Narodna skupština

ОТРАНА 1152

Љуба Ћирић — Међу празнпке, иад ое несмејуотраратн ду1,аин, ушло је Богојавл,еи.е, Велики ГЈетак, итд. а међутим, иије ушао један прааннк, којн се сматра као дан народни, којн славн цео народ срнски, н све школе а то је Св. Сава Ја бпх, дакле молио Скунштнну, да се овде унесе и овај дан. као народни иразннк, када, се не смеју дућанп отваратн. Тражнм 10 посланика да ме нотпомогну. (Иотномаже га скоро цела Скуиштина). Известилац — Ја примам тај додатак. Председник — Предлог је иотномогнут, а примно га је н г. псвестилац онда вас молим да чујете, како ће гласити тачка 1. Известилац чита: 1. „Којн у вароши или у селу у недељне дане, као п на ирви да Божпћа, на Богојављон.е, на Св. Саву, на Бел. Петак, на Срасов дан, на Преобрп>кен>е, на Баведен.е н о свима народнпм празннцнма, којп су у ш<-матнзму обележенп, држе отворене радње п дућане, н у њнма раде н назарују". Председник — Пошто нш;о не тражи реч, то ћу ставнтп на решење: Прима лн Скунштнна тачку 1 са додагком Љубе 'ЈК -нрпћа ? (Прнма). Известилац чита тачку 2. Председник — Прнма лн Скупштина тач. 2? (Прпма). Известилац чнта тачку 3. Лазар Лазаревић — Госиодо, ту су бплн п дуванџије, само дуванџилук што раде, али има ио срезовнма п сиоредна стоварншта, и долазе људп по 4 — 5 сатп даљпне у то сноредно стовариште, да узму дувана. ЈК ,ад бп бнла затворена цразннцима та сиоредна счоварнипа, онда они неће моћп да добиј\ дувана, н биће ирпморани да узпмају кријумчарскп дуван. Дакле, требало бп дуванџнннце да буду затворене, а стоваришга да буду отворена п празником. Ја бпх молно 10 иосланнка да ме потпомогну. (Не иотиомажу га). Известилац — Па за што морају у празпични дан да долазе да узпмају дуван? нека узму у раднп дан, колнко нм треба ! Председник — Петрес је свр:мен. Стављ&м на гласање ■аач. 3. Ко је за то : да се усвоји тач. 3 нека седи, ко је против, нек устане? (Свп седе). — Објавл.ујем, да је Скунштина усвојпла тач. 3. Известилац чита тлч, 4. Председник — Прима ли Скупштина тач. 4? (Прпма). Известилац чита тач. 5. Председник — Прпма ли Скуиштппа аач. 5?(Прима). Известилац чнта тач. 6. Председник — Прима ли Скупштииа тач. 6? (Прима). Известилац чита тач. 7. Председник — Прима лн Скупштпна тач. 7? (Прима). С-овнм је снршено н друго читање измена § 364 крнв. закона. 11редлог се враћа одбору, да псправн редакцију, ако има где иогрешке, па ће сс онда иопмеиично гласатн о њему. На реду је првн нречрес иредлога г. Косте Дииића о нзмснама и доиупама у закону о апотекама. Известилац Милош Марковић ирочнта нредлог Косге Дпнића о изменп у закопу о аиотекама, (стр. 337) за тпм нрочша мпшљење Државног Савета н извештај одбора о истом иредлогу. Коста Јуришић — Као члан одбооа ја пмам моје одвојсно мншљење о овом нредлогу, ко^е је у осповн нротивпо мпшљењу одборске већине. С тога ћу молпТи СкЈИШТниу да саслуша: Одвојено мишљењо о нредлогу г. др. Днннћа п другова о измеиама у саннтетском закону о анотекама. Предложене измеие: да се мањп број становипиа, којн се до сад изнскивао за отваран.е пове апотеке — нисам мо-

