Фабрици, казао г. ЈеФтн Павловићу трговцу овдашњем, „ немојте иодносити држави аонуде са гако ниском ценом, него иоднооите ве&у цвну.« Шга је тим хтело да се каже ? Хтело је да се кажб, како су на страни илаКени ти артиклџ скуиље само стога. што се овде нису могли набавити јефтиније. Ако сте запазили, на овнм новим кутијама, у које се дуван смешта нма неких плеканих ћошкова. Тп ћошкови коштају у Фабрици дрезданској 5 Фенига, а овде их је г. Бад р плаћао 13 — 17 п. дин., шго значи, да их је са 100— 1 60% плаћао скуиље. Зашто је се то набављало од тога Карла Давида и сина из Пеште? Зато, да би се отуда имало корнсти. Да би вам била јасна сва та подмукла и дебела интрига ово је још један доказ. Један београдски тргокац, ако буде потребно ја ћу га и именовати, кад ја сазнао за ову злоупотребу обратио се тој Фирми „Картонаж Пндретра" у Дрезди и тразкио ценовник артија. Ви знате да све Фабрике у опште шаљу своје ценовнике ио 10 и 20 пута. Но та фирма на велико чудо није хтела свој ценовник да да, вели зато, што она ради с фирмом Карл Давид и син из Неште, која је главнн лиферант. Дакле тај привилеговани лиферант Карл Давид и син, из Пеште, казао је Фабриканту у Дрезди, ако вам се ко из Србнје обрати за ценовнике ви их иемојте слати, јср ако то добију срп. трговци, онда ће се ући у траг нашем кајишу. Али тај се ценовник налази у актима и може се вндетн како сам кизао, да су ти илехани ћошкови илаИени са 160°/ о скуаље, него што је (рабрична г(,ена у Дрезди. Исто тако, даске за сандуке требао је да набави неки Зако, а то је шурак управника монопола дувана, који је имас по 4 5 дин. куб. метара да набави и тај је Зако то и учинио. али те даске, које је он набавио „ нису биле за уаотребу", па је се онда приступило другој лпФерацији, без лицитације којом је плаћено по 6 0 днн. куб. метар, а то је учињено само У тој цељи, да се направп већа лиферација, те је онда већи п ћар, а они сандуци, који су бајаги „неупотребљиви« били трпани су у ватру. Ја сам, господо. извео само неке крупније чињенице, које неоспорно потврђују, да у Фабрнци мопопола дувана има злоупотреба и да су те злоупотребе оштетнле касу државну. Мени је, господо, жао, што је г. министар казао, да се потпуно саглашава с извештајем Главне Контроле, јер је себе довео у незгодан положај, што он хоће безразложно да штити своје органе. Јер ово што је министар читао извештај Главне Контроле, који се тиче благајне управе монопола дувана и да нема правилника, а и извештај да је радња економата исправна, у место свега тога он би најбоље учинио, да је прочигас извештај свога комесара Св. Марковића од 10 таб. у коме се констатује штета на 600.000 динара. Ја сам вам, господо, навео све чињенице, које потврђују постојањс з.шупотребе у Фабрици монопола дувана. И ако се за испитивање тих чињеница за постојање тога дела узме прави

пут, онда ће се неоспорно доказатн, да кршшцс има и да кривци треба да се казне, а државии интересн да се обезбеде и од ове и од будућих могућих злоупотреба и шгега. Јер шта је то, господо, да људи, који у Србију дођу и које Србија братски прими, који у Србији нађу више него рођени синовп њени, да су они сувише неблагодарни, па у место да признају доброте које им се чине, они на све могуће начине штете држ. интересе? Ако се оваке злоупотребе оставе без извиђаја и без казни, онда ће наш народ казати, да у Србији пема јемства за оно шго је право и корисно по државне ннтересе. Од наших произвођача узима се дувап по 10 — 20 п. дин. килограм за то, што г. министар оће да буде успеха за државну благајну а оно изгледа зато, да би више материјала било да се чине злоунотребе. Из чнстих побуда, да се закон у свакој прилици у свима одношајнма држи у важности ; и да се државни интсресн сачувају од могућих злоунотреба и оштоћења, ја сам поднео ову интерпелацнју а принео сам доказе Скупштипи, о којима може судити, да ли сам имао права и разлога да то учиним. Наша снага, снага опозиције у овим прнликама природе | је негативне, да износи, протествује н тражи извиђаје злоупотре5а, а ваша снага, снага већине скупштинске, оиа је позитивне природе, она има да прима те протесте, да наређује извиђаје, то је ваша дужност. 11 ако хоћете да одговорите тој дужности, онда по чл. 122 Устава, ја тражим, да се образује једна комисија од чланова скупштинскнх, који ће да испита све те злоупотребе (чује се: да вн будоте нзабрати у ту комисију). Један од госноде добацп ми реч, да и ја треба да будем пзабрат у ту комисију. Ја томе господину љубазпо благодарим на поверењу. Не знам учешпа у тој кочиеији за себе, одредите комисију из ваших људи, нз већине, али само дајте доказа да оћете да се казие злоупотребе. Министар Финансија М. Вујућ. — Нема сумње, госнодо, да је г. Рибарац имао погиуна ирава да поднесе иитернелацију; ја му то иризнајем. Ои је то доисга и јчшшо иа основу гласова, који се чују. То право као иосланик ои има, алн тако исто могу и ја да кажем, да сам ја учипио све са моје страие, што год је требало да учиним, и сматрам за дужност да наиомеием оно, што сам п мало пре аазао, но што г. Рнбарац није хтео узети у обзир. Ја сам огоич казао, да је комнсија, којој сам ја иридодао једнога члана, нрегледала, не само благајну н екоиомат, него је шпла до крајњих ситннца, п злоупотреба нпје нашла; та је компсија пшла донде, докле не би пшла нп сама скуишгпнска комиспја, јервпзиате, докле иду права Главне Контроле. Тг. су пзасланици нрегледалп не само цело стање у фабрпци, него су цео иоступак испнтпвалп, целу радњу фабрике; псиитала је, како је која набавка вршеиа, и је ли могла битп јевтииије пзвршена. Саслушаванп су ие само трговци из Београда, него и са стране. Да би ма каква злоуиотреба избила на иовршину, та је коинсија саслушала цео нерсонал, п то је маса хартпја, коју може загледати г. Рнбарац кад год хоће. Кад сам казао: пма веиравилности а нема злоунотреба, што је казала п Главна Контрола, ја сам тиме гврдпо, да нема злоуиотребе матери| јалне нрпроде, нема онпх злоуиогреба, на које се највише удара гласом. Но шггање је главно, да ли пма злоуиотреба, да ли има нокрађа, као што се у унгерпелацији гврди? То су комесари најтачнпје исппталп, испитали су све; па шта впше н одлучене радипке из фабрике. У томе је бпло пптање, и мпслпм да ће сад г. Рибарац разумети, што сам хгео, и што сам казао Ја сам само казао, да нема оштете за државу. Ако бих се хтео да ставим на гледпште г. Рибарца, а ја прпмам н то гледпшге, онда бпх ја молпо г. Рпбарца да, као добар правипк каже, где је иогажеи закон? Лако је то казати, имајући иослаиички имунитет : овде је иокрађа; овде је комианија; но ја б::х молио да се таквим речпма ирпдаје већа важносг. Ласно је рећп: тп и ти људи — дпректор, уиравнпк фабрике и т. д. саетављају једну компаипју, која ради на штету државе. Ту је уирава, која води рачуиа о том моноиолу — то би значило да је и она саучесник; а на ио-

\