гао усвојнтн, пз разлога: што наш народ, колнко иознајем, пије велпки нотрошач аиотекарија. Што је по некнм земљама, како лознајем, одређен п мпого већн број стаиовнпка на једиу аиотеку (а без сумље да ннсу тамољјднмањи од нас нотрошачи лекарп.ја). Што би се сувншипм умно/каван.ем анотека код нас — нашта се овим иредлогом иде створиле не угодније нрилнке за ту радњу н тнме би се могло датн повода миогпм шпекулацијама п злоуиогребама, што би се умиожаиањем анотека отежао државни надзор над њима. И нз свега овога могле бп нроизаћи велнке штете но народио здравље, И ако сам п сам убеђен да :реба ноткресати иовластнце аиотекарске у погледу наслеђа. ипак ннсам могао прнмптн предложену редакцију о томе. Са велнке важносш, коју у нашем животу имају аиотеке, иалазпо сам да при решавању овога нптања треба обрагптп впше пажн.е п ироучавања н не оставнги те радње свакојаким случајностима у слЈчају смрти њпхове газде — што следује из овога предлога — а које би штетно дејствовало на развнјање тнх радња. Часг мн је још овде споменуан да ие бн на одмет бнло размнслити н о новнм нројекчпма, којн пск[ савају у свету а негде се н уводе — да аногеке узме држава > своје руке, које би — ако би се нашло за умесно -- бнло лакше иочети уводптп са ностојећег нашег закона аиотекарског. Узакоњењем предло!а г. Динпћевог, то бн се ие мало отежало, што би се право анотекарско раеиросгрло још на впше особа. Из ових нобуда а и са раллога, које износн саветске ве(■нна г. ј. да се предлог г. Дппића п другова не прнмп сада, већ да се сачека пројект владин о нзменама у целокуином санитетском законнку, иа коме, како сам чуо, већ н радн санитетскн савет. Част мн је замолнтн Народну Скунштнну, да изволи узетн у оцену ове моје разлоге. 11 марта 1891 год. Београд ЧЛАН ОДВОРА К. А. Јуришић с. р. Марко Петровић — Госнодо, мудрост народна велп : „здравл.е ја богаство народно", н ко му очува то богасгво, очувао му је будућност његову. Истииа да здрављу не треба желетп ту срећу, да дође до лекова аногекарскнх, али најиосле, кад иоремећено здравље иојединаца мора да тражи сиаса тамо, онда побрппнмо се, да на та врата аиотекарска не уђе швнидлерај него стварна номоћ. Госнодо, аиотекарске радње ннкако се не могу да уврсте У ред радње, које међусобном конкуренцијом треба да развију јефтпнију иотрошњу оннх намприица п иотреба, које ге радње намируЈу, анотекарске радње нмају ту особпту ирироду да оне највпше чпне добра н одужују се иајвећма иозиву свош, ако свакад даду оно, што наука медецинска тражн од њих и у онаком облику, како то иронисују реценш лекарскн. Алн оиога дана, кад се у те радње провуче непгго недозвољеио и несавесно, од '1ога ће највише да страда оно, чему је намењена анотека. И ја бнх вае молпо, да обратите озбнљну иажњу на овај нредлог н да га свестраио оценпте. Поднети предлог сншао је са овог свог нравог тереиа н води аиотеке на ноље обнчне трговачке н бакалске радње; он тражп тамо, да се изазове што јача копкуренција у иотрошњн аиотекарскнх лекарнЈа. Еад смо створнли аиотеке, ако хоћемо, да над њпховом чистотом и савесношћу бди надзор државни, меин се чнии, да ће тај надзор државнн бптн 1ада јачи, ако се број аиотека не умножава. Најносле, ако би мн дозволнлп, да и број апотека умножи, ми би тнм еампм иавелн државу, ако хоће да вршн надзор иад њима, да се излаже нзлишипм трошковпма, у потрошњп апотскарскпх нредмета насто бп застој, иредмети слабнјом потрошњом бнлн бн изложенн бајаћењу, чиме јако губе своју вредност н евчј унлив иа номоћ нротнв болестн; а од свега тога пародно здравље пре ће нматн штете него користи. Лко хоћемо, да водимо довољно надзора иад анотекама, онда ћемо морати, шаљућн често контроле датро